Odluka o donošenju kurikuluma za nastavni predmet Srpski jezik za osnovnu i srednju školu s nastavom na jeziku i ćiriličnom pismu srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj (Model A)

NN 93/2019 (1.10.2019.), Odluka o donošenju kurikuluma za nastavni predmet Srpski jezik za osnovnu i srednju školu s nastavom na jeziku i ćiriličnom pismu srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj (Model A)

Ministarstvo znanosti i obrazovanja

1828

Na temelju članka 27. stavka 9. Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi (»Narodne novine«, broj 87/08, 86/09, 92/10, 105/10 – ispravak, 90/11, 16/12, 86/12, 94/13, 152/14, 7/17 i 68/18), ministrica znanosti i obrazovanja donosi

ODLUKU

O DONOŠENJU KURIKULUMA ZA NASTAVNI PREDMET SRPSKI JEZIK ZA OSNOVNU I SREDNJU ŠKOLU S NASTAVOM NA JEZIKU I ĆIRILIČNOM PISMU SRPSKE NACIONALNE MANJINE U REPUBLICI HRVATSKOJ (MODEL A)

I.

Ovom odlukom donosi se kurikulum za nastavni predmet Srpski jezik za osnovnu i srednju školu s nastavom na jeziku i ćiriličnom pismu srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj (Model A).

II.

Sastavni dio ove odluke je kurikulum nastavnog predmeta Srpski jezik za osnovnu i srednju školu s nastavom na jeziku i ćiriličnom pismu srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj (Model A).

III.

Početkom primjene ove odluke stavlja se izvan snage:

– Odluka o nastavnom planu i programu Srpskog jezika za srednje škole s nastavom na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu (model A), (klasa: 016-01/09-01/00699, urbroj: 533-16-09-0001 od 19. siječnja 2010.), objavljena u »Narodnim novinama«, broj 29/10;

– Odluka o nastavnom planu i programu Srpskog jezika za osnovne škole s nastavom na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu (model A), (klasa: 016-01/09-01/00663, urbroj: 533-16-09-0001 od 19. siječnja 2010.), objavljena u »Narodnim novinama«, broj 29/10.

IV.

Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u »Narodnim novinama«, a primjenjuje se za učenike 1. i 5. razreda osnovne škole i 1. razreda srednjih škola od školske godine 2019./2020., za učenike 2., 3., 6. i 7. razreda osnovne škole te 2. i 3. razreda srednjih škola od školske godine 2020./2021., a za učenike 4. i 8. razreda osnovne škole i 4. razreda srednjih škola od školske godine 2021./2022.

Klasa: 016-01/19-01/00201

Urbroj: 533-09-19-0004

Zagreb, 16. rujna 2019.

Ministrica
prof. dr. sc. Blaženka Divjak, v. r.

KURIKULUM ZA NASTAVNI PREDMET
SRPSKI JEZIK ZA OSNOVNU I SREDNJU
ŠKOLU S NASTAVOM NA JEZIKU I ĆIRILIČNOM PISMU SRPSKE NACIONALNE MANJINE
U REPUBLICI HRVATSKOJ
(MODEL A)

UVOD

Kurikulum predmeta Srpski jezik oblikovan je s idejom o djetetu i mladoj osobi kao o središnjem sudioniku odgojno-obrazovnog procesa. Razvojni je dokument koji je moguće promijeniti kao odgovor na potrebe djece i mladih osoba, odgojno-obrazovnih djelatnika i ustanova, novih znanstvenih spoznaja i spoznaja proizašlih iz prakse.

Predmet Srpski jezik uči se i poučava u svim odgojno-obrazovnim ciklusima pa se u kreiranju Prijedloga Nacionalnog kurikuluma nastavnog predmeta Srpski jezik vodilo računa o povezivanju svih razina odgojno-obrazovnog procesa.

Kurikulum započinje Opisom predmeta; poglavljem u kojem su istaknuti svrha i specifičnosti učenja i poučavanja predmeta Srpski jezik u Modelu A.

Na određena očekivanja o tome koja bi znanja, sposobnosti i vještine učenici trebali usvojiti, ukazuje poglavlje Odgojno-obrazovni ciljevi koje daje osnovne smjernice detaljnije razrađene u drugim poglavljima dokumenta. Za razliku od ishoda, ciljevi predstavljaju najšire određena očekivanja od učenika. Naglasak je na njegovanju svijesti o važnosti materinskog jezika i kulturne baštine, ali i na osposobljavanju učenika za život u multikulturalnom društvu.

Gradivnu strukturu Kurikuluma Srpskog jezika čine četiri domene koje su međusobno isprepletene i povezane.

Unutar svake domene određeni su odgojno-obrazovni ishodi koji su proizašli iz ciljeva.

Odgojno-obrazovni ishodi predstavljaju jasne i nedvosmislene iskaze o tome što očekujemo od učenika u određenoj domeni predmeta na kraju određene godine učenja. Određeni su kao poželjna znanja, vještine i stavovi koji napredovanjem u odgojno-obrazovnom sustavu postaju složenijima.

Pored same formulacije ishoda nalazi se i njegova razrada koja detaljnije određuje aktivnosti te sadržaji i Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda.

Uz ishod i razradu ishoda nalazi se i razina usvojenosti »dobar« određenog ishoda dok se ostale razine usvojenosti (zadovoljavajući, vrlo dobar i izvrstan) nalaze u Metodičkom priručniku predmeta Srpski jezik.

Opisi razina usvojenosti ishoda ne predstavljaju školske ocjene. Oni preciznije određuju dubinu i širinu svakog ishoda i opisuju očekivana postignuća učenika na kraju određene godine učenja čime se olakšava planiranje i provođenje vrednovanja. Pomoću njih prati se i koliko je učenik samostalan u ostvarivanju ishoda.

Važno je naglasiti da postoje ishodi u kojima je moguće izraziti manje od četiri razine usvojenosti. Od učenika se očekuje ostvarivanje svih odgojno-obrazovnih ishoda. Učenik koji nije postigao zadovoljavajuću razinu usvojenosti ima završnu negativnu ocjenu.

Nakon tablice ishoda slijedi popis preporučenih književnih djela koja prate odgojno-obrazovne ishode. Zvjezdicom su označena djela koja se preporučuju za samostalnu interpretaciju učenika, odnosno lektiru, ali učitelj ima mogućnost neka kraća djela obraditi na satu, a neka druga s popisa ponuditi kao lektiru.

Učitelj, uz navedena djela, a u dogovoru s učenicima, može predložiti i naslove iz srpske književnosti koji nisu na Popisu preporučenih djela ako su u skladu s odgojno-obrazovnim ciljevima i ishodima, kao i u skladu s interesom i uzrastom učenika. Uz te naslove učenik samostalno odabire književna djela za razvijanje čitateljske navike.

Na kraju dokumenta nalaze se poglavlja u kojima se opisuje povezanost predmeta s drugim odgojno-obrazovnim područjima i međupredmetnim temama, okvirne smjernice za učenje i poučavanje te pristupi vrednovanju. Svako poglavlje Kurikuluma ukazuje na bitne odrednice, a svi zajedno čine cjelovit i neodvojiv koncept suvremenog poučavanja predmeta Srpski jezik.

Za osnovnoškolski odgoj i obrazovanje izrađen je kurikulum sa satnicom od 140 sati godišnje. Za srednjoškolski odgoj i obrazovanje izrađena je tablica ishoda za gimnazije i četverogodišnje strukovne škole (sa satnicama 140 + 140 + 140 + 128; 140 + 140 + 105 + 96 i 105 + 105 + 105 + 96) i tablica ishoda za trogodišnje strukovne škole (105 + 105 + 96). Razlika između gimnazija i četverogodišnjih strukovnih škola iskazana je u preporučenom popisu književnih djela smještenih nakon tablice ishoda, a koji su razvrstani po srednjoškolskim programima, odnosno različitim satnicama.

A. SVRHA I OPIS PREDMETA

Srpska nacionalna manjina najbrojnija je nacionalna manjina u Republici Hrvatskoj koja je stoljećima izgrađivala svoj kulturni identitet istovremeno obogaćujući njezin multikulturalni prostor svojom bogatom i raznovrsnom kulturom.

Materinski jezik najvrjedniji je izraz identiteta jer učeći o svom jeziku i kulturi bolje upoznajemo sebe, svoj narod, svoje nasljeđe, više cijenimo sebe i postajemo sposobniji uvažavati ostale kulture i narode.

Pripadnici nacionalnih manjina svoje pravo na obrazovanje na jeziku i pismu manjine ostvaruju na temelju propisanih zakonskih akata, Ustava Republike Hrvatske i Zakona o odgoju i obrazovanju na jeziku i pismu nacionalnih manjina te Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.

Srpski jezik kurikularni je predmet i jezik sporazumijevanja, učenja i poučavanja u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u Republici Hrvatskoj koje obrazuju učenike pripadnike srpske nacionalne manjine po Modelu A i sve one koji se žele obrazovati po tom modelu.

Srpski jezik u Modelu A ima posebno mjesto jer se cjelokupno učenje i poučavanje odvija na materinskom jeziku. Učenje i poučavanje svih predmeta (izuzev Hrvatskog jezika) odvija se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a u nastavi stranih jezika prijevodi tekstova obvezno se pišu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Svrha je učenja srpskog jezika čuvanje, njegovanje i prenošenje tradicije i kulture o kojoj učenik kritički promišlja, poticanje razvoja integriteta i identiteta, osjećaja nacionalne pripadnosti, ali i pripadnosti europskoj zajednici.

Materinski jezik predstavlja bogatstvo u koje je utkano cjelokupno iskustvo, znanje i kultura jednog naroda pa stoga učenje i poučavanje materinskog jezika ima presudni značaj za intelektualni, emocionalni i društveni razvoj učenika. Vladanje materinskim jezikom temeljna je kompetencija koja predstavlja polazište za učenje svih drugih predmeta i zato se uči na svim odgojno-obrazovnim razinama i ciklusima.

Učenjem i poučavanjem Srpskog jezika učenici upoznaju najznačajnije pisce i djela srpske književnosti, osposobljavaju se za samostalnu interpretaciju različitih umjetničkih, ali i neumjetničkih tekstova, postupno proširuju spoznajne vidike, razvijaju kritičko mišljenje, originalna gledišta, kreativnost, samopouzdanje i preuzimaju inicijativu, aktivnu i odgovornu ulogu u svom obrazovanju.

Predmetnim kurikulumom Srpskog jezika učenici se odgajaju u duhu općega humanističkog progresa i tolerancije, potiču na razvijanje trajnog interesa za nova saznanja, obrazovanje i cjeloživotno učenje.

Kao predmet, Srpski je jezik usklađen s potrebama suvremenog društva, temelji se na komunikacijskom pristupu, usmjeren je na razvijanje sposobnosti izražavanja učenika, na usvajanje pravila dobre komunikacije i lijepog ponašanja, razvijanje ljubavi prema čitanju te strategije učenja putem čitanja, kao i na medijsko obrazovanje učenika te postupno i kontinuirano razvijanje čitalačke pismenosti. Predmetni kurikulum učiteljima pruža mogućnost usuglašavanja planiranih nastavnih sadržaja sa sadržajima drugih predmeta kad god je to svrsishodno što učenicima pruža potpunija i trajnija znanja, vještine i sposobnosti.

Kurikulum predmeta Srpski jezik uvažava različite razvojne mogućnosti učenika, njihove potrebe i interese. primjenjivanje principa znanstvenosti, primjerenosti, očiglednosti i postupnosti, uz učeničku svjesnu aktivnost, istraživanje i stvaranje, polazišta su u organizaciji nastave materinskog jezika koja će učenike oplemenjivati i odgajati za estetsko i humano.

Po uspješnom završetku srednjoškolskog obrazovanja učenici imaju mogućnost opredijeliti se za svijet rada ili nastavak školovanja na visokoškolskim ustanovama u Republici Hrvatskoj ili, ukoliko to žele, u Republici Srbiji, upravo zahvaljujući školovanju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

B. ODGOJNO-OBRAZOVNI CILJEVI UČENJA I POUČAVANJA PREDMETA SRPSKI JEZIK

Učenik:

1. Razvija ljubav prema materinskom jeziku te poštuje, njeguje i unapređuje, kako kulturnu baštinu i vlastiti jezični, kulturni i nacionalni identitet, tako i vrijednosti različitih jezičnih i kulturnih zajednica te se osposobljava za život u multikulturalnom društvu.

2. Usvaja gramatička i pravopisna pravila i vlada jezikom radi sporazumijevanja u različitim komunikacijskim situacijama putem različitih medija i u različite svrhe.

3. Stječe naviku i potrebu za čitanjem radi učenja i uživanja, samostalno tumači i vrednuje različite umjetničke i neumjetničke tekstove, kritički promišlja o različitim informacijama i sadržajima, procjenjuje njihovu pouzdanost i korisnost te namjeru autora, njeguje i razvija etičke i estetske vrijednosti.

4. Stvara pisane i govorne tekstove različitih sadržaja, struktura, namjena i stilova, teorijska znanja o jeziku i pravopisu uspješno primjenjuje u praksi, kreativno se izražava, razvija i njeguje stvaralački, istraživački i kritički duh.

5. Preuzima odgovornost za svoje usmeno i pisano izražavanje i odgovornost za svoje učenje, samostalno rješava probleme i donosi odluke, primjenjuje stečena znanja i vještine u novim situacijama, poduzetan je te spreman na suradnju i timski rad.

C. DOMENE U ORGANIZACIJI KURIKULUMA PREDMETA SRPSKI JEZIK

Učenje i poučavanje Srpskog jezika odvija se u četiri znanstveno utemeljene i međusobno povezane domene:

• Književnost

• Jezik

• Kultura izražavanja i stvaralaštvo

• Kultura i mediji.

U svim domenama razvija se komunikacijska jezična kompetencija, odnosno četiri sposobnosti sporazumijevanja: slušanje, govorenje, čitanje i pisanje.

Domena Književnost temelji se na čitanju književnog teksta i na estetici recepcije, u skladu s jednim od osnovnih principa moderne nastave usmjerene na učenika. Kako tekst tek u svijesti čitatelja postaje umjetničko djelo, prije rada na književnom tekstu treba stvoriti snažan doživljajni kontekst, a tek nakon recepcije i interpretacije mogu se ostvariti određena književnoteorijska i ostala uopćavanja.

Ova domena razvija ljubav prema čitanju, sposobnost da učenik interpretira ono što je pročitao i da uspoređuje razna književna djela. Osim obveznih lektirnih djela vrlo je važno da se učeniku ostavi i mogućnost slobodnog izbora kako bi se poticalo čitanje radi osobnog zadovoljstva i stvaranja čitateljske navike.

Domena Jezik temelji se na shvaćanju i obrazlaganju jezičnih pojava koje učenik uočava u njihovoj praktičnoj funkciji ostvarenoj u pisanom tekstu ili živoj govornoj komunikaciji. Veoma je važno jezične zakonitosti svladati prvo na materinskom jeziku što je preduvjet za učenje svih drugih jezika. Ovom domenom učenik usvaja i primjenjuje jezičnu normu standardnog jezika: ortoepska, ortografska, morfološka, sintaksička, leksička i stilistička pravila, njeguje jezičnu kulturu, usvaja pravila dobre komunikacije i lijepog ponašanja te prepoznaje i osuđuje govor mržnje.

Domena Kultura izražavanja i stvaralaštvo potiče kreativno stvaralaštvo učenika te razvija sposobnost učenika da se u govoru i pisanju pridržava svih pravila dobre komunikacije, da iskaže interes za sugovornika kao i spremnost na toleranciju. Potiče se intelektualna radoznalost, argumentirano obrazlaganje i raspravljanje, razvija se suradničko učenje, samostalnost i odgovornost.

Komunicirajući, učenik ne izražava samo svoje misli i osjećaje, već i stupanj duhovnog razvoja, a učitelj uvažava svakog učenika, njegove ideje i individualne sposobnosti.

Domena Kultura i mediji – kultura podrazumijeva sustav vrijednosti, stavova i običaja određene društvene zajednice, a najvažniji je kulturni alat koji oplemenjuje čovjeka i omogućuje mu da se izrazi upravo umjetnost.

Ovom domenom učenik se upoznaje s radom kulturnih ustanova, razvija naviku posjećivanja kulturno-umjetničkih događaja te ga se potiče da i sam aktivno sudjeluje u različitim kulturnim manifestacijama. Učenik razvija estetsku kompetenciju, upoznaje kulturu i umjetnost te njeguje tradiciju svog naroda.

Ova domena razvija i medijsku pismenost kao vještinu i sposobnost postavljanja pitanja koji su temelj istinske demokracije: Tko je konstruirao ovu poruku i zašto je šalje? Osim što razvija sposobnost analize i vrednovanja medijskih poruka, učenik razvija i sposobnost odašiljanja poruka putem medija. Učenik također uočava razliku između visoke i popularne kulture te proučava popularnu kulturu i njezin utjecaj na razvoj stavova i vrijednosti.

Ovom domenom učenik shvaća značaj i ulogu medija, cenzuru i propagandu, pravo na informaciju i pravo na privatnost te temeljne postulate etike medija.

Književnost

Ovom domenom učenik se upoznaje s razvojem i reprezentativnim djelima srpske književnosti, procjenjuje njezino mjesto u europskom kontekstu, ali i njezin doprinos europskoj književnosti. Učenik usvaja osnovna znanja iz teorije i povijesti književnosti kako bi njegov doživljaj i razumijevanje problematike djela bili što potpuniji, s vremenom samostalno interpretira i prosuđuje književni tekst te izražava, objašnjava i argumentirano brani svoje stavove. Ova domena obrazuje učenika koji može, na temelju svog čitateljskog iskustva, u mnoštvu knjiga koje su nam danas dostupne, odabrati djela koja vrijedi čitati u skladu s estetskim i etičkim mjerilima.

Najvažniji zadatak domene Književnost jest da razvije ljubav prema simpatičkom čitanju i potiče čitanje kao životni stil primjenjujući suvremene metode kako bi učenici čitanje doživjeli kao radost i uživanje, a ne kao napor.

Ivo Andrić je rekao: »Ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život.« Prema tome, domenom Književnost učenik obogaćuje svoj unutarnji svijet, svoj rječnik, spoznaje sebe i druge, razvija sposobnost empatije, kritičko mišljenje i divergentno razmišljanje, a stečena znanja i vještine primjenjuje u svakodnevnim životnim situacijama.

Jezik

Ovom domenom učenik upoznaje razvoj i osnovne zakonitosti srpskoga standardnog jezika te razmatra jezik kao društvenu pojavu i komponentu nacionalnog identiteta.

Učenik razlikuje standardni jezik i dijalekt, sociolekt i idiolekt, razlikuje funkcionalne stilove i zna ih primijeniti u različitim kontekstima i komunikacijskim situacijama. Usvojena gramatička i pravopisna znanja i vještine učenik uspješno primjenjuje pri analizi i oblikovanju teksta te istražuje i otkriva odnose značenja među riječima na temelju konteksta.

Učenik kreira tekstove koji imaju praktičnu namjenu (pozivnice, molbe, formulare i slično), razumije i upotrebljava javne obavijesti, odnosno, na temelju implicitnih znanja o jeziku, razvija čitalačku pismenost i funkcionalna znanja.

Kao sredstvo izražavanja i sporazumijevanja jezik je temelj za intelektualni, moralni, emocionalni, društveni i kulturni razvoj pojedinca te ova domena razvija komunikacijske i socijalizacijske sposobnosti učenika i jezičnu toleranciju.

Kultura izražavanja i stvaralaštvo

Kultura izražavanja i stvaralaštvo razvija učenika koji pravilno i smisleno izražava vlastite misli, osjećaje i stavove, pridržavajući se svih pravila dobroga govora i pisanja. Kultura izražavanja traži veliku kulturu duha pa je nužno kod učenika poticati asertivan odnos prema sugovorniku.

Ova domena njeguje kreativno pisanje, obogaćuje učenikov rječnik, razvija njegov jezični i stilski izraz. Učenik razvija kulturu usmenog i pisanog izražavanja i vještine opisivanja, prepričavanja, izvještavanja, argumentiranog obrazlaganja i raspravljanja, istraživanja i prezentiranja. Potiče se literarno, dramsko-scensko i novinarsko stvaralaštvo.

Ova domena njeguje interpretativno, istraživačko, kritičko, izražajno, ali i stvaralačko čitanje i kazivanje pomoću kojega se učenik oslobađa treme, razvija samopoštovanje i samouvjerenost te gradi svoj stil govorenja.

Potiče se kreativno stvaralaštvo učenika, individualnost, mašta, otvorenost i hrabrost, aktivno sudjelovanje u nastavnom procesu te razvoj divergentnog mišljenja.

Da bi se razvio u jedinstvenu osobnost koja će biti sposobna doprinijeti razvoju društva, učeniku se treba omogućiti sloboda izražavanja i izricanja vlastitoga kritičkog stava.

Kultura i mediji

Suvremena nastava ne smije ignorirati veliki utjecaj i ulogu medija u današnjem društvu. Da bi učenik mogao kritički sagledati medije, mora biti medijski pismen i mora imati razvijeno kritičko mišljenje.

Domena Kultura i mediji temelji se na principu istraživanja teksta, odnosno na interpretaciji velikog broja verbalnih i vizualnih simbola koje svakodnevno primamo putem medija. Učenik se osposobljava za komunikaciju s medijima, razumijevanje i vrednovanje medijskih poruka. Upoznaje klasične i moderne izvore znanja i informacija i osposobljava se za samostalno učenje.

Učenik razvija naviku posjećivanja kulturnih događaje i tako razvija svoj kreativni potencijal i estetski senzibilitet te promišlja o utjecaju kulture, popularne kulture i tradicije na vlastiti kulturni identitet. Ova domena kod učenika razvija percepciju, koncentraciju i vizualnu memoriju, kao i samopouzdanje, empatiju, solidarnost i toleranciju.

Učenika se potiče na stvaranje medijskih poruka i kreativno izražavanje, a on svojim umjetničkim stvaralaštvom doprinosi oblikovanju kulture svoje neposredne i šire okoline.

D. ODGOJNO-OBRAZOVNI ISHODI

Većina odgojno-obrazovnih ishoda razvija se od prvog razreda osnovne škole do završnog razreda srednje škole pa se pojedine komponente razrade ishoda podrazumijevaju kao usvojene i ne ponavljaju se u odgojno-obrazovnim ciklusima koji slijede. Tijekom jednoga nastavnog sata može se ostvariti više ishoda iz jedne ili više domena, a također ostvarivanje jednog ishoda može se protezati tijekom nekoliko sati. Odgojno-obrazovne ishode čine: formulacija ishoda, razrada ishoda i razine usvojenosti ishoda. Dio je ishoda i preporuka koja sadržava upute za njihovo ostvarivanje.

Razrada odgojno-obrazovnih ishoda podrazumijeva preciznije određenje aktivnosti i sadržaja u okviru pojedinog ishoda. Sadržaji kojima se ostvaruju odgojno-obrazovni ishodi iz domene Književnost većinom su književna djela čiji se popis nalazi nakon tablice ishoda.

Razine usvojenosti odgojno-obrazovnog ishoda opisno određuju širinu znanja, dubinu razumijevanja i stupanj razvijenosti vještina i usvojenosti stavova u četiri kategorije (zadovoljavajući, dobar, vrlo dobar i izvrstan). U ovom dokumentu nalazi se samo razina usvojenosti »dobar«.

Važan dio tablice čine oznake odgojno-obrazovnih ishoda koje olakšavaju snalaženje prilikom čitanja ishoda.

OZNAKAOBJAŠNJENJE OZNAKE
SJ OŠSrpski jezik, osnovna škola
SJ SŠSrpski jezik, srednja škola
A.Domena Književnost
B.Domena Jezik
C.Domena Kultura izražavanja i stvaralaštvo
D.Domena Kultura i mediji
A.1.Domena Književnost, prvi razred
A.1.1.Domena Književnost, prvi razred, ishod jedan


Prijedlog postotne zastupljenosti domena
od prvog do četvrtog razreda osnovne škole

Odgojno-
-obrazovni ishod
Razrada ishodaOdgojno-obrazovni ishod na razini usvojenosti
»dobar« na kraju razreda
1. razred, OŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.1.1.

Učenik prepoznaje pjesmu, priču i kratke narodne umotvorine.

–         uočava vezu slike i teksta u slikovnici

–     prepoznaje pjesmu primjerenu uzrastu te stihove i strofe

–     prepoznaje osnovni osjećaj u pjesmi

–     prepoznaje glavni događaj, mjesto i vrijeme događanja radnje u priči

–     uočava likove i njihove istaknute osobine

–     razumije sadržaj i odgovara na jednostavna pitanja vezana za tekst

–     prepoznaje različite oblike kazivanja u književnoumjetničkom tekstu: pripovijedanje, razgovor

–     prepoznaje pitalicu, zagonetku, brzalicu

–     prepoznaje strofe i stihove u pjesmi, glavni događaj i likove u priči te kratke narodne umotvorine

–     izvodi jednostavne zaključke vezane za tekst

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički tekstovi (pjesme, kraće priče, bajke, basne, narodne izreke, razbrajalice, nabrajalice, zagonetke) u Bukvaru, čitanci, zvučnoj čitanci i drugim izvorima.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј prilagođava sredinu za učenje različitim potrebama učenika. Koristiti preporučene književnoumjetničke tekstove, kako za modeliranje strukture sati (imajući u vidu unutarpredmetnu i međupredmetnu povezanost), tako i za istraživački i samostalni rad učenika. Pri odabiru tekstova treba voditi računa o žanrovskoj i tematskoj raznovrsnosti kao i o recepcijskim mogućnostima učenika. Književni se pojmovi samo imenuju te se uočava njihova uloga u tekstu, bez usvajanja njihove definicije. Učenik čita četiri lektirna djela. Jedan sat domaće lektire realizira se u prvom polugodištu, a ostali u drugom.

SJ OŠ A.1.2.

Učenik prepoznaje dramski tekst.

–     prepoznaje dramski tekst kao tekst koji je namijenjen izvođenju na pozornici

–     prepoznaje glavni događaj

–     uočava likove i njihove istaknute osobine

–     prepoznaje oblik kazivanja u dramskom tekstu (razgovor)

–     prepoznaje dramski tekst

–     izvodi jednostavne zaključke vezane za dramski tekst

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

dramski tekstovi u čitanci i u drugim izvorima.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Na primjeru odabranih dramskih tekstova (kratkih, stilski i jezično razumlјivih; primjerenih recepcijskim mogućnostima učenika i njegovom interesu) učitelј treba osmisliti stvaralačke aktivnosti učenika (scenski nastup, čitanje po ulogama).

SJ OŠ A.1.3.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     čita kratko književno djelo primjereno uzrastu (npr. slikovnice) za razvijanje čitateljske navike

–     uočava naslov, ime autora, razumije sadržaj i ilustracije u knjizi

–     po preporuci učitelja ili knjižničara čita kraće književne tekstove primjerene uzrastu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

slikovnice, priče, pjesme, dramski tekstovi, ilustrirane enciklopedije za djecu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik čita najmanje dva kraća književna djela primjerena uzrastu koja je odabrao samostalnom ili po preporuci učitelјa i knjižničara, vodi bilješke o pročitanom i uspoređuje ih s bilješkama drugih učenika u razredu.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.1.1.

Učenik vlada elementima početnog čitanja i pisanja na materinskom jeziku.

–     razlikuje glasove, šumove i zvukove

–     aktivno sluša govorne poruke

–     uočava glasove u riječima te im određuje mjesto, broj i redoslijed

–     pravilno izgovara glasove (ć, č, đ, dž, h i r), suglasničke grupe i brzalice

–     prepoznaje jezične elemente (fonem, grafem)

–     prepoznaje jezične cjeline i usvaja pravilan izgovor (riječ, rečenica), analizira ih i sintetizira

–     dekodira slova i povezuje ih u riječ

–     oblikuje tiskana i pisana ćirilična slova i povezuje ih u riječi

–     prepisuje riječi i rečenice

–     prepoznaje da se u obitelji i školi sporazumijeva na materinskom jeziku

–     samostalno provodi glasovnu analizu i sintezu dvosložnih i trosložnih riječi

–     pravilno oblikuje tiskana i pisana ćirilična slova, piše riječi i kraće rečenice

–     povezuje slova u riječ, čita rečenice i kraći tekst

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

jezične igre, slike, tekstovi (rečenice i riječi); mogu se odabrati premetalјke, rebusi, palindromi, ulančavanje, dopunjaljke, jednostavne križaljke i slično.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tijekom pripremnog perioda različitim aktivnostima (promatranja, slušanja, govorenja, motorička vježbanja) učitelј treba ispitati predznanje učenika na osnovi kojega bira metodu i postupak koji će koristiti u nastavi (monografski, grupni ili njihovu kombinaciju). Posebno treba imati na umu da učenik mora pravilno artikulirati svaki glas (pojedinačno i u glasovnim skupinama) kako bi i znak kojim je obilježen mogao prepoznati i točno pročitati u riječima (za korigiranje grešaka organiziraju se posebne vježbe ili se učenik upućuje logopedu). Pojam riječi i pojam rečenice usvajaju se spontano u svakodnevnim razgovorima. Poučiti učenike da je njihov materinski jezik srpski jezik, a pismo ćirilica.

SJ OŠ B.1.2.

Učenik obogaćuje fond riječi.

–     poznaje značenje riječi koje upotrebljava u razgovornim situacijama (uloga govornika, slušatelja, sugovornika i čitatelja)

–     koristi se rječnikom u čitanci

–     uočava ulogu glasova u razlikovanju značenja riječi i riječi koje znače nešto umanjeno ili uvećano

–     poznaje značenje riječi koje upotrebljava u svakodnevnim razgovornim situacijama

–     prepoznaje riječi koje znače nešto umanjeno ili nešto uvećano

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

razgovorne situacije, književnoumjetnički tekstovi (pjesme, priče, dramski tekstovi, šalјive izreke, poslovice, zagonetke) i jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelj kontinuirano uvodi nove riječi u rječnički fond učenika, osposoblјava učenike da uočavanju nepoznate ili manje poznate riječi u razgovornim situacijama ili tekstu i ohrabruje ih da samostalno potraže u rječniku (Bukvar ili čitanka) objašnjenje tih riječi kako bi što bolјe sudjelovali u razgovornim situacijama ili razumjeli tekst.

SJ OŠ B.1.3.

Učenik prepoznaje različite vrste rečenica.

–     prepoznaje prema intonaciji izjavnu, upitnu i uskličnu rečenicu

–     uočava u tekstu izjavnu, upitnu i uskličnu rečenicu na temelju rečeničnih znakova

–     prepoznaje, prema izgovoru (intonaciji) i u tekstu (na temelju rečeničnih znakova), izjavne, upitne i usklične rečenice

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

jezične igre (stvarne i zamišlјene situacije), tekstovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Rečenice uočavati unutar teksta. Učitelј treba kontinuirano upućivati učenike pravilnom intoniranju rečenice (naročito upitne i usklične) i pravilnom akcentiranju riječi. Učitelј bira jezičnu igru prema interesu učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.1.4.

Učenik upotrebljava veliko slovo i osnovne rečenične znakove.

–     označava velikim slovom početak rečenice

–     upotrebljava veliko slovo u pisanju osobnih imena i prezimena, imena naselja (jednočlana)

–     označava završetak rečenice točkom, upitnikom i uskličnikom

–     navodi pravila pisanja velikog slova i osnovnih rečeničnih znakova i primjenjuje ih u jednostavnim primjerima uz minimalne pogreške

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

jezične igre, tekstovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Poželјno je da učenik uočava rečenice u okviru teksta. Jezične igre mogu biti igre riječima (izostavlјanje početnog slova, anagrami od zadanih slova, izmišlјanje šalјivih imena za određeni pojam npr. jabuka – Rumenka Žutić), igre rečenicama (dopunjavanje započete rečenice na duhovit način, sastavlјanje rečenica od zadanih riječi, ispravlјanje ispremještanih riječi u rečenicama, ispravlјanje pogrešno napisanog interpunkcijskog znaka u rečenicama ili tekstu), igre pogađanja (postavlјanje pitanja o nekom pojmu, izmišlјanje duhovitih odgovora na postavlјeno pitanje) i slično.

Diktat u početku vježbanja treba biti jednostavan (jednosložne i dvosložne riječi, jednostavne rečenice).

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.1.1.

Učenik sluša govor/tekst i sudjeluje u razgovoru izražavajući svoje misli, osjećaje i želje.

–     sluša i razumije govor i pročitani tekst uočavajući lijepe riječi

-imenuje predmete, poznaje značenje riječi (opći pojmovi) te ih pravilno upotrebljava u razgovoru

–     odgovara na pitanja i sudjeluje u razgovoru

–     upotrebljava riječ Vi iz poštovanja i pristojnosti

–     prepričava kraće i jednostavnije tekstove te na zanimljiv način počinje i završava svoje pričanje

–     priča o događaju ili doživljaju (iskustveno bliskom) na temelju stvaralačke mašte ili prema nizu slika

–     govori, »glumi« umjesto lutke

–     kazuje zapamćene tekstove (kraće pjesme, priče), odgoneta zagonetke, rješava rebuse

–     snalazi se u svakodnevnim govornim situacijama

–     sluša i razumije jednostavan strukturiran govor/tekst te točno i punom rečenicom odgovara na pitanja o sadržaju poštujući pravila pristojnog ophođenja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

razgovorne situacije (npr. razgovor s igračkom, kućnim lјubimcem, likom iz književnoumjetničkog teksta, omilјenim sportašem i sl.), situacijske igre, tj. stvarne situacije (npr. razgovor u trgovini, u knjižnici, kod liječnika i sl.), telefonski razgovor s vršnjacima ili odraslom osobom, slike i nizovi slika, aplikacije, tekstovi, kazališna predstava, animirani film.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Sadržaj razgovornih situacija učitelј bira prema interesu učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja stalno potičući učenika da slobodno iznosi vlastito mišlјenje, oblikuje pitanja, iskazuje osobni osjećaj i doživlјaj, odnosno, razvija komunikacijsko-jezične vještine. Preporučeni su oblici pričanje, prepričavanje i opisivanje. Kazivanje zapamćenih tekstova ne pretpostavlјa puko memoriranje teksta, već razvijanje govornih vrednota.

SJ OŠ C.1.2.

Učenik razvija vještinu čitanja.

–     čita riječi, rečenice i kraće tekstove pisane ćirilicom naglas i u sebi

–     prilagođava čitanje tekstovnoj situaciji (glasno i tiho, brzo i sporo čitanje)

–     u čitanju uočava znakove interpunkcije (točka, zarez, upitnik, uskličnik)

–     čita kraći tekst po ulogama

–     čita rečenice i jednostavno strukturirane tekstove čineći manji broj grešaka i razumije pročitano

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

slovarica (igre slovima i riječima), različite vrste tekstova (iz čitanke, domaće lektire, dječjih časopisa, slikovnica), jezične igre (rebusi, ispunjaljke, križaljke) i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Sadržaje, metode i oblike rada treba prilagoditi mogućnostima i potrebama učenika. Učitelј kontinuirano prati i provjerava stupanj ovladanosti tehnikom čitanja i razumijevanja pročitanog. Tekstovi koji trebaju biti kratki, zanimljivi i primjereni uzrastu učenika.

Usavršavanje čitanja treba uvježbavati na različitim tekstovima.

SJ OŠ C.1.3.

Učenik razvija vještinu pisanja.

–     prepisuje riječi i kratke rečenice (rečenice s dopunjavanjem, rečenice od zadanih riječi) pisanim ćiriličnim slovima

–     piše diktat za primjenu pravopisnih pravila

–     opisuje predmete i bića (samo bitna obilježja) na temelju zajedničkog promatranja ili po sjećanju

–     prepoznaje osnovne forme pisane komunikacije

–     piše odgovore na pitanja pisanim ćiriličnim slovima, poštujući veliko slovo na početku i znakove interpunkcije na kraju rečenice

–     razlikuje i piše pozivnicu, čestitku i oglas prema danim preporukama

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

slovarica, slike, nizovi slika, različite vrste tekstova, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј neposredno pokazuje način pisanja i ispravlјanja pogrešno napisanog te vodi računa o tehničkim elementima koji omogućavaju pravilno pisanje. Učenik uči pisati tiskana i pisana slova, riječi i kraće rečenice. Pojedinačno pisanje slova ne treba biti dulje od dva reda u bilježnici, a opterećenost pisanjem (u kontinuitetu) ne treba biti dulja od 20 minuta. Vježbe pisanje i čitanja ne treba organizirati izdvojeno, već u sklopu aktivnosti za ostvarivanje nekih drugih ishoda ove ili drugih domena predmeta.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.1.1.

Učenik prepoznaje animirani film.

–     imenuje animirani film kao oživljene i ozvučene slike u pokretu

–     prepoznaje filmska izražajna sredstva: boju, zvuk i pokret

–     prepoznaje kratki lutkarski i crtani film primjeren uzrastu

–     izražava vlastiti doživljaj filma

–     određuje redoslijed događaja u filmu

–     priča filmsku priču kratkog crtanog i lutkarskog filma

–     prepoznaje glavne i sporedne likove filma

–     uspoređuje osobine likova

–     objašnjava poruku filma

–     prepoznaje lutkarski i crtani film i izražava vlastiti doživljaj

–     izdvaja glavni lik od sporednih likova u filmu

–     prema poticajnim pitanjima priča filmsku priču

–     samostalno prikazuje tijek događaja u stripu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

crtani i lutkarski film tematski i sadržajno primjereni su recepcijskim sposobnostima učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenika na iskazivanje vlastitog stava o odgledanom animiranom filmu kao i na stvaralačke aktivnosti.

SJ OŠ D.1.2.

Učenik prepoznaje kazališnu predstavu.

–     prepoznaje i imenuje pozornicu i gledalište

–     prepoznaje lutkarsku predstavu

–     izražava vlastiti doživljaj predstave

–     prepoznaje glavne i sporedne likove lutkarske predstave

–     uočava da glumci pokreću lutke i »posuđuju« im glas

–     oživljava scensku lutku

–     izvodi kraći odlomak dramskog teksta

–     prepoznaje pozornicu kao mjesto izvođenja lutkarske predstave

–     izražava vlastiti doživljaj

–     izdvaja glavni lik od sporednih likova

–     prema poticajnim pitanjima prepoznaje dramsku radnju

–     oživljava scensku lutku samo pokretom

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

kazališna predstava tematski i sadržajno primjerena je recepcijskim sposobnostima učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenika na iskazivanje vlastitog stava o odgledanoj kazališnoj predstavi kao i na stvaralačke aktivnosti.

SJ OŠ D.1.3.

Učenik upoznaje školsku knjižnicu.

–     upoznaje se s radom školske knjižnice, pravilima ponašanja u knjižnici i načinom posuđivanja knjiga

–     pronalazi željenu knjigu

–     posuđuje, čuva i na vrijeme vraća knjige iz školske knjižnice (lektirne naslove i druge knjige primjerene uzrastu)

–     razlikuje knjižnicu od knjižare

    samostalno posjećuje knjižnicu radi posuđivanja lektirnih naslova

–     prema danim preporukama vodi dnevnik čitanja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

slikovnice, pjesme, priče, dječji časopisi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј u suradnji s knjižničarom održavanje najmanje dva sata tijekom godine u školskoj knjižnici. Ishod se ne vrednuje sumativno.

SJ OŠ D.1.4.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     njeguje običaje (dječje narodne igre i pjesme vezane za Božić i Uskrs)

–     posjećuje kulturne događaje i školske/izvanškolske manifestacije, a u pojedinim i sudjeluje

–     posjećuje i razlikuje kulturne ustanove

–     razgovara o događajima kojima je prisustvovao i vrednuje ih

–     izražava svoj doživljaj kulturnog događaja na različite kreativne načine

    uz poticaj učitelja posjećuje školske i izvanškolske manifestacije

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje, vrednuje ih i izražava svoj doživljaj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

običaji (dječje narodne igre i pjesme vezane uz Božić i Uskrs), manifestacije (npr. Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika), kulturne ustanove (dječje kazalište, muzej, pravoslavni manastir), susret s piscem i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј planira školske ili izvanškolske kulturne sadržaje i aktivnosti prema interesima učenika, mogućnostima škole i lokalne zajednice. Ishodom se potiče uklјučivanje učenika u kulturni i društveni život zajednice te se stoga ne vrednuje sumativno.

2. razred, OŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.2.1.

Učenik razlikuje pjesmu, priču, dramski tekst i kratke narodne umotvorine.

–     prepoznaje osnovni osjećaj i temu teksta

–     razlikuje književne pojmove prema osnovnim karakteristikama: pjesma, stih, strofa, proza, bajka, basna, dijalog, lik/junak, dramska radnja, dramski sukob

–     uočava jednostavne pjesničke slike

–     razlikuje glavne od sporednih likova i uspoređuje njihove osobine

–     izdvaja i imenuje uže cjeline (odjeljke) teksta

–     prepoznaje pouku u basni

–     otkriva i objašnjava poruku u tekstu

–     prepoznaje onomatopeju i usporedbu u tekstu

–     razlikuje obilježja pitalice, zagonetke, brzalice

–     razlikuje pjesmu, priču, dramski tekst i kratke narodne umotvorine na temelju tekstovnih obilježja

–     razlikuje glavne od sporednih likova

–     prepoznaje slijed događaja u tekstu

–     izvodi jednostavne zaključke u vezi s tekstom

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički tekstovi (pjesme, priče, bajke, basne, narodne izreke, razbrajalice, nabrajalice, zagonetke) u čitanci, zvučnoj čitanci i u drugim izvorima.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј prilagođava sredinu za učenje različitim potrebama učenika. Koristi preporučene književnoumjetničke tekstove, kako za modeliranje strukture sati (imajući u vidu unutarpredmetnu i međupredmetnu povezanost), tako i za istraživački i samostalni rad učenika. Pri izboru tekstova treba voditi računa o žanrovskoj i tematskoj raznovrsnosti kao i o recepcijskim mogućnostima učenika. Književni pojmovi samo se imenuju te se uočava njihova uloga u tekstu, bez usvajanja njihove definicije. Učenik čita pet lektirnih djela s popisa predloženih tekstova. Dva sata domaće lektire realizira se u prvom polugodištu, a ostali u drugom.

SJ OŠ A.2.2.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     samostalno bira kratko književno djelo za razvijanje čitateljske navike

–     u sadržaju razlikuje pripovijedanje, opis i dijalog

–     uz poticaj učitelja čita kratko književno djelo primjereno uzrastu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

slikovnice, priče, pjesme, dramski tekstovi, ilustrirane enciklopedije za djecu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik čita najmanje dva kraća književna djela primjerena uzrastu koja je odabrao samostalno ili po preporuci učitelja ili knjižničara. Učitelј potiče učenika na vođenje dnevnika čitanja (naslov teksta, pisac, likovi, neobične riječi i izrazi, zanimlјive rečenice, dojmovi o pročitanom tekstu), na razgovor o svojim bilješkama s drugim učenicima u odjelu čime se može ostvariti samovrednovanje i vršnjačko vrednovanje.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.2.1.

Učenik obogaćuje fond riječi.

–     pronalazi značenje riječi u rječniku i leksikonu

–     sastavlja vlastiti mali rječnik (u svesku)

–     razlikuje glasove i slogove (samoglasnike, suglasnike, slogotvorno r)

–     rastavlja riječi na slogove

–     razlikuje riječi sličnog i riječi suprotnog značenja

–     razlikuje materinski jezik od drugih jezika

–     poštuje svoj jezik i poštuje druge jezike

–     prepoznaje ekavski i ijekavski izgovor

–     prepoznaje nove riječi u tekstu, pronalazi njihovo značenje, te uz poticaj primjenjuje nove riječi u svakodnevnom govoru

–     samostalno rastavlja dvosložne riječi na slogove

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

razgovorne situacije, književnoumjetnički tekstovi (pjesme, priče, dramski tekstovi, šalјive izreke, poslovice, zagonetke) i jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Uvoditi nove riječi u aktivni rječnički fond učenika. Učitelј treba imati u vidu da je uspješnost u ovladavanju jezičnim znanjima usko povezana s konkretnom situacijom u razredu (odstupanja od književnoga govora, učestalost grešaka koje se javlјaju u usmenoj i pisanoj komunikaciji) pa je vrlo važno kontinuirano praćenje učenika.

SJ OŠ B.2.2.

Učenik prepoznaje imenice i glagole.

–     prepoznaje imenice kao riječi kojima se imenuju bića, predmete i pojave

–     prepoznaje glagole kao riječi koje označavaju radnju te potvrdni i niječni oblik glagola

–     izvodi imenice od glagola i glagole od imenica

    razlikuje imenice i glagole u jednostavnim primjerima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi, razgovorne situacije, jezične igre (stvarne i zamišlјene situacije).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenici jezične pojave uočavaju u okviru teksta i govornih situacija gdje se one prirodno javljaju, a što bitno utječe na razvoj svjesne aktivnosti učenika. Učitelј bira jezičnu igru prema interesu učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.2.3.

Učenik razlikuje vrste rečenica po komunikacijskoj funkciji i po obliku.

–     razlikuje izjavne, upitne, usklične i zapovjedne rečenice

–     razlikuje potvrdan i niječan sadržaj rečenice na temelju forme

–     razlikuje u govoru/tekstu rečenice na temelju intonacije, znakova interpunkcije i oblika te uz poticaj piše rečenice jednostavne strukture

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre (stvarne i zamišlјene).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Rečenice treba uočavati u okviru tekstova i razgovornih situacija, a učitelj ohrabruje učenika za samostalno obrazlaganje uočene jezične pojavnosti kako bi ona služila kao putokaz za planiranje budućih aktivnosti učenika na satu – stvaralačku primjenu.

Učitelј treba kontinuirano upućivati učenika na pravilno intoniranje rečenice (naročito upitne i usklične) i pravilno akcentiranje riječi. Učitelј bira jezičnu igru prema interesu učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.2.4.

Učenik primjenjuje osnovna pravopisna pravila.

–     upotrebljava veliko slovo u pisanju jednočlanih i višečlanih naziva (naselja, ulica, trgova i praznika)

–     rastavlja riječi na slogove i rastavlja riječi na kraju retka upotrebljavajući crticu

–     uočava da se riječce ne i li pišu odvojeno

–     uočava da se pri nabrajanju pišu zarez i dvije točke

–     uz manji poticaj primjenjuje pravila pisanja osnovnih rečeničnih znakova, riječca, rastavljanja riječi i velikog slova uz manji broj grešaka

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

jezične igre, književnoumjetnički tekstovi, učenički rad, školske ili dnevne novine, aplikacije.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј organizira aktivnosti na satu koje potiču radoznalost, kreativnost i stvaralaštvo u spoznaji i primjeni određene jezične pojavnosti. Prilikom vježbanja treba poći od jednostavnijih zadataka (prepoznavanje, preoblikovanje) ka složenijim (pisano i usmeno stvaranje).

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.2.1.

Učenik sluša, izražava vlastiti doživljaj tuđeg govora i iznosi svoje misli, osjećaje i stavove.

–     pažljivo sluša i razumije jednostavno strukturiran govor/tekst

–     izražava vlastiti doživljaj: sviđanje/ne sviđanje govora ili razgovora u slušanim emisijama za djecu (videozapis)

–     pravilno izgovara riječi, iskaze, kraće rečenice, poslovice

–     pristojno razgovara s odraslim sugovornikom u telefonskom razgovoru

–     prilagođava red riječi govornoj situaciji

–     komunicira neverbalnim znacima

–     glumi

–     prepričava sadržaje kraćih tekstova, filmova, kazališnih predstava (slobodno i po zajedničkom planu)

–     priča o događaju ili doživljaju po sjećanju na temelju stvaralačke mašte ili prema nizu slika koje predstavljaju cjelovit događaj

–     izvještava o prošlom događaju (sažeto)

–     odgonetava zagonetke, pitalice

–     kazuje napamet naučene pjesme

–     sudjeluje u raspravi uz pomoć učitelja

–     sluša govor/tekst, točno odgovara na pitanja u vezi sa sadržajem

–     sudjeluje u razgovoru o temama bliskim vlastitom iskustvu na temelju danih preporuka/poticajnih pitanja poštujući pravila pristojnog ophođenja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

razgovorne situacije, književnoumjetnički tekstovi, filmske i kazališne predstave, slike, vlastita iskustva učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј kontinuirano organizira govorne aktivnosti na satu, ohrabruje i potiče učenika na unapređivanje govorne kulture. Učenik na različitim sadržajima razvija smisao za govorni stil koji odlikuje jednostavan izraz (sažet, jasan, emotivno uzdržan, ali potpomognut mimikom i gestikulacijom), odgovara na pitanja, recitira, raspravlјa, priča, prepričava, opisuje, daje prijedloge, najavlјuje, pozdravlјa i sl.

SJ OŠ C.2.2.

Učenik razvija vještinu čitanja i razumijevanja pročitanog.

–     čita naglas i u sebi, razumije pročitano

–     pronalazi u tekstu odgovore na postavljena pitanja, smiješne riječi i neobične izraze te razgovara o njima

–     čita tekst po ulogama

–     usklađuje intonaciju i tempo čitanja s prirodom teksta (pripovijedanje, opis, dijalog)

–     čita naglas kraće tekstove primjerene dobi i interesima, razumije pročitano te na temelju danih preporuka / poticajnih pitanja pronalazi odgovore vezane za tekst

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različite vrste tekstova (iz čitanke, domaće lektire, dječjih časopisa, slikovnica), jezične igre (rebusi, ispunjaljke, križaljke), nelinearni tekstovi (tablice, rasporedi), tekstovi s praktičnom namjenom (popisi, upute, pozivnice i sl.).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Sadržaje, metode i oblike rada treba prilagoditi mogućnostima i potrebama učenika. Učitelј kontinuirano prati i provjerava stupanj ovladanosti tehnikom čitanja i razumijevanja pročitanog. Tekstovi trebaju biti zanimljivi i primjereni uzrastu učenika.

SJ OŠ C.2.3.

Učenik razvija vještinu pisanja.

–     piše čitko i uredno poštujući usvojena pravopisna pravila

–     piše diktat za primjenu pravopisnih pravila i autodiktat

–     opisuje predmete i likove na temelju neposrednog promatranja prema planu opisa (zajednički, individualni)

–     izvještava o obavljenom zadatku (zajednička akcija, sportski susreti, natjecanja u školi i sl.)

–     piše odgovore na pitanja punim rečenicama pisanim ćiriličnim slovima poštujući usvojena pravopisna pravila

–     uz poticaj razlikuje i piše kraće pisane poruke

–     uz poticaj piše dnevnik čitanja

–     piše adresu (primatelja i pošiljatelja)

–     rješava i sastavlja zagonetke, rebuse i ukrštene riječi (jednostavni primjeri)

–     samostalno sastavlja kraću priču od zadanih riječi

–     komunicira putem zapisane poruke (pismo, čestitka, oglas, plakat)

–     vodi dnevnik čitanja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

slike i nizovi slika, različite vrste tekstova (pismo, čestitka, oglas, plakat, izvješće, pisani sastav, diktati), jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј vodi računa o individualnim mogućnostima učenika, potiče ga na samostalan rad i kreativan način izražavanja. Vježbe pisanja (prepisivanje rečenica, povezivanje riječi u rečenice ili rečenica u tekst, dopunjavanje rečenica ili teksta, sastavlјanje rečenica/teksta prema zadanim riječima, postavlјanje pitanja na dane odgovore, sažimanje i proširivanje teksta, opisivanje i sl.), ne treba organizirati izdvojeno, već u sklopu aktivnosti za ostvarivanje nekih drugih ishoda ove ili drugih domena predmeta. Učitelј kontinuirano prati i motivira učenike u području lijepoga pisanja, a povremeno za tu aktivnost organizira i dodatne sate.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.2.1.

Učenik razlikuje kazališnu predstavu od animiranih filmova.

–     razlikuje animirane filmove: lutkarski, crtani, kolažni, računalni

–     prepričava sadržaj animiranog filma

–     određuje redoslijed događaja u animiranom filmu

–     razlikuje glavne i sporedne dramske likove

–     ilustrira sadržaje iz filma (glavne i sporedne likove)

–     razlikuje glavne i sporedne uloge u predstavi

–     izvodi odlomak dramskog teksta

–     samostalno razlikuje animirane filmove od kazališne predstave

–     prepričava sadržaj kraćeg animiranog filma i kazališne predstave prema redoslijedu događaja

–     izvodi kraću sporednu ulogu dramskog teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

animirani filmovi i kazališne predstave tematski i sadržajno primjereni recepcijskim sposobnostima učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenika na iskazivanje svog stava o odgledanom animiranom filmu ili kazališnoj predstavi kao i na stvaralačke aktivnosti.

SJ OŠ D.2.2.

Učenik razlikuje tiskane medije.

–     samostalno posuđuje i vraća knjige

–     s obzirom na periodiku objavljivanja razlikuje knjige, dječje časopise, strip i novine (npr. školske)

–     razlikuje dijelove knjige i dijelove časopisa

–     stvara »svoje« novine

–     razlikuje knjige, dječje časopise, strip i novine s obzirom na periodiku objavljivanja i sadržaje

–     samostalno imenuje dijelove knjige i časopisa

–     uz poticaj prikazuje jedan događaj u obliku stripa

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tiskani mediji: dječje knjige, dječji časopisi i novine, dječji stripovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј u suradnji s knjižničarom održavanje najmanje dva sata tijekom godine u školskoj knjižnici.

SJ OŠ D.2.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     njeguje običaje (dječje narodne igre i pjesme)

–     posjećuje kulturne događaje i školske/izvanškolske manifestacije, a u pojedinim i sudjeluje

–     posjećuje i razlikuje kulturne ustanove

–     razgovara o događajima kojima je prisustvovao i vrednuje ih

–     izražava svoj doživljaj kulturnog događaja na različite kreativne načine

–     uz poticaj učitelja posjećuje školske i izvanškolske manifestacije

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje, vrednuje ih i izražava svoj doživljaj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

običaji (dječje narodne igre i pjesme vezane za Božić i Uskrs), manifestacije (npr. Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika), kulturne ustanove (dječje kazalište, muzej, pravoslavni manastir), susret s piscem i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј planira školske ili izvanškolske kulturne sadržaje i aktivnosti prema interesima učenika, mogućnostima škole i lokalne zajednice. Ishodom se potiče uklјučivanje učenika u kulturni i društveni život zajednice te se stoga ne vrednuje sumativno.

3. razred, OŠ 140, sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.3.1.

Učenik razlikuje narodnu i autorsku književnost.

–     identificira obilježja basne

–     razlikuje u bajci realne i fantastične sadržaje

–     prepoznaje dječji roman kao duži prozni tekst u kom je prikazan život ili dio života neke ličnosti

–     razlikuje onomatopeju i poredbu u tekstu i u govoru

–     uočava i izdvaja temu u poetskom i proznom tekstu

–     razlikuje lirsku i epsku pjesmu

–     zapaža ideju u epskom djelu

–     uočava ritam i rimu u strofi i pjesmi

–     zapaža povezanost događaja i likova u tekstu s vremenom i mjestom radnje

–     uočava osnovne osobine lika prema izgledu, ponašanju i govoru

–     prepoznaje kronološki redoslijed događaja u epskom djelu

–     razlikuje opisivanje od dijaloga u tekstu

–     razlikuje kratke narodne umotvorine

–     prepoznaje dječji roman, razlikuje epsku i lirsku pjesmu i izdvaja temu teksta

–     na temelju poticajnih pitanja uočava povezanost događaja i likova u tekstu s vremenom i mjestom radnje te njihove osnovne osobine

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički tekstovi (lirske i epske pjesme, pripovijetke, bajke, basne, kratke narodne umotvorine, dječji roman, dramski tekst) u čitanci, zvučnoj čitanci, web-stranicama digitalnih knjižnica i drugim izvorima.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј koristiti preporučene književnoumjetničke tekstove, kako za modeliranje strukture sati (imajući u vidu unutarpredmetnu i međupredmetnu povezanost), tako i za istraživački i samostalni rad učenika. Pri izboru tekstova treba voditi računa o žanrovskoj i tematskoj raznovrsnosti kao i o recepcijskim mogućnostima učenika. Književni se pojmovi samo imenuju te se uočava njihova uloga u tekstu. Književni pojmovi: pjesnička slika, rima, ritam, poredba, lirska pjesma, epska pjesma, piščev govor, govor likova, dramski lik i glumac, dramska radnja, dramski sukob, scenski prostor.

Učenik čita pet lektirnih djela (s popisa predloženih tekstova). U prvom polugodištu obrađuju se dva lektirna djela, a ostali u drugom.

SJ OŠ A.3.2.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     samostalno bira književna djela za razvijanje čitateljske navike

–     izražava doživljaj književnog teksta (sviđanje/ne sviđanje) i vlastiti stav o pročitanom potkrijepljujući ga navodima iz teksta

–     uz poticaj učitelja čita književna djela primjerena uzrastu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički, znanstveno-popularni i informativni tekstovi primjereni recepcijskim sposobnostima učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik čita najmanje dva književna djela primjerena uzrastu koja je odabrao samostalno ili po preporuci učitelјa i knjižničara. Učitelј potiče učenika na vođenje dnevnika čitanja (naslov teksta, pisac, likovi, neobične riječi i izrazi, zanimlјive rečenice, dojmovi o pročitanom tekstu), na razgovor o svojim bilješkama s drugim učenicima u razredu čime se može ostvariti samovrednovanje i vršnjačko vrednovanje.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.3.1.

Učenik obogaćuje fond riječi.

–     razlikuje riječi različitog oblika, a istog ili sličnog značenja od riječi istog oblika, a različitog značenja –     samostalno objašnjava zna­čenje riječi te ih primjenjuje u jednostavnim izrazima i rečenicama svakodnevnog govora

–     proširuje vlastiti rječnik otkrivajući značenje novih riječi i primjenjujući ih u svakodnevnom govoru

–     preoblikuje imenice, glagole i pridjeve gradeći nove riječi

–     razlikuje neknjiževne riječi (zavičajnog govora) od književnih riječi

–     preoblikuje imenice, glagole i pridjeve

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

razgovorne situacije, različite vrste tekstova, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј u cilјu jasnog izražavanja, potpunijeg i točnog prijenosa informacija i ljepšega govora organizira aktivnosti kojima motivira i usmjerava učenika na korištenje novih i odgovarajućih riječi te proširivanja opsega značenja u okviru jedne riječi. Književne pojmove učenik upoznaje prilikom obrade teksta, a prepoznavanje stilskih sredstava (onomatopeja, usporedba) zasniva se na doživlјajnoj komponenti. Funkcionalni se pojmovi, također, usvajaju tijekom rada i nije poželјno ograničavati njihov broj na razrede, a učitelј stalno potiče učenika da ih primjenjuje u odgovarajućim situacijama.

SJ OŠ B.3.2.

Učenik razlikuje vrste riječi (imenice, glagole i pridjeve).

–     razlikuje vlastite i opće imenice

–     razlikuje rod i broj imenica

–     razlikuje glagole kao riječi kojima se iskazuje radnja, stanje i zbivanje

–     prepoznaje lice i broj glagola

–     prepoznaje glagolske oblike za iskazivanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

–     prepoznaje pridjeve kao riječi koje opisuju imenicu

–     razlikuje i grupira prema zadanim kriterijima imenice i glagole

–     prepoznaje podvrste riječi kao i gramatičke kategorije (rod i broj imenica)

–     prepoznaje pridjeve u jednostavnim primjerima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik jezične pojave uočava u okviru teksta i govornih situacija gdje se one prirodno javljaju, a što bitno utječe na razvoj svjesne aktivnosti. Uz verbalno objašnjenje nekog jezičnog pojma zanimljiv je njegov grafički (tablice, grafikoni, Venov dijagram) i slikovni (slike, ilustracije iz časopisa ili interneta, strip) prikaz i sl. Učitelј bira jezičnu igru prema interesu učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.3.3.

Učenik preoblikuje rečenice i prepoznaje glavne rečenične dijelove.

–     preoblikuje potvrdne rečenice u niječne i obrnuto

–     povezuje rečenice u kraći vezani tekst

–     prepoznaje subjekt i predikat

–     prepoznaje oblike upravnoga govora u tekstu

–     preoblikuje upravni govor u neupravni

–     uočava u govoru/tekstu rečenice po značenju i obliku te ih preoblikuje

–     u jednostavnim primjerima (jednostavno neproširenim rečenicama) prepoznaje glavne rečenične dijelove

–     u jednostavnim primjerima razlikuje piščev govor od upravnog govora i preoblikuje ga u neupravni

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј planira aktivnosti u kojima se rečenice uočavaju u okviru tekstova i razgovornih situacija što potiče učenika na istraživački i stvaralački odnos prema jeziku. Učitelj ohrabruje učenika na samostalno obrazlaganje uočene jezične pojavnosti kako bi ona služila kao putokaz za planiranje narednih aktivnosti na satu – kreativnu primjenu. Izbor jezične igre ovisi o zanimanju učenika ili o kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.3.4.

Učenik primjenjuje osnovna pravopisna pravila.

–     upotrebljava veliko slovo u pisanju višečlanih vlastitih imenica (gora, voda, mjesta, ustanova, nebeskih tijela)

–     prepoznaje opće kratice i kratice za mjere

–     upotrebljava pravilo pisanja riječce ne i li kada stoje uz glagol

–     upotrebljava pravilo pisanja dvije točke (dvotočke) i zareza u nabrajanju te navodnika u pisanju upravnoga govora

–     objašnjava pravila pisanja rečeničnih znakova, riječca,velikog slova i kratica

–     na jednostavnim primjerima objašnjava pravila pisanja dvotočke i zareza u nabrajanju te dvotočke i navodnika u upravnom govoru

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

jezične igre, književnoumjetnički tekstovi, učenički radovi, školske ili dnevne novine, aplikacije, diktati.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј organizira aktivnosti na satu koje učenika stavlјaju u poziciju da sam zapaža, prosuđuje i zaklјučuje čime se potiče radoznalost, kreativnost i stvaralaštvo. Pravilo do koga su učenici došli treba provjeriti, utvrditi i obogaćivati na novim primjerima (učitelј priprema metodičke predloške za vježbanje), a praktična primjena dane jezične pojavnosti omogućava da ona trajno ostane u svijesti učenika.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.3.1.

Učenik sluša i analizira tuđi govor te izražava svoje misli, osjećaje i stavove.

–     aktivno sluša i analizira govor sugovornika

–     podešava intonaciju glasa pri izgovoru

–     komunicira neverbalnim znacima (geste, pantomima, imitacije)

–     pristojno razgovara s poznatim i nepoznatim ljudima u raznim životnim situacijama

–     sudjeluje u razgovorima na razne teme

–     razlikuje samostalni govor (monolog) od razgovora (dijalog)

–     sudjeluje u raspravi (poštujući temu iznosi vlastito mišljenje potkrepljujući ga dokazima; uvažava tuđe mišljenje)

–     prepričava (detaljno i sažeto) sadržaje tekstova, filmova, kazališnih predstava (po zajedničkom i po samostalno napravljenom planu)

–     priča o stvarnom ili zamišljenom događaju ili doživljaju po zajedničkom napravljenom planu na temelju stvaralačke mašte

–     pravilno strukturira pričanje (uvodni, središnji i završni dio)

–     kazuje napamet naučene tekstove (lirske, epske, dramske) i glumi

–     sluša i razumije govor izražavajući svoj stav o sadržaju slušanog

–     sudjeluje u razgovoru na zadanu temu na temelju danih poticajnih pitanja iznoseći vlastito mišljenje i poštujući pravila pristojnog ophođenja

–     kazuje napamet naučen tekst

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, filmovi, kazališne predstave.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј kontinuirano organizira govorne aktivnosti na satu, ohrabruje i potiče učenika na unapređivanje govorne kulture, razvijanje govornog stila koji odlikuje jednostavan izraz (sažet, jasan, emocionalno uzdržan, ali potpomognut mimikom i gestikulacijom), da odgovara na pitanja, recitira, raspravlјa, priča, prepričava, opisuje, daje prijedloge, najavlјuje, pozdravlјa i sl. Osobito treba upućivati učenika na izbjegavanje poštapalica, uzrečica i neodređenih riječi (ah, hm, znaš, kad, ovaj, kako se kaže) u govoru.

SJ OŠ C.3.2.

Učenik izražajno čita i analizira različite vrste tekstova.

–     čita naglas i u sebi, razumije pročitano

–     izražajno čita različite vrste tekstova usklađujući intonaciju i tempo čitanja s prirodom teksta (pripovijedanje, opis, monolog, dijalog)

–     čitajući pronalazi odgovarajuće podatke o liku (opisu, osjećajima i načinu njihova prikazivanja u tekstu)

-izražava vlastiti doživljaj o pročitanom argumentirajući ga navodima iz teksta

–     izdvaja lijepe i nove riječi, neobične izraze

–     čita kraće tekstove primjerene dobi i interesima te na temelju poticajnih pitanja pronalazi osnovne podatke

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički, znanstveno-popularni i informativni tekstovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi trebaju biti zanimljivi i primjereni uzrastu učenika. Sadržaje, metode i oblike rada prilagoditi mogućnostima i potrebama učenika. Učitelј kontinuirano prati i provjerava stupanj ovladanosti tehnikom izražajnog čitanja (tempo, naglašavanje, emocionalno nijansiranje) i razumijevanje pročitanog. Osobito treba imati na umu da je »čitanje u sebi« najplodonosniji oblik stjecanja znanja jer uz prethodno zadane istraživačke zadatke potiče i osposoblјava učenike za samostalno učenje.

SJ OŠ C.3.3.

Učenik razvija vještinu pisanja.

–     piše čitko i uredno kontrolne diktate i autodiktate primjenjujući usvojena pravopisna pravila

–     opisuje izgled i ponašanje osobe/lika (fizički izgled i osnovne karakterne osobine)

–     opisuje prirodu na temelju neposrednog promatranja (karakteristične pojedinosti)

–     oblikuje kraću obavijest (vijest) o prošlom i budućem događaju

–     oblikuje opširniju obavijest o prošlom događaju (izvještaj)

–     izvještava o sebi (kratka autobiografija)

–     razvija vještinu kreativnog pisanja (prepričava tekst s promjenom gramatičkog lica, dopunjava priče, dopisuje priče, postavlja pitanja na dane odgovore, piše na slobodnu temu i sl.)

–     rješava i sastavlja zagonetke, rebuse i ukrštene riječi (složeniji primjeri)

–     piše sastav poštujući kompoziciju (uvod, središnji dio, tj. razrada i završni dio, tj. zaključak)

–     oblikuje kraću pisanu poruku (reklama i plakat; jednostavniji primjeri)

–     vodi dnevnik čitanja

–     samostalno piše rečenice primjenjujući usvojena pravopisna pravila

–     piše kraće tekstove na temelju danih preporuka i komunicira putem zapisane poruke

–     samostalno piše bilješke o pročitanom

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, vijest, izvješće, reklama, plakat, pisani sastav, metodički predlošci za pisane vježbe.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј organizira aktivnosti (priprema, pisanje, ispravak nakon vršnjačkog vrednovanja, uređivanje, objavlјivanje) kojima se razvija kreativni potencijal učenika (prepričavanje teksta s promjenom gramatičkog lica, dopunjavanje priče, dopisivanje priče, postavlјanje pitanja na dane odgovore, pisanje sastava na slobodnu temu, oblikovanje SMS poruke, vijesti, izvješća, reklame, plakata, opisivanje i sl.). Ishod je povezan s međupredmetnim temama Učiti kako učiti, Osobni i socijalni razvoj, Upotreba informacijske i komunikacijske tehnologije). Učenicima isticati odlike pisanja – omogućava razmjenu misli i zanimlјivih ideja.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.3.1.

Učenik prepoznaje osnovna obilježja igranog filma za djecu.

–     razlikuje igrani film za djecu od animiranog filma i kazališne predstave

–     prepoznaje osnovna obilježja igranog filma (scenarist, redatelj, filmska priča, filmsko vrijeme, glumci, kaskaderi/dvojnici i statisti)

–     prepoznaje sadržaje i tijek radnje

–     analizira glavne i sporedne likove

–     određuje redoslijed događaja i prepričava sadržaj igranog filma za djecu

–     razlikuje glavne i sporedne filmske uloge

–     uočava sličnosti i razlike između filma i književnog djela prema kojem je film snimljen

–     razlikuje igrani film za djecu od animiranog filma i dječje kazališne predstave prema poticajnim pitanjima

–     prepoznaje osnovna obilježja igranog filma

–     uspoređuje redoslijed događaja u književnom djelu s redoslijedom događaja igranog filma

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

igrani film, animirani film, kazališna predstava.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenika na iskazivanje zaključaka i stavova o gledanom igranom filmu za djecu, uspoređivanje navedenih sadržaja kao i na stvaralačke aktivnosti.

SJ OŠ D.3.2.

Učenik razlikuje tiskane od digitalnih medija.

–     razlikuje tiskane (knjigu, dječju enciklopediju, novine i sl.) od digitalnih medija

–     prepoznaje put nastanka knjige

–     uočava dijelove knjižnog bloka (predgovor, pogovor, rječnik nepoznatih riječi, bilješka o autoru i ilustratoru, bibliografija)

–     pronalazi traženi podatak u dječjoj enciklopediji služeći se registrom

–     stvara razredne novine

–     pronalazi potrebne informacije na računalu primjerene uzrastu (Srpska dečja digitalna biblioteka)

–     upoznaje se s mogućnostima zlouporabe interneta

–     razlikuje tiskane i digitalne medije i samostalno pronalazi traženi podatak u jednom (tiskanom) izvoru

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     tiskani mediji: dječje knjige, dječji časopisi i novine, dječja enciklopedija

–     digitalni mediji: digitalni tekstovi, slike, zvuk i video (Srpska dečja digitalna biblioteka, YouTube i sl.).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenike na uklјučivanje u knjižnicu (školsku, mjesnu), vođenje bilježaka o pročitanim knjigama (naslov, pisac, dojmovi, glavni likovi, odabrane rečenice, neobične i zanimlјive riječi i sl.), formiranje osobne knjižnice i sl. Učitelј formira razrednu knjižnicu, u suradnji s knjižničarom ili samostalno, cedeteku i videoteku, priređuje tematske izložbe knjiga, organizira slušanje/gledanje zvučnih/videozapisa s umjetničkim kazivanjima teksta, organizira susrete i razgovore s piscima, literarne igre i natjecanja i dr. U cilјu ostvarivanja ovog ishoda, učitelј planira, u suradnji s knjižničarom, održavanje najmanje dva sata tijekom godine u školskoj knjižnici.

SJ OŠ D.3.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     njeguje običaje (dječje narodne igre i pjesme)

–     posjećuje kulturne događaje i školske/izvanškolske manifestacije, a u pojedinim i sudjeluje

–     posjećuje i razlikuje kulturne ustanove

–     razgovara o događajima kojima je prisustvovao i vrednuje ih

–     izražava svoj doživljaj kulturnog događaja na različite kreativne načine

–     uz poticaj učitelja posjećuje školske i izvanškolske manifestacije, a u nekima i sudjeluje

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje, vrednuje ih i izražava svoj doživljaj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni događaji i ustanove: kazalište, galerije, muzeji, vjerske ustanove, susreti s književnicima, kino, razni književni i kulturni festivali i smotre, posjet medijskim kućama i sl.

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i sl.

–     običaji (dječje narodne igre i pjesme vezane za Božić i Uskrs) i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј planira školske ili izvanškolske kulturne sadržaje i aktivnosti prema interesima učenika, mogućnostima škole i lokalne zajednice. Ishodom se potiče uklјučivanje učenika u kulturni i društveni život zajednice te se stoga ne vrednuje sumativno.

4. razred, OŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.4.1.

Učenik razlikuje književne vrste.

–     opisuje osnovne karakteristike pjesme, bajke, basne, pripovijetke, dječjeg romana i drame za djecu

–     tumači kratke narodne umotvorine

–     uočava značajne pojedinosti u opisu prirode

–     zapaža izraze i riječi kojima su izazvani pojedini dojmovi u tekstovima

–     uočava i razlikuje dijelove fabule (uvod, zaplet, rasplet)

–     uočava i tumači izraze, riječi i dijaloge kojima su prikazani sukobi i dramatične situacije

–     uočava didaskalije

–     prepoznaje personifikaciju kao pjesničku sliku

    razlikuje književne vrste, dijelove fabule i značajne pojedinosti u opisu prirode na temelju poticajnih pitanja

–     samostalno izdvaja upečatljive osobine lika prema izgledu i ponašanju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički tekstovi (lirske i epske pjesme, pripovijetke, bajke, basne, kratke narodne umotvorine, dječji roman, dramski tekst) u čitanci, zvučnoj čitanci, web-stranicama digitalnih biblioteka i drugim izvorima.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј koristiti preporučene književnoumjetničke tekstove kako za modeliranje strukture sati (imajući u vidu unutarpredmetnu i međupredmetnu povezanost), tako i za istraživački i samostalni rad učenika. Pri izboru tekstova treba voditi računa o žanrovskoj i tematskoj raznovrsnosti kao i o recepcijskim mogućnostima učenika. Književni se pojmovi imenuju te se uočava njihova uloga u tekstu. Književni pojmovi: običajna narodna lirska pjesma, motiv, tema, ideja, vidna i zvučna pjesnička slika, personifikacija, pripovjedač, pripovijedanje, dijalog, monolog, opis, didaskalije.

Učenik čita šest lektirnih djela (s popisa predloženih tekstova). U prvom polugodištu obrađuju se dva lektirna djela, a ostali u drugom.

SJ OŠ A.4.2.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     samostalno bira književna djela i preporučuje drugima

–     analizira djelo, izražava svoje mišljenje o pročitanom

–     uz poticaj učitelja čita književna djela primjerena uzrastu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički, znanstveno-popularni i informativni tekstovi primjereni recepcijskim sposobnostima učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik čita najmanje dva književna djela primjerena uzrastu koja je odabrao samostalno ili po preporuci učitelјa i knjižničara. Učitelј potiče učenika na vođenje dnevnika čitanja (naslov teksta, pisac, likovi, neobične riječi i izrazi, zanimlјive rečenice, dojmovi o pročitanom tekstu), na razgovor o svojim bilješkama s drugim učenicima u razredu čime se može ostvariti samovrednovanje i vršnjačko vrednovanje.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.4.1.

Učenik razlikuje značenje riječi i izraza.

–     razlikuje i objašnjava različita značenja riječi i izraza u govornim situacijama

–     razlikuje osnovno i preneseno značenje riječi

–     izvodi nove riječi od drugih riječi, npr. imenice od pridjeva i glagola i obrnuto

–     uočava naglašene i nenaglašene riječi

–     zamjenjuje jezičnim standardom neknjiževne riječi i tuđice

–     razlikuje značenje riječi, proširuje vlastiti rječnik te ih uz poticaj primjenjuje u svakodnevnom govoru

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј u cilјu jasnog izražavanja, potpunijeg i točnog prijenosa informacija i ljepšeg govora organizira aktivnosti kojima motivira i usmjerava učenika na korištenje novih i odgovarajućih riječi, proširivanja opsega značenja u okviru jedne riječi, preoblikovanje riječi u nove riječi (učenik – učiti učenički) i sl. Književne pojmove učenik upoznaje prilikom obrade teksta, a prepoznavanje stilskih sredstava (onomatopeja, usporedba, personifikacija) zasniva se na doživlјajnoj komponenti. Funkcionalni se pojmovi, također, usvajaju tijekom rada i nije poželјno ograničavati njihov broj na razrede, a učitelј stalno potiče učenika da ih primjenjuje u odgovarajućim situacijama.

SJ OŠ B.4.2.

Učenik razlikuje vrste riječi (imenice, glagole, pridjeve, osobne zamjenice i brojeve).

–     uočava zbirne imenice

–     razlikuje lice i broj glagola

–     razlikuje osnovne načine izražavanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

–     razlikuje opisne i posvojne pridjeve

–     prepoznaje rod i broj osobnih zamjenica

–     prepoznaje glavne i redne brojeve

–     razlikuje vrste riječi i glagolska vremena

–     uz poticaj pretvara glagolska vremena iz prezenta u perfekt i futur (jednostavni primjeri)

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik jezične pojave uočava u okviru teksta i govornih situacija gdje se one prirodno javljaju, a što bitno utječe na razvoj svjesne aktivnosti. Uz verbalno objašnjenje nekog jezičnog pojma zanimljiv je njegov grafički (tablice, grafikoni, Venov dijagram) ili slikovni (slike, ilustracije iz časopisa ili sa interneta, strip) prikaz i sl. Učitelј bira jezičnu igru prema interesu učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.4.3.

Učenik razlikuje rečenice i povezuje ih u smislen, cjelovit tekst.

–     razlikuje glavne rečenične članove (subjekt i predikat) i prepoznaje jednostavnu rečenicu

–     prepoznaje zavisne rečenične članove proširene rečenice (objekt kao dodatak predikatu i atribut kao dodatak subjektu)

–     razlikuje upravni i neupravni govor u rečenicama (sva tri oblika)

–     razlikuje rečenice po značenju i obliku

–     uz poticaj oblikuje rečenice te ih povezuje u kraći tekst

–     razlikuje rečenične članove u jednostavnim rečenicama

–     razlikuje i identificira u tekstu upravni i neupravni govor

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј planira aktivnosti u kojima se rečenice uočavaju u okviru tekstova i razgovornih situacija što potiče učenika na istraživački i stvaralački odnos prema jeziku. Učitelj treba ohrabrivati učenika na samostalno obrazlaganje uočene jezične pojavnosti kako bi ona služila kao putokaz za planiranje budućih aktivnosti na satu – kreativnu primjenu. Izbor jezične igre ovisi o zanimanju učenika ili o kontekstu nastavnog sadržaja.

SJ OŠ B.4.4.

Učenik primjenjuje osnovna pravopisna pravila.

–     upotrebljava veliko slovo u pisanju višečlanih naziva (imena država i stanovnika država; naslova knjiga, novina i časopisa) te u pisanju posvojnih pridjeva izvedenih od vlastitih imena

–     objašnjava skraćenice višečlanih naziva

–     primjenjuje pravila pisanja upravnog i neupravnog govora

–     primjenjuje pravila pisanja rečeničnih znakova, riječca, velikog slova, upravnog i neupravnog govora uz poticaj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, razgovorne situacije, učenički rad, školske ili dnevne novine, jezične igre, diktati.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј organizira aktivnosti na satu koje učenika stavlјaju u poziciju da sam zapaža, prosuđuje i zaklјučuje čime se potiče radoznalost, kreativnost i stvaralaštvo. Pravilo do koga su učenici došli treba provjeriti, utvrditi i obogaćivati na novim primjerima (učitelј priprema metodičke predloške za vježbanje), a praktična primjena dane jezične pojavnosti omogućava da ono trajno ostane u svijesti učenika.

SJ OŠ B.4.5.

Učenik razlikuje osnovne pojmove o srpskom jeziku.

–     uočava društvenu uvjetovanost jezika

–     razlikuje govorni i pisani jezik

-razlikuje verbalna i neverbalna jezična sredstva

–     razlikuje pojmove: službeni jezik i jezik u službenoj uporabi

–     uočava važnost jezika u očuvanju identiteta

–     prepoznaje pojmove, službeni jezik i jezik u službenoj uporabi te uočava važnost jezika u očuvanju identiteta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti književnoumjetnički, znanstveno-popularni i informativni tekstovi, razgovorne situacije, jezične igre, kazališne i filmske predstave, dječji časopisi i novine na srpskom jeziku i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Sadržajima i aktivnostima postupno se provodi opismenjavanje najmlađih učenika na osnovi ortoepskih i ortografskih standarda srpskoga književnog jezika te razvijanje receptivne i produktivne uporabe jezika u usmenoj i pisanoj komunikaciji. Neophodno je da učenici koriste srpski jezik u svim aktivnostima u školi. Navedeni sadržaji na materinskom jeziku potiču razvijanje, čuvanje i poštivanje vlastitoga kulturnog i nacionalnog identiteta.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.4.1.

Učenik aktivno sudjeluje u razgovoru izražavajući svoje misli, osjećaje i stavove.

–     aktivno sluša govor sugovornika

–     sluša, analizira i vrednuje zvučne zapise, govore i razgovore u emisijama za djecu (televizijske i radioemisije)

–     u svoje kazivanje unosi dijalog i upravni govor

–     razlikuje govornu i negovornu poruku i elemente nejezičnog sporazumijevanja

–     sudjeluje u raspravi (poštujući temu iznosi vlastito mišljenje potkrepljujući ga dokazima; uvažava tuđe mišljenje)

–     opisuje slike koje prikazuju pejzaže, interijere, portrete (na temelju plana opisa)

–     prepričava tekst u cjelini (s izmjenom početka ili završetka priče) po samostalno napravljenom planu

–     kazuje napamet naučene tekstove (lirske, epske, dramske)

–     sluša i razumije govor te izražava vlastita zapažanja

–     sudjeluje u razgovoru na zadanu temu na temelju danih poticajnih pitanja iznoseći vlastito mišljenje i poštujući pravila pristojnog ophođenja

–     kazuje kraće tekstove na temelju zajednički napravljenog plana

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

razgovorne situacije, različite vrste tekstova, jezične igre.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј kontinuirano organizira govorne aktivnosti na satu, ohrabruje i potiče učenika na unapređivanje govorne kulture, razvijanje govornog stila koji odlikuje jednostavan izraz (sažet, jasan, emocionalno suzdržan, ali potpomognut mimikom i gestikulacijom) da odgovara na pitanja, recitira, raspravlјa, priča, prepričava, opisuje, daje prijedloge, najavlјuje, pozdravlјa i sl. Osobito treba upućivati učenika na izbjegavanje poštapalica, uzrečica i neodređenih riječi u govoru.

SJ OŠ C.4.2.

Učenik izražajno čita, analizira i uspoređuje različite vrste tekstova.

–     čita naglas i u sebi s razumijevanjem pročitanog

–     usklađuje intonaciju i tempo čitanja s prirodom teksta (lirski, epski, dramski, znanstveno-popularni)

–     potkrepljuje i objašnjava svoje stavove čitajući odlomke iz teksta

–     prepričava tekst u cjelini ili po dijelovima (s promjenom gramatičkog lica, izmjenom početka ili završetka priče) po zajednički napravljenom planu

–     izdvaja nove riječi i neobične izraze

–     čita tekstove, razumije pročitano, razlikuje dijelove teksta te na temelju danih preporuka/ poticajnih pitanja pronalazi važne podatke i opisuje osnovno značenje pročitanog teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoumjetnički, znanstveno-popularni i informativni tekstovi, dječji časopisi i novine i dr.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi trebaju biti zanimljivi i primjereni uzrastu učenika. Sadržaje, metode i oblike rada treba prilagoditi mogućnostima i potrebama učenika. Učitelј kontinuirano prati i provjerava stupanj svladanosti tehnike izražajnog čitanja (tempo, naglašavanje, emocionalno nijansiranje) i razumijevanja pročitanog. Treba insistirati na »čitanju u sebi« kao najplodonosnem obliku stjecanja znanja jer uz prethodno zadane istraživačke zadatke »čitanje u sebi« potiče i osposoblјava učenike za samostalno učenje.

SJ OŠ C.4.3.

Učenik razvija vještinu pisanja.

–     piše čitko i uredno kontrolne diktate i autodiktate primjenjujući usvojena pravopisna pravila

–     razvija vještinu kreativnog pisanja (prepričava tekst s promjenom gramatičkog lica, dopunjava priče, dopisuje priče, postavlja pitanja na dane odgovore, piše na slobodnu temu i sl.)

–     opisuje složenije odnose među predmetima, bićima i pojavama (stvarnim i izmišljenim)

–     izvještava o obavljenom ili neobavljenom zadatku

–     sastavlja zagonetke, brzalice, pitalice, rebuse i ukrštene riječi

–     stvara priču prema ponuđenom sažetom tekstu

–     oblikuje kraću pisanu poruku (reklama i plakat)

–     vodi dnevnik čitanja

–     prema modelu piše kratke tekstove jednostavnih struktura u skladu sa svrhom i primateljem

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti tekstovi, vijest, izvješće, reklama, plakat, pisani sastav, metodički predlošci za pisane vježbe.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј organizira aktivnosti/strategije (priprema, pisanje, ispravak nakon vršnjačkog vrednovanja, uređivanje, objavlјivanje) kojima se razvija kreativni potencijal učenika (prepričavanje teksta s promjenom gramatičkog lica, dopunjavanje priče, dopisivanje priče, postavlјanje pitanja na dane odgovore, pisanje sastava na slobodnu temu, oblikovanje SMS poruke, vijesti, izvješća, reklame, plakata, opisivanje i sl.). Učenicima treba isticati značajke pisanja – omogućava razmjenu misli i zanimlјivih ideja. Ishod je povezan s međupredmetnim temama Učiti kako učiti, Osobni i socijalni razvoj, Upotreba informacijske i komunikacijske tehnologije.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.4.1.

Učenik razlikuje dokumentarni film od igranog filma i televizijske emisije

–     prepoznaje osnovna obilježja dokumentarnog filma

–     uspoređuje dokumentarni film s igranim filmom, televizijskom ili radioemisijom za djecu

–     raspravlja o televizijskim i radioemisijama

–     vrednuje kazališnu predstavu/film

–     prepoznaje dokumentarni film i razlikuje ga od igranog filma, televizijske emisije i snimljene kazališne predstave prema poticajnim pitanjima

–     osmišljava i snima kamerom mobilnog telefona kratki dokumentarni film (o obitelji, prijatelju, kućnom ljubimcu, školi i sl.) u trajanju od tri minute

–     osmišljava kraću kazališnu predstavu

–     uz pomoć učitelja snima kratki dokumentarni film

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

dokumentarni film, igrani film, televizijska emisija, kazališna predstava.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenika na iskazivanje svog stava o gledanom igranom filmu za djecu kao i na stvaralačke aktivnosti: raspravlјa o gledanoj predstavi ili filmu, stvara vlastiti kraći dokumentarni film kamerom mobilnog telefona (o obitelji, prijatelju, kućnom lјubimcu, školi i sl.), osmišlјava kazališnu predstavu (scena, kostimi, dramski tekst, gluma).

SJ OŠ D.4.2.

Učenik razlikuje i upotrebljava tiskane i digitalne medije.

–     pronalazi traženi podatak u referentnoj literaturi (Rječniku srpskog jezika, Pravopisu srpskog jezika, ilustriranoj enciklopediji i sl.)

–     razlikuje dječje časopise od drugih vrsta časopisa i periodičkih publikacija

–     pronalazi tražene podatke u časopisima koji su primjereni njegovu uzrastu (npr. Politikin zabavnik, Bijela pčela, Školarac)

–     uređuje zidne novine

–     razlikuje zabavnu od obavijesne poruke na internetu

–     upoznaje se s opasnostima interneta (izloženost elektroničkom nasilju, ovisnost o internetu, preplavljenost sadržajima koji nisu primjereni uzrastu)

–     pronalazi potrebne podatke u referentnoj literaturi, časopisima ili edukativnim digitalnim medijima na osnovi poticajnih pitanja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     tiskani mediji: dječje knjige, dječji časopisi i novine, dječja enciklopedija

–     digitalni mediji: digitalni tekstovi, slike, zvuk i video (Srpska dečja digitalna biblioteka, Antologija srpske književnosti, Projekt Rastko, ICDL International Children’ s Digital Library, YouTube i sl.).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј potiče učenike na aktivnije uklјučivanje u knjižnicu (školsku, mjesnu, gradsku), vođenje bilježaka o pročitanim knjigama (naslov, pisac, dojmovi, glavni likovi, odabrane rečenice, neobične i zanimlјive riječi), formiranje osobne knjižnice i sl. Učitelј formira razrednu knjižnicu u suradnji s knjižničarom ili samostalno, cedeteku i videoteku, priređuje tematske izložbe knjiga, organizira slušanje/gledanje zvučnih/videozapisa s umjetničkim kazivanjima teksta, organizira susrete i razgovore s piscima, literarne igre, natjecanja i dr. U cilјu ostvarivanja ovog ishoda učitelј planira, u suradnji s knjižničarom, održavanje najmanje dva sata tijekom godine u školskoj knjižnici.

SJ OŠ D.4.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     njeguje običaje (dječje narodne igre i pjesme)

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje te školske/izvanškolske manifestacije, a u pojedinim i sudjeluje

–     razlikuje kulturne ustanove

–     razgovara o događajima kojima je prisustvovao i vrednuje ih

–     izražava svoj doživljaj kulturnog događaja na različite kreativne načine

–     uz poticaj učitelja posjećuje školske i izvanškolske manifestacije

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje, vrednuje ih i izražava svoj doživljaj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni događaji i ustanove: kazališta, galerije, muzeji, vjerske ustanove, susreti s književnicima, kino, razni književni i kulturni festivali i smotre, posjet medijskim kućama i sl.

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i sl.

–     običaji (dječje narodne igre i pjesme vezane za Božić i Uskrs) i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelј planira školske ili izvanškolske kulturne sadržaje i aktivnosti prema interesima učenika, mogućnostima škole i lokalne zajednice. Ishodom se potiče uklјučivanje učenika u kulturni i društveni život zajednice te se stoga ne vrednuje sumativno.

Prijedlog postotne zastupljenosti domena od petog do osmog razreda osnovne škole


5. razred, OŠ 140, sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.5.1.

Učenik razlikuje osnovne značajke književnih rodova

(lirika, epika, drama).

–     razlikuje pojam književnog roda od književne vrste i razlikuje književne vrste

–     uočava osnovna obilježja lirike (lirski subjekt, pjesničke slike i motivi), epike (u stihu i u prozi, kompozicija) i drame (dramska radnja, dijalog, čin, pojava, lica)

–     razlikuje književne vrste i uz manju pomoć učitelja razlikuje književne rodove; vođen smjernicama uočava obilježja književnih rodova

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

lirska pjesma, epska pjesma, pripovijetka, roman za djecu i mlade (odlomak), dramski tekst (radiodrama).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o podjeli književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke književnih rodova i vrsta koristeći razne metode.

SJ OŠ A.5.2.

Učenik tumači književno djelo i izražava svoj doživljaj.

–     izražava doživljaj, raspoloženje, zapažanja izazvana čitanjem književnog djela

–     razvija sposobnost imaginacije i uspoređuje vlastita iskustva s iskustvima nastalim tijekom čitanja književnog teksta

–     uočava glavne motive, temu i poruku djela

–     prepoznaje etičke vrijednosti pjesama pretkosovskog ciklusa i osuđuje neetično ponašanje negativnih likova

–     uz poticanje učitelja izražava svoj doživljaj, povremeno komunicira s drugim učenicima i učiteljem

–     uz pomoć smjernica prepoznaje temu, poruku djela, uočava etično i osuđuje neetično ponašanje likova

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pripovijetke, roman za djecu i mlade (odlomak), avanturistički roman (lektira), pjesme pretkosovskog ciklusa.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Zajedničko čitanje kraćih tekstova na satu u svrhu razvijanja trajne čitateljske navike; aktivan razgovor u kojem sudjeluju svi učenici, a čiji je predmet razumijevanje teksta na osnovi doživljaja. Pritom se ističe važnost svakog pojedinačnog mišljenja.

SJ OŠ A.5.3.

Učenik karakterizira književni lik i prepoznaje osnovne oblike kazivanja u književnim tekstovima.

–     karakterizira književni lik na temelju njegova izgleda, postupaka, govora

–     uočava razliku između povijesnog i književnog lika

–     uočava razliku između pripovjedača i pisca, pripovijedanja u prvoj i trećoj osobi

–     prepoznaje naraciju i uočava razliku između naracije i drugih oblika kazivanja

–     prema smjernicama karakterizira književni lik na temelju izgleda, postupaka i govora

–     prepoznaje naraciju i uz pomoć smjernica uočava razliku između drugih oblika kazivanja

–     uočava razliku između pripovijedanja u prvoj i trećoj osobi i pomoću smjernica između pripovjedača i pisca

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pripovijetke, roman za djecu i mlade (odlomak), epske pjesme.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o karakterizaciji književnih likova i različitim oblicima kazivanja povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik karakterizira književni lik i uočava, razlikuje te imenuje oblike kazivanja. Tijekom interpretacije epskih pjesama učenik uočava aluzije na povijesne događaje. Koristeći se određenim povijesnim izvorima, uspoređuje stvarnost i fikciju, epsku i stvarnu biografiju junaka.

SJ OŠ A.5.4.

Učenik razlikuje osnovne značajke lirske i lirsko-epske umjetničke te lirske i epske narodne pjesme.

–     razlikuje umjetničku od narodne lirike, lirsku od epske pjesme

–     uočava značajke pejzažne pjesme, mitološke i obredne narodne pjesme

–     prepoznaje motive i pjesničke slike, vrste stihova prema broju slogova, slobodan i vezani stih

–     uočava stilska izražajna sredstva: epitet, ustaljeni epitet, poredbu, onomatopeju, personifikaciju

–     uočava osobine poeme kao lirsko-epske vrste

–     uz pomoć smjernica razlikuje tipične motive pojedinih vrsta pjesama, vrste stihova kao i jednostavnija stilska sredstva, prepoznaje slobodan i vezani stih

–     opisuje osnovne značajke umjetničke i narodne lirike, lirske i epske narodne pjesme te lirsko-epske umjetničke pjesme

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

narodne lirske pjesme, narodne epske pjesme, lirske umjetničke pjesme, poema.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o značajkama pjesama povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke narodne i umjetničke poezije, različitih vrsta lirskih pjesama te epske pjesme i poeme koristeći razne metode.

SJ OŠ A.5.5.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     predstavlja odabrani književni tekst, obrazlaže razloge vlastitoga izbora književnog teksta i eventualne poticaje za čitanje (preporuka knjižničara, prijatelja, roditelja, učitelja, film i drugo)

–     uočava emocionalni aspekt čitanja vezan uz sudbinu književnog lika; ukoliko postoji analogija uspoređuje književni lik i lik u filmu

–     ističe najzanimljivije detalje (opise, rečenice, stihove, ideje, probleme) i potiče druge učenike na razgovor, komentar

–     preporučuje drugim učenicima književni tekst uz obrazloženje

–     razvija čitalačku naviku kontinuiranim čitanjem i motivacijom za čitanje

–     bira književni tekst prema svom interesu

–     predstavlja književni tekst uz pomoć učitelja

–     pokazuje zanimanje i pozitivan stav prema čitanju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik bira književni tekst prema svom interesu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih dijela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.5.1.

Učenik razlikuje osnovne leksičko-semantične kategorije.

–     određuje značenja nepoznatih riječi i izraza na temelju situacije i teksta/konteksta u kojem su upotrijebljeni

–     identificira neknjiževne riječi i uočava njihovu funkciju u tekstu/govoru

–     razlikuje jednoznačnost i višeznačnost

–     prepoznaje naglašene i nenaglašene riječi

–     pronalazi značenja arhaičnih riječi i izraza

–     proširuje krug riječi koje upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji

–     uz poticaj razlikuje osnovne leksičko-semantične kategorije u svakodnevnom govoru i tekstu te ih povremeno primjenjuje

SJ OŠ B.5.2.

Učenik razlikuje promjenjive i nepromjenjive riječi u rečenici i/ili tekstu.

–     razlikuje vrste promjenjivih riječi: imenice, glagole, pridjeve, brojeve, osobne imeničke zamjenice i neosobne (upitno – odnosne, neodređene, niječne, opće)

–     razlikuje nepromjenjive riječi

–     razlikuje normativne od nenormativnih oblika riječi, posebno padežne oblike i glasovne promjene koje se javljaju u promjeni oblika riječi

–     razlikuje kategorije roda, broja, padeža u imenskim riječima

–     razlikuje osnovne funkcije i značenja padeža

–     prepoznaje oblike prezenta pomoćnih glagola (jesam, biti i htjeti) u rečenici i jezičnim situacijama

–     uspoređuje određeni i neodređeni oblik pridjeva u tekstu

–     razlikuje pozitiv, komparativ i superlativ pridjeva

–     uočava komparativ i superlativ pojedinih priloga za način, količinu i mjesto (dobro, lijepo, malo, mnogo, daleko)

–     uz poticaj prepoznaje i razlikuje promjenjive i nepromjenjive riječi

SJ OŠ B.5.3.

Učenik razlikuje, oblikuje i preoblikuje jednostavnu rečenicu.

–     razlikuje strukturu jednostavne rečenice: nezavisne rečenične članove neproširene rečenice i zavisne rečenične članove proširene rečenice (pravi i nepravi objekt, priložne oznake, atribut i apoziciju) te uočava sročnost

–     razlikuje glagolski i imenski predikat

–     razlikuje rečenicu bez subjekta ili predikata

–     prepoznaje rečenicu bez izrečenog subjekta

–     vlada upravnim i neupravnim govorom

–     uz poticaj uočava i razlikuje u tekstu upravni i neupravni govor, jednostavne rečenice i rečenične članove te ih preoblikuje i povezuje u jednostavan tekst

SJ OŠ B.5.4.

Učenik primjenjuje pravopisnu normu u komunikaciji.

–     primjenjuje pravopisna pravila u uporabi velikog slova (u nazivima kontinenata, država, zemalja, naroda i naseljenih mjesta)

–     piše zarez uz vokativ i apoziciju

–     primjenjuje pravopisna pravila u odvojenom i sastavljenom pisanju riječce ne, pisanju pridjeva izvedenih od imenica u čijoj se osnovi nalazi suglasnik j, pisanju posvojnih pridjeva, u pisanju riječi u kojima su provedene glasovne promjene

–     primjenjuje pravila pisanja upravnog i neupravnog govora

–     primjenjuje, uz poticaj, pravila pisanja u vezi s glasovnim alternacijama, velikim slovom, znakovima interpunkcije, riječcama, upravnim i neupravnim govorom

SJ OŠ B.5.5.

Učenik uspoređuje standardni srpski jezik i zavičajni govor.

–     uspoređuje standardni srpski jezik kojim se govori u školi i zavičajni govor

–     razvija pravilan stav prema izgovorima srpskoga standardnog jezika (ekavski i ijekavski)

–     uočava ekavski i ijekavski izgovor u tipičnim primjerima

–     uočava razlike srpskoga standardnog jezika i zavičajnog govora

–     uočava važnost učenja srpskoga standardnog jezika

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.5.1 –     SJ OŠ B.5.5.:

tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.5.1 –     SJ OŠ B.5.5:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz razredne nastave. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima, učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C. 5.1.

Učenik aktivno sluša i razvija kulturu govorenja.

–     razgovara o tekstu iskazujući svoj doživljaj

–     izdvaja ključne riječi i ideje te objašnjava značenje kraćeg teksta

–     priprema kraće izlaganje i govori prema pripremljenom konceptu (o doživljaju književnog djela i o temama iz svakodnevnog života i svijeta mašte)

–     primjenjuje negovorne poruke kao elemente nejezičnog sporazumijevanja

–     razvija i obogaćuje svoje govorne sposobnosti u izražajnom kazivanju

–     uočava poštapalice i odstupanje od standardne akcentuacije u govoru (mjesto akcenta)

–     razgovara i raspravlja o temama iz školskog života i životnog okruženja primjenjujući vještine aktivnog slušanja i pristojne komunikacije

–     aktivno sluša tekst i prema smjernicama izdvaja ključne riječi i ideje

–     govori, razgovara i raspravlja prema smjernicama držeći se teme i primjenjujući pravila pristojne komunikacije

–     govori izražajno u skladu sa svojim doživljajem teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi koji su prilagođeni razradi ishoda, npr. spontani razgovor, anegdota, opis, prepričavanje.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sluša najmanje jedan tekst, govori jedan ili više monoloških tekstova i sudjeluje barem u jednom dijaloškom tekstu. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.5.2.

Učenik razvija vještinu izražajnog i istraživačkog čitanja.

–     čita tekst s razumijevanjem, vodi bilješke tijekom čitanja: izdvaja ključne riječi, glavne ideje, citira, objašnjava radeći na jednostavnijem književnom ili neknjiževnom tekstu

–     književne tekstove čita s razumijevanjem i izražajno

–     prepoznaje stilski upečatljive rečenice (u opisima prirode, portretima i slično)

–     iz teksta izdvaja ključne pojmove i glavne ideje

–     uočava ključnu razliku između književnog i neknjiževnog teksta

–     čita izražajno u skladu sa svojim doživljajem teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

jednostavniji književni i neknjiževni tekstovi koji su prilagođeni razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik izražajno i istraživački čita jedan ili više književnih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.5.3.

Učenik razvija vještinu pravilnog i kreativnog pisanja.

–     izražava se pismeno u skladu s temom poštujući pravopisnu normu; piše ćirilicom čitko i uredno –     u skladu s temom prema smjernicama oblikuje i piše tekst jednostavnijih opisnih i pripovjednih struktura

–     kreativno piše na teme iz svakodnevnog života, svijeta mašte i kraći pisani tekst o doživljaju književnog djela

–     uočava kvalitetnija rješenja u pogledu kompozicije, izboru građe, jezika i stila (na vlastitom pisanom radu i/li vanjskim predlošcima kao primjerima dobrih rješenja)

–     prepričava kraći tekst vodeći računa o strukturi priče ili dinamičnoj sceni; opisuje prostor (interijer, eksterijer), pojedinosti u prirodi i lik po zajedničkom planu

–     piše: vijest, privatno pismo prema općim pravilima o pismu kao sastavu i obliku komuniciranja i popunjava formulare poput upitnika, ankete i slično

–     piše kreativno na različite teme u skladu sa svojim interesima i sposobnostima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi jednostavnijih pripovjednih i opisnih struktura koji su prilagođeni razradi ishoda, npr. anegdota, stvaralačko prepričavanje, vijest, privatno pismo, e-mail, upitnik, anketa i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik piše tekstove u skladu s razradom ishoda i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.5.1.

Učenik pronalazi informacije u skladu sa svojim zadacima.

–     pronalazi potrebne informacije u različitim izvorima (biografski podatak, pravopisno pravilo i slično)

–     razlikuje tiskane i digitalne izvore informacija

–     služi se referentnom literaturom

–     poznaje osnovne tehnike pretraživanja interneta

–     uz pomoć učitelja prepoznaje negativne medijske sadržaje (rasizam, predrasude i druge negativne društvene pojave) i osuđuje ih

–     svjestan je mogućih opasnosti na internetu te internet upotrebljava sigurno i odgovorno

–     pronalazi potrebne informacije u više različitih izvora (tiskanih i digitalnih) koje je predložio učitelj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi iz različitih udžbenika, referentna literatura (Pravopis srpskog jezika, enciklopedije, školski rječnik, gramatika, razni priručnici), časopisi za djecu, edukativne internetske stranice.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelj bira dva do četiri teksta za ostvarenje ovog ishoda. Preporučuje se tekstualna metoda, dijaloška metoda i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost. S učenicima posebno treba razgovarati o tome što je rasizam i što su predrasude, pomoći im da ih prepoznaju u različitim životnim situacijama. Ishod se može ostvariti u korelaciji s drugim predmetnim domenama, informatikom i međupredmetnom temom Učiti kako učiti.

SJ OŠ D.5.2.

Učenik razlikuje grafičke elemente i uočava postupke kojima se postiže željeni utjecaj na primatelje poruka tiskanih medija.

–     na primjeru jednostavnijih novinskih vrsta (vijest, izvještaj, intervju, članak) razlikuje grafičke elemente i postupke pomoću kojih se kod primatelja postiže željeni utjecaj (npr. veličina slova, naslov, izbor fotografije) –     samostalno otkriva i objašnjava grafičke elemente na primjeru nepoznatoga medijskog teksta i utvrđuje je li naslov usklađen sa sadržajem teksta

–     utvrđuje je li naslov usklađen sa sadržajem teksta te smišlja drugi naslov

–     stvara medijske tekstove jednostavne strukture vodeći računa o grafičkim elementima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi iz časopisa (npr. sportske vijesti) ili knjige za djecu, strip.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenicima treba objasniti da je medijski tekst poruka iskazana određenim medijem; ne samo tradicionalni tekst u pisanom ili tiskanom obliku, nego uključuje i ostale medije: govor, sliku, elektroničke medije. Preporučuje se tekstualna metoda, dijaloška metoda, metoda demonstracije i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost. Učitelj bira dva do četiri teksta za ostvarenje ovog ishoda.

SJ OŠ D.5.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje kulturne događaje

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira narodne običaje koji su bili praćeni obrednim pjesmama (npr. kraljice)

–     razvija pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja


–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima. Ovaj ishod može se ostvariti u korelaciji s drugim predmetnim domenama (ishod SJ OŠ A.5.4.) ili predmetima (pravoslavni vjeronauk, likovna kultura)

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

6. razred, OŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.6.1.

Učenik uočava i razlikuje određene

književne vrste usmene i autorske književnosti.

–     razlikuje obiteljske i običajne narodne pjesme, rodoljubne i socijalne pjesme; prepoznaje univerzalne poruke i uspoređuje sa suvremenim životom

–     razlikuje pripovijetku i roman i prepoznaje značajke avanturističkog, povijesnog i znanstveno-fantastičnog romana, biografije i autobiografije

–     uočava značajke predaja i pronalazi primjere iz svoje sredine

–     prepoznaje humoristično u drami

–     vođen smjernicama uočava odlike proznih vrsta i povezuje tematiku i motive s određenim vrstama pjesama

–     samostalno prepoznaje humor u dramskom djelu

–     vođen smjernicama uočava poruke djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

obiteljske narodne pjesme, običajne narodne pjesme, domoljubna pjesma, socijalna pjesma, roman za djecu i mlade (lektira), odlomci različitih vrsta romana, komedija (lektira), narodne pripovijetke.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o književnim vrstama povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke književnih vrsta koristeći razne metode.

SJ OŠ A.6.2.

Učenik tumači književno djelo i iskazuje svoj doživljaj potkrepljujući ga primjerima.

–     tumači pjesničke slike i razlikuje konkretne i apstraktne motive, emocije i razmišljanja (refleksije)

–     iskazuje doživljaj, svoje dojmove, zapažanja potvrđuje primjerima iz teksta, stvarnog života te imaginacijom

–     prepoznaje etičke vrijednosti pjesama kosovskog ciklusa i ciklusa pjesama o Marku Kraljeviću i osuđuje neetično ponašanje

–     uz poticanje učitelja iskazuje svoj doživljaj

–     uz povremene pogreške razlikuje pjesničke slike, uočava konkretne motive i emocije, a uz pomoć učitelja uočava apstraktne motive i refleksije

–     razlikuje etično i neetično ponašanje likova koje osuđuje

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

umjetničke lirske pjesme, epske pjesme kosovskog ciklusa i epske pjesme o Marku Kraljeviću.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Zajedničko čitanje kraćih tekstova na satu u svrhu razvijanja trajne čitalačke navike; aktivan razgovor u kojem sudjeluju svi učenici, a čiji je predmet razumijevanje teksta na osnovi doživljaja. Pritom se ističe važnost svakog pojedinačnog mišljenja. Tijekom interpretacije epskih pjesama učenik uočava aluzije na povijesne događaje. Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima, uspoređuje stvarnost i fikciju, epsku i stvarnu biografiju junaka.

SJ OŠ A.6.3.

Učenik karakterizira književni lik s obzirom na različite oblike kazivanja kojima je predočen.

–     razlikuje objektivnu i subjektivnu deskripciju

–     uočava i tumači funkciju naracije, deskripcije, dijaloga i monologa u oblikovanju lika i stvaranju atmosfere u književnom tekstu

–     objašnjava razliku između povijesnog i književnog lika

–     razlikuje kronološko i retrospektivno pripovijedanje

–     uočava pojam usporavanja (retardacije) radnje

-vođen smjernicama razlikuje objektivnu i subjektivnu deskripciju

-uočava naglašene oblike kazivanja kojima je književni lik predočen te na koji način različiti oblici kazivanja doprinose izražajnosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pripovijetke (na satu i kao lektira), odlomci iz romana, epske pjesme.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o karakterizaciji književnih likova i različitim oblicima kazivanja povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik karakterizira književni lik i uočava te razlikuje i imenuje oblike kazivanja. Tijekom interpretacije epskih pjesama učenik uočava aluzije na povijesne događaje. Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima, uspoređuje stvarnost i fikciju, epsku i stvarnu biografiju junaka.

SJ OŠ A.6.4.

Učenik uočava osnovne oblike stiha i strofe, vrste rime, prepoznaje i objašnjava stilska izražajna sredstva.

–     uočava i razlikuje monostih, distih, tercet i katren, razlikuje unakrsnu, obgrljenu i parnu rimu, uočava ulogu rime u oblikovanju stiha

–     uočava brz i spor ritam, tempo i intonaciju

–     uočava stilska izražajna sredstva (kontrast, hiperbolu i gradaciju)

–     uočava osnovne oblike stihova i strofa

–     uočava različit ritam, tempo i intonaciju

–     uočava kontrast, hiperbolu i gradaciju

–     uočava unakrsnu, obgrljenu i parnu rimu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

lirske umjetničke pjesme.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o značajkama umjetničke lirike povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke umjetničke lirike koristeći razne metode.

SJ OŠ A.6.5.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     izražava vlastiti doživljaj književnog teksta i obrazlaže razloge i eventualne poticaje za čitanje

–     povezuje književni tekst sa suvremenim i osobnim kontekstom, navodi sličnosti i razlike

–     uz pomoć učitelja predstavlja odabrani književni tekst i obrazlaže svoje tvrdnje i stavove koji proizlaze iz tumačenja književnog teksta kao i svoj izbor književnog teksta

–     ističe najzanimljivije detalje citirajući književni tekst i potiče druge učenike na razgovor, komentar

–     argumentirano obrazlaže svoje tvrdnje i stavove koji proizlaze iz tumačenja književnog teksta kao i svoj izbor književnog teksta

–     razvija čitateljsku naviku kontinuiranim čitanjem i motivacijom za čitanje i čitalačku kulturu uvažavajući različite ukuse pri izboru književnih tekstova

–     uz poticaj učitelja i drugih učenika razvija čitateljsku naviku i čitalačku kulturu poštujući drugačiji ukus

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik bira književni tekst prema svom interesu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih dijela na školskom satu (književno-teorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.6.1.

Učenik razlikuje osnovne leksičko-semantičke kategorije koje upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji.

–     razlikuje jednoznačnost i višeznačnost te sinonime, homonime, antonime

–     razlikuje jednostavne riječi od tvorenica (izvedenih i složenih), korijen riječi, tvorbenu porodicu

–     razlikuje tvorbu riječi izvođenjem (tvorbena osnova, sufiks) i slaganjem (prefiks) te prema zadanom modelu tvori nove riječi

–     prepoznaje naglasak u riječima te razlikuje naglašene i nenaglašene riječi

–     razlikuje jednostavne primjere sinonima, homonima i antonima koje upotrebljava u komunikaciji

–     razlikuje jednostavne riječi od tvorenica i prema modelu tvori nove riječi

SJ OŠ B.6.2.

Učenik razlikuje odnose promjenjivih i nepromjenjivih riječi u rečenici i/ili tekstu.

–     razlikuje pridjevske zamjenice (posvojne i posvojna zamjenica svakog lica, pokazne, odnosno-upitne, niječne, neodređene i opće/određene) i mijenja ih kroz padeže

–     razlikuje glagolski vid i glagolski rod

–     razlikuje osnovna značenja i tvorbe neličnih glagolskih oblika (infinitiv, glagolski pridjev radni i trpni) te glagolskih imenica (izvedenih od gl. osnove koju čine trpni gl. pridjevi), a glagolske priloge prepoznaje

–     razlikuje osnovna značenja i tvorbu svih ličnih glagolskih oblika za iskazivanje vremena i načina

–     razlikuje i opisuje glasovne promjene

–     na temelju danih preporuka i uz poticaj prepoznaje i razlikuje pridjevske zamjenice, glagole prema predmetu i trajanju radnje te osnovna značenja i tvorbu ličnih i neličnih glagolskih oblika

SJ OŠ B.6.3.

Učenik razlikuje, analizira i oblikuje jednostavne rečenice u govoru i pisanju.

–     vlada glagolskim i imenskim predikatom

–     vlada strukturom jednostavne rečenice (neproširene i proširene)

–     uočava načine iskazivanja rečeničnih članova (jednom riječju, sintagmom)

–     na jednostavnim pri­mjerima jednostavnih rečenica uočava i razlikuje načine iskazivanja rečeničnih čla­nova

SJ OŠ B.6.4.

Učenik primjenjuje pravopisnu normu u komunikaciji.

–     primjenjuje pravopisna pravila u uporabi velikog slova (višečlani nazivi pokrajina i krajeva, dijelova naselja, ulica i trgova)

–     razlikuje rečenične i pravopisne znakove (apostrof, tri točke, crticu, zagradu) i pravilno ih upotrebljava

–     razlikuje i pravilno piše riječi u kojima su provedene glasovne promjene

–     primjenjuje pravopisna pravila vezana za pisanje glagolskih oblika

–     uz smjernice primjenjuje pravopisna pravila vezana za glasovne alternacije, pisanje velikog slova, znakova interpunkcije i glagolskih oblika

SJ OŠ B.6.5.

Učenik istražuje osnovne podatke o podrijetlu i razvoju srpskog jezika.

–     istražuje osnovne podatke značajne za razvoj srpskog jezika (seobe Slavena, utjecaj Ćirila i Metoda u razvoju pismenosti kod Srba) ulogu svetog Save u stvaranju prvih književnih djela na srpskoslavenskom jeziku; razvoj glagoljice, ćirilice)

–     prepoznaje najznačajnije kulturno-povijesne spomenike (Miroslavljevo jevanđelje, Povelja Stefana Prvovenčanog, Dušanov zakonik)

–     uz poticaj pronalazi osnovne podatke o podrijetlu srpskog jezika, glagoljici i ćirilici

–     prepoznaje najznačajnije književne spomenike kulture srpskog naroda

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.6.1 – SJ OŠ B.6.5.:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.6.1 – SJ OŠ B.6.5:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz razredne nastave. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sistemu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvoju (SJ OŠ B.6.5) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.6.1.

Učenik razgovara i raspravlja o različitim temama primjenjujući vještine aktivnog slušanja i pristojne komunikacije.

–     sluša tekst, sažima podatke u bilješke i obrazlaže značenje kraćeg teksta

–     iskazuje svoj doživljaj i objašnjava svoj stav povezujući temu razgovora s pročitanim ili odslušanim tekstom

–     priprema kraće izlaganje i govori prema pripremljenom konceptu držeći se teme (o doživljaju književnog djela i o temama iz svakodnevnog života i svijeta mašte)

–     u razgovoru i raspravi ne prekida sugovornika i uvažava tuđe mišljenje

–     sažima tekst

–     oblikuje i govori jednostavnije opisne i pripovjedne tekstove

–     povezuje glavne misli i važne pojedinosti s tekstom

–     pažljivo sluša sugovornika i pristojno se uključuje u razgovor

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi koji su prilagođeni razradi ishoda, npr. izvještaj, kratka priča, rezime (sažetak), anegdota, pripovjedni i opisni tekstovi, razgovor i rasprava.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sluša najmanje jedan tekst, govori jedan ili više monoloških tekstova i sudjeluje barem u jednom dijaloškom tekstu. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.6.2.

Učenik razvija vještine istraživačkog i interpretativnog čitanja te izražajnog čitanja i kazivanja.

–     istražuje i obrađuje podatke iz relevantnih izvora, prati misao (motive, ideje) u različitim tekstovima

–     čita tekst provjeravajući razinu razumijevanja pročitanog

–     uočava razliku između književnih i neknjiževnih tekstova

–     usklađuje čitanje s prirodom književnog i neknjiževnog teksta

–     poznati i nepoznati književni tekst čita izražajno s razumijevanjem

–     uočava i izdvaja stilski upečatljive rečenice, stihove, dijelove dijaloga ili monologa

–     prepoznaje kako neknjiževne riječi u književnom tekstu mogu imati stilsku funkciju (oblikovanje lika, atmosfera)

–     razvija i obogaćuje svoje govorne sposobnosti u izražajnom kazivanju

–     uz pomoć smjernica istražuje i obrađuje podatke iz relevantnih izvora

–     prepoznaje važne podatke (motive, ideje) u tekstu

–     usklađuje svoje čitanje s prirodom književnog i neknjiževnog teksta i uz pomoć smjernica uočava stilogena mjesta i stilsku funkciju neknjiževnih riječi u književnom tekstu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književni i neknjiževni tekstovi (poznati i nepoznati) koji su prilagođeni razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik istraživački, interpretativno i izražajno čita jedan ili više književnih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.6.3.

Učenik piše tekst jednostavnih opisnih i pripovjednih struktura i kreativno se izražava.

–     kreativno se izražava primjenjujući pravopisnu normu, piše ćirilicom čitko i uredno

–     samostalno prepričava tekst i karakterizira lik

–     stvaralački prepričava tekst s promjenom gledišta (npr. iz perspektive drugog lika, drugog vremena)

–     opisuje vanjski i unutarnji prostor po zajedničkom i samostalno napravljenom planu

–     piše: kreativne radove (pjesme, kraće priče) na slobodnu i zadane teme, kratak izvještaj

–     uočava razliku između pravila o privatnoj i službenoj korespondenciji

–     popunjava razne obrasce u kojima se traže osnovni osobni podaci

–     uočava i objašnjava kvalitetnija rješenja za kompoziciju, izbor građe, jezik i stil (na vlastitom pisanom radu i/li vanjskim predlošcima kao primjerima dobrih rješenja)

–     oblikuje i piše tekst jednostavnih opisnih i pripovjednih struktura u skladu s temom prema planu

–     stvaralački prepričava tekst prema zajedničkom planu

–     kreativno piše na slobodnu temu i uočava kvalitetnija rješenja za kompoziciju, jezik, stil

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi jednostavnijih pripovjednih i opisnih struktura koji su prilagođeni razradi ishoda, npr.opis lika, unutarnjeg i vanjskog prostora, stvaralačko prepričavanje, pjesma, kraća priča, kratak izvještaj, privatno i službeno pismo, obrasci s osobnim podacima i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše tekstove u skladu s razradom ishoda i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.6.1.

Učenik pronalazi

i odabire najkorisnije i/ili njemu najzanimljivije informacije u skladu sa svojim potrebama i zadacima.

–     uspoređuje slične i odabire najkorisnije i/ili njemu najzanimljivije informacije iz različitih izvora

–     navodi izvor informacija poštujući autorska prava

–     osuđuje uvredljive i neprimjerene poruke na koje nailazi u različitim tekstovima, u tiskanim ili digitalnim izvorima informacija

–     odgovorno se ponaša na internetu vodeći računa o svojoj i tuđoj sigurnosti i privatnosti

–     pronalazi potrebne informacije u više različitih (tiskanih i digitalnih) izvora koje predlaže učitelj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi iz različitih udžbenika, referentna literatura (dječja enciklopedija), časopisi za djecu, edukativne internetske stranice.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

S učenicima treba razgovarati o tome što su to autorska prava i pomoći im da osvijeste što je plagijat. Preporučuje se tekstualna metoda, dijaloška metoda i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost. Ishod se može ostvariti u korelaciji s drugim predmetnim domenama, informatikom i međupredmetnom temom Učiti kako učiti.

SJ OŠ D.6.2.

Učenik objašnjava kako se pomoću grafičkih elemenata postiže željeni utjecaj na primatelje poruka tiskanih medija.

–     prosuđuje kako se pomoću grafičkih elemenata (veličina slova, naslov, izbor fotografije i slično) postiže željeni utjecaj na primatelja poruke

–     objašnjava kako se upečatljivim naslovima privlači šira publika

–     stvara kraće medijske tekstove, vodeći računa o utjecaju koji želi postići

–     na primjeru nepoznatog medijskog teksta objašnjava kako se i kakav utjecaj postiže pomoću grafičkih elemenata, s posebnim osvrtom na naslov

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

sportske vijesti, izvještaj s utakmice, npr. članci iz dnevnih novina prilagođeni uzrastu djeteta, časopisi za djecu, knjige za djecu, strip, internet.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Rreporučuje se tekstualna metoda, dijaloška metoda i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost. Učitelji bira dva do četiri teksta za ostvarenje ovog ishoda.

SJ OŠ D.6.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje kulturne događaje

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira narodne običaje koji su praćeni običajnim narodnim pjesmama (igre svadbenog ceremonijala)

–     razvija pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima. Ovaj ishod može se ostvariti u korelaciji s drugim predmetnim domenama (ishod SJ OŠ A.6.1.) ili predmetima (pravoslavni vjeronauk, likovna kultura).

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

7. razred, OŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.7.1.

Učenik svrstava književna djela u određeni književni rod i književnu vrstu.

–     dovodi u vezu formalne i sadržajne značajke književnih djela i svrstava ih u određeni književni rod

–     prepoznaje tipične epske i lirske motive

–     razlikuje osnovne dramske vrste

–     ističe sličnosti i razlike između književnih rodova pisane i usmene književnosti (na tematsko-motivskom planu, u stihu, internacionalnim motivima)

–     uočava značajke dnevnika, legendarnih priča, putopisa

–     uočava humor, ironiju i satiru

–     uočava formalne i sadržajne značajke književnog teksta koje povezuje s određenim književnim rodom i vrstom, kao i sličnosti i razlike između pisane i usmene književnosti

–     samostalno prepoznaje humor u dramskom djelu, a ironično i satirično uz pomoć učitelja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

narodne epske i lirske pjesme, narodne priče i predanja o svetom Savi (lektira), satirična pripovijetka, komedija, umjetničke lirske pjesme.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o podjeli književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke književnih rodova i vrsta koristeći razne metode.

SJ OŠ A.7.2.

Učenik tumači književno djelo, iskazuje doživljaj i zauzima vrijednosni stav.

–     povezuje svoj doživljaj, raspoloženje, zapažanje, empatiju s prethodnim literarnim iskustvom i stvarnim životom

–     izdvaja probleme, ideje ili poruke u književnom tekstu

–     vrednuje književni tekst i argumentira vlastita zapažanja u vezi s pročitanim tekstom

–     procjenjuje etičku vrijednost epskih pjesama, pokosovskog, hajdučkog i uskočkog ciklusa

–     uz poticanje učitelja iskazuje svoj doživljaj i vrijednosni stav

–     izdvaja ključne ideje i procjenjuje ih uz pomoć smjernica navodeći primjere iz teksta i života

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

epske narodne pjesme pokosovskog te hajdučkog i uskočkog ciklusa.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Zajedničko čitanje kraćih tekstova na satu u svrhu razvijanja trajne čitateljske navike; aktivan razgovor u kojem sudjeluju svi učenici, a čiji je predmet razumijevanje teksta na osnovi doživljaja. Pritom se ističe važnost svakog pojedinačnog mišljenja. Tijekom interpretacije epskih pjesama učenik uočava aluzije na povijesne događaje. Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima, uspoređuje stvarnost i fikciju, epsku i stvarnu biografiju junaka.

SJ OŠ A.7.3.

Učenik razlikuje obilježja proznog djela.

–     razlikuje fabulu i siže, uočava uokvirenu fabulu, statičke i dinamičke motive, epizode i epizodne situacije

–     prepoznaje unutarnji monolog

–     uz pomoć smjernica razlikuje obilježja proznog djela

–     uočava značajke unutarnjeg monologa i opisuje na primjerima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

humoristični roman (lektira), pripovijetke i odlomci iz romana.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o umjetničkoj epici povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke proznog djela koristeći razne metode.

SJ OŠ A.7.4.

Učenik razlikuje određene vrste karakterizacije likova.

–     portretira lik prema vanjskim i unutarnjim osobinama

–     razlikuje fizičku, etičku, psihološku, društvenu i jezičnu karakterizaciju lika

–     uočava crno-bijelu tehniku u oblikovanju lika u epskim narodnim pjesmama

–     portretira lik razlikujući fizičku, etičku i društvenu karakterizaciju te uz pomoć smjernica jezičnu i psihološku karakterizaciju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

humoristični roman (lektira), pripovijetke i odlomci iz romana, epske narodne pjesme.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o karakterizaciji književnih likova povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik karakterizira književni lik i uočava te razlikuje i imenuje vrste karakterizacije likova.

SJ OŠ A.7.5.

Učenik razlikuje pjesmu u stihu i pjesmu u prozi, analizira ulogu stilskih izražajnih sredstava u književnom djelu.

–     prepoznaje liričnost pjesme u prozi

–     uočava značajke ljubavne, elegične i refleksivne pjesme te posleničke narodne pjesme (pjesme o radu)

–     uočava stilska izražajna sredstva: simbol, alegoriju,

razlikuje metaforu i slavensku antitezu

–     prepoznaje tipične motive ljubavne i posleničke narodne pjesme

–     uz pomoć smjernica prepoznaje pjesmu u prozi, značajke elegične i refleksivne pjesme

–     prepoznaje simbol i alegoriju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pjesma u prozi, ljubavne pjesme, refleksivna pjesma, elegija, narodne pjesme o radu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o pjesmama u stihu i prozi te o stilskim izražajnim sredstvima povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik razlikuje i objašnjava značajke pjesama u stihu i u prozi te prepoznaje i objašnjava ulogu stilskih izražajnih sredstava.

SJ OŠ A.7.6.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     izražava vlastiti doživljaj i obrazlaže razloge za čitanje književnog djela

–     ističe najzanimljivije detalje citirajući tekst i potiče druge učenike na razgovor, komentar

–     odabrane tekstove povezuje s literarnim iskustvom i stvarnim životom

–     razvija čitateljsku naviku kontinuiranim čitanjem i čitalačku kulturu uvažavajući različite ukuse i prihvaćajući sugestije učitelja i drugih učenika pri izboru književnoumjetničkih tekstova

–     uz pomoć smjernica predstavlja književno djelo drugim učenicima

–     kontinuirano čita, prati što drugi učenici čitaju, uvažava različito mišljenje i drugačiji stav i ukus

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik bira književni tekst prema svom interesu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.7.1.

Učenik razlikuje osnovne leksičko-semantičke kategorije.

–     razlikuje jednoznačnost i višeznačnost (paronime), pejorative i hipokoristike

–     razlikuje naglašene od nenaglašenih riječi koje pravilno izgovara i piše

–     razlikuje vrste naglasaka u srpskom jeziku

–     proširuje krug riječi koje primjenjuje u svakodnevnoj komunikaciji

–     razlikuje osnovne leksičko-semantične kategorije u komunikaciji

–     prepoznaje vrste naglasaka

SJ OŠ B.7.2.

Učenik razlikuje i objašnjava odnose promjenjivih i nepromjenjivih riječi u rečenici i/ili tekstu.

–     analizira vrste promjenjivih i nepromjenjivih riječi

–     razlikuje imeničke zamjenice

–     vlada gramatičkim kategorijama promjenjivih riječi

–     prepoznaje padežnu sinonimiju

–     razlikuje i objašnjava promjenjive i nepromjenjive riječi u rečenici

SJ OŠ B.7.3.

Učenik analizira složenu rečenicu.

–     razlikuje nesamostalne rečenične članove (objekt, priložne oznake, atribut i apozicija)

–     uočava složenu rečenicu u tekstu

–     povezuje jednostavne rečenice u složenu i rastavlja složenu rečenicu na jednostavne

–     prepoznaje vrste usporednih odnosa među rečenicama i rečeničnim članovima

–     razlikuje nezavisnosložene rečenice prema komunikacijskoj funkciji

–     u zavisnosloženoj rečenici prepoznaje samostalnu (glavnu, nezavisnu) i nesamostalnu (zavisnu) rečenicu

–     prepoznaje inverziju

–     razlikuje vrste zavisnosloženih rečenica

–     prepoznaje vrste sintagmi u složenim rečenicama

–     uočava veznike u složenim rečenicama i prepoznaje njihovu funkciju

–     uočava složenu rečenicu i način povezivanja jednostavnih rečenica u složenu

–     uz poticaj razlikuje vrste zavisnih i nezavisnih predikatnih rečenica

SJ OŠ B.7.4.

Učenik primjenjuje pravopisnu normu u pisanoj komunikaciji.

–     primjenjuje pravila pisanja upravnog govora i velikog slova (u nazivima društava, organizacija, udruga, pokreta i javnih skupova), znakova interpunkcije i kratica –     razlikuje pravopisne i interpunkcijske znakove i primjenjuje ih u tipičnim primjerima

SJ OŠ B.7.5.

Učenik pronalazi podatke o počecima srpske pismenosti iz glagoljičnih i ćiriličnih spomenika srpske kulture.

–     pronalazi informacije o počecima pismenosti i nastanku najznačajnijih pisama na svijetu

–     poznaje staroslavenske spomenike

–     uočava karakteristične značajke staroslavenskog teksta

–     uočava mjesto srpskog jezika u obitelji slavenskih jezika

–     uspoređuje slavenska pisma glagoljicu i staru ćirilicu s današnjom srpskom ćirilicom

–     uz dane preporuke i poticaj pronalazi osnovne podatke iz glagoljičnih i ćiriličnih spomenika o počecima srpske pismenosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.7.1 – SJ OŠ B.7.5.:

tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.7.1 – SJ OŠ B.7.5:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz razredne nastave. Sadržaji, metodi, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrana u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvoju (SJ OŠ B.7.5) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.7.1.

Učenik razgovara, raspravlja i procjenjuje sadržaj različitih vrsta tekstova.

–     aktivno sluša tekst, procjenjuje njegovu zanimljivost, korisnost, informativnost i ekspresivnost

–     izvodi zaključke i argumentirano iskazuje svoj stav o određenoj temi

–     priprema i govori cjelovit govorni tekst na određenu temu

–     govori u skladu s temom i prilikom u kojoj govori vodeći računa o publici kojoj se obraća

–     uz pomoć smjernica procjenjuje slušani tekst i argumentirano iskazuje svoj stav

–     razgovara i prema smjernicama raspravlja o određenoj temi poštujući pravila pristojne komunikacije

–     priprema i govori kraći tekst na određenu temu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi koji su prilagođeni razradi ishoda, npr. informativni, izlagački, opisni, pripovjedni.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sluša najmanje jedan tekst, govori jedan ili više monoloških tekstova i sudjeluje barem u jednom dijaloškom tekstu. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.7.2.

Učenik istraživački čita, procjenjuje tekst i razvija svoje izražajne govorne sposobnosti.

–     čita tekst, izvodi zaključke o pročitanom tekstu koji argumentirano objašnjava i tumači, izvodi zaključke i tumači značenje teksta u cjelini

–     pronalazi informacije u neknjiževnom tekstu, procjenjuje njihovu zanimljivost, informativnost, korisnost; izdvaja glavne ideje u književnom tekstu, prati njihov razvoj i uočava na koji način doprinose estetskoj vrijednosti

–     izdvaja stilski upečatljive rečenice, dijelove teksta i uočava jezično-stilske postupke koji doprinose estetici književnog teksta (uloga frazeologizama, žargonizama, stilska funkcija nestandardne akcentuacije, jezična karakterizacija i sl.)

–     usklađuje čitanje s prirodom teksta

–     razvija i obogaćuje svoje govorne sposobnosti u izražajnom kazivanju

–     čita tekst s razumijevanjem,

izvodi zaključke argumentirano objašnjavajući značenje teksta u cjelini

–     uz pomoć smjernica procjenjuje neknjiževni i književni tekst

–     usklađuje čitanje s prirodom teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književni i neknjiževni tekstovi koji su prilagođeni razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik istraživački, interpretativno i izražajno čita jedan ili više književnih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.7.3.

Učenik piše tekst složenijih opisnih i pripovjednih struktura i kreativno se izražava.


–     piše tekst složenijih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema planu primjenjujući pravopisnu normu; piše ćirilicom čitko i uredno

–     prepričava tekst s promjenom redoslijeda događaja, sažeto prepričava iz pozicije prvog ili trećeg lica

–     opisuje: unutrašnjost prostora, vanjski prostor, lik (iz okoline ili književni), tehnički (objektivan opis) i sugestivno (osobni ton pri opisivanju)

–     analizira kvalitetnija rješenja za kompoziciju, izbor građe, jezik i stil (na vlastitom pisanom radu i vanjskim predlošcima kao primjerima dobrih rješenja)

–     piše sažetak (rezime)

–     piše: čestitku, pozivnicu, zahvalnicu, službeno pismo, e-mail poruku

–     oblikuje i piše tekst složenijih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema planu

–     stvaralački i sažeto prepričava tekst prema zajednički sačinjenom planu i opisuje mijenjajući perspektivu (vrijeme, pripovjedač, subjektivno/objektivno)

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi složenijih pripovjednih i opisnih struktura koji su prilagođeni razradi ishoda, npr. opis lika, unutarnjeg i vanjskog prostora, tehnički opis, razne vrste prepričavanja, rezime, čestitka, pozivnica, zahvalnica, službeno pismo, e-mail poruka i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše tekstove u skladu s razradom ishoda i pri tome prolazi sljeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.7.1.

Učenik razlikuje empirijsku i medijsku stvarnost.

–     uspoređuje razliku između događaja i načina kako je predstavljen u medijima

–     uspoređuje kako različiti mediji različito predstavljaju isti događaj

–     kreira dva medijska teksta koji na različite načine i iz različitih pozicija prikazuju isti događaj, prezentira ih i diskutira o njima

–     prema smjernicama i na novom primjeru uspoređuje empirijsku i medijsku stvarnost

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti medijski tekstovi iz različitih izvora (televizija, tisak, internet) po izboru učitelja ili učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenici ili učitelj trebaju odabrati najmanje dva medijska teksta koji različito predstavljaju isti događaj. Učenicima treba objasniti da je medijski tekst poruka iskazana određenim medijem; ne samo tradicionalni tekst u pisanom ili tiskanom obliku, nego uključuje i ostale medije: govor, sliku, elektronske medije (vrste medijskih tekstova: roman, pjesma, pismo, glazbeni spot, SMS, blog, web-stranica, katalog, strip, novine, e-mail, film, videoigrica, itd). Preporučuje se tekstualna metoda i druge metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost.

Učenik treba osvijestiti da medijske poruke nisu jednostavan odraz realnosti, već konstrukcije. To im se može objasniti na primjeru fotografije obrađene u Photoshopu (učenik može obraditi svoju fotografiju u Photoshopu i na taj način doći do zaključka da je ona odraz njegova izbora, ne realnosti, tj. da je takva obrađena fotografija njegova konstrukcija).

SJ OŠ D.7.2.

Učenik razlikuje visoku i popularnu kulturu.

–     objašnjava razliku između visoke i popularne kulture i njihovih proizvoda (glazba, film, moda) i uočava njihovu funkciju pružanja zadovoljstva konzumentima

–     objašnjava vezu popularne kulture i suvremenih društvenih trendova

–     objašnjava zašto je moguće da različiti primatelji različito reagiraju na isti tekst (uzrast, spol, osobni interesi)

–     uočava priču kao temelj teksta popularne kulture

–     iznosi svoje mišljenje o proizvodima popularne kulture

–     objašnjava razliku između visoke i popularne kulture

–     pomoću smjernica objašnjava utjecaj i ulogu popularne kulture u svakodnevnom životu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi popularne glazbe, stripovi, trivijalna književnost, igrani filmovi, drugi suvremeni tekstovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učitelj ili učenik bira dva do četiri teksta za ostvarenje ovog ishoda. Preporučuje se tekstualna metoda i druge metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost.

Pojmovi: visoka kultura, popularna kultura, konzument (objašnjenje ovih pojmova prilagoditi uzrastu učenika).

SJ OŠ D.7.3. Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje i vrednuje kulturne događaje

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira život predaka prikazujući različite stare poslove (posleničke pjesme, tj. pjesme o radu), uspoređuje naš život sa životom naših predaka

–     razvija pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda: učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima. Ovaj ishod može se ostvariti u korelaciji s drugim predmetnim domenama (ishod SJ OŠ A.7.5.) ili predmetima (npr. pravoslavni vjeronauk, likovna kultura i dr.).

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

8. razred, OŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ OŠ A.8.1.

Učenik razlikuje ključne stilske, strukturne i estetske značajke književnog teksta.

–     razlikuje znanstveno-popularne, informativne i književne tekstove

–     procjenjuje vrijednosti književne umjetnosti prema literarnom iskustvu (uočavajući jezično-stilske, idejno-estetske i druge vrijednosti književnog teksta)

–     objašnjava razliku između znanstveno-popularnih, informativnih i književnih tekstova

–     uočava vrijednosti literarnog teksta i u kojoj mjeri utječe na njegove emocije, stavove i vrijednosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

znanstveno-popularni, informativni i književni tekstovi po izboru učitelja.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o različitim osobinama književnih tekstova povezano je s interpretacijom istih tekstova. Tijekom nje učenik prepoznaje stilski različite književne tekstove koristeći različite metode rada, procjenjuje vrijednosti književne umjetnosti prema literarnom iskustvu.

SJ OŠ A.8.2.

Učenik iskazuje doživljaj književnog djela i kritički ga vrednuje.

–     uočava umjetničku funkciju deskripcije (portret, pejzaž, eksterijer, interijer)

–     iskazuje svoj doživljaj, zauzima kritički stav prema problemima, idejama, porukama književnog djela

–     uočava univerzalne vrijednosti i poruke, estetsku i povijesnu vrijednost epskih pjesama ciklusa o oslobođenju Srbije i Crne Gore

–     iskazuje svoj doživljaj i obrazlaže svoje viđenje problema i ideja istaknutih u djelu

–     uočava univerzalne vrijednosti i poruke djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pripovijetke, epske narodne pjesme ciklusa o oslobođenju Srbije i Crne Gore.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Zajedničko čitanje kraćih tekstova na satu u svrhu razvijanja trajne čitateljske navike; aktivan razgovor u kojem sudjeluju svi učenici, a čiji je predmet razumijevanje teksta na osnovi doživljaja. Pritom se ističe važnost svakog pojedinačnog mišljenja. Tijekom interpretacije epskih pjesama učenik uočava aluzije na povijesne događaje. Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima, uspoređuje stvarnost i fikciju, epsku i stvarnu biografiju junaka.

SJ OŠ A.8.3.

Učenik uočava osobine epsko-lirskih vrsta, prepoznaje osnovne književno znanstvene vrste i složenija jezično-stilska sredstva.

–     razlikuje epske i lirske pjesme; uočava značajke ljubavnih narodnih i umjetničkih pjesama

–     zapaža osnovne značajke epsko-lirskih vrsta (na primjeru balade)

–     uočava osnovne značajke spjeva, putopisa, memoara, reportaže, epistolarne forme

–     prepoznaje esej

–     usvaja pojam tragičnog

–     prepoznaje stilska sredstva: metonimiju, asonancu i aliteraciju i uočava izražajnu funkciju refrena i opkoračenja

–     prepoznaje i navodi osnovne značajke epsko-lirskih vrsta (na primjeru balade)

–     uočava osnovne značajke književno-znanstvenih vrsta kao i složenija jezično-stilska sredstva

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

epske pjesme, lirske narodne pjesme, lirske ljubavne umjetničke i narodne pjesme, putopisna proza, epsko-lirska pjesma, memoari, epistolarni tekst i reportaža po izboru učitelja.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o različitim vrstama i jezično-stilskim sredstvima povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik prepoznaje i objašnjava osobine epsko-lirskih te književno znanstvenih vrsta kao i složenija jezično-stilska sredstva koristeći različite metode rada.

SJ OŠ A.8.4.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     izražava vlastiti doživljaj književnog teksta i obrazlaže razloge svog izbora književnog teksta

–     uočava zajedničke karakteristike omiljenog žanra i omiljenih autora

–     zanimljivim detaljima iz teksta ili konteksta pokušava zainteresirati druge učenike

–     objašnjava univerzalne poruke književnog teksta

–     argumentirano raspravlja o vrijednostima izabranih književnih tekstova; uvažava različite književne ukuse

–     procjenjuje odabrani književni tekst i uz smjernice obrazlaže karakteristike omiljenog žanra

–     daje i prihvaća sugestije u vezi s čitanjem, prati aktivno svoj napredak i uvažava različite književne ukuse

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik bira književni tekst prema svom interesu.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja dijelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ OŠ B.8.1.

Učenik objašnjava, razlikuje, povezuje i primjenjuje osnovne leksičko-semantičke kategorije u svakodnevnoj komunikaciji.

–     objašnjava značenje ustaljenih izraza i frazeologizama s kojima se sreće u školi i u svakodnevnoj komunikaciji

–     primjenjuje osnovne leksičko-semantičke kategorije u sporazumijevanju

–     određuje značenje nepoznatih riječi i izraza na temelju konteksta u kojem su upotrijebljeni

–     primjenjuje osnovna pravila naglasne norme

–     uz poticaj primjenjuje riječi prenesenog značenja

–     objašnjava ustaljene izraze i frazeologizme

–     određuje mjesto rečeničnog naglaska u jednostavnijim primjerima

SJ OŠ B.8.2.

Učenik analizira odnose promjenjivih i nepromjenjivih riječi u rečenici i/ili tekstu te tvori riječi prema osnovnim principima tvorbe.

–     razlikuje vrste promjenjivih i nepromjenjivih riječi

–     prepoznaje padežnu sinonimiju

–     poznaje osnovne principe tvorbe riječi (izvođenje, slaganje, kombinirana tvorba i pretvaranje) i razlikuje tvorbenu i gramatičku osnovu i nastavke za tvorbu riječi od nastavaka za oblik riječi

–     prepoznaje i objašnjava glasovne promjene do kojih dolazi pri slaganju riječi

–     razlikuje književne riječi domaćeg i stranog podrijetla

–     uočava strane riječi za koje postoje odgovarajuće riječi u srpskom jeziku i zamjenjuje ih

–     poznaje osnovna načela transkripcije stranih imena te prilagođava strane riječi padežnom sustavu srpskog jezika

–     uz poticaj razlikuje morfološke karakteristike riječi i njihovu funkciju u rečenici

–     uz poticaj razlikuje osnovne principe tvorbe jednostavnih i izvedenih riječi i tvori jednostavnije riječi izvođenjem, slaganjem, kombiniranom tvorbom i pretvaranjem

SJ OŠ B.8.3.

Učenik razlikuje, analizira i primjenjuje jednostavne i složene rečenice u sporazumijevanju.

–     uočava, razlikuje i pravilno primjenjuje glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli

–     preoblikuje zavisne rečenice glagolskim prilozima

–     prepoznaje sinonimiju padeža (kvalitativna i mjesna značenja padeža) i sinonimiju glagolskih oblika (sinonimne oblike za izražavanje prošlosti i budućnosti)

–     razlikuje jednostavnu i složenu rečenicu

–     uspoređuje osnovne komunikacijske funkcije jezika; poznaje određene funkcionalne stilove (razgovorni, književnoumjetnički, novinarskо-publicistički, znanstveni i administrativni)

–     na jednostavnim primjerima rečenica uočava sinonimiju

–     upotrebljava složene rečenicе u sporazumijevanju

SJ OŠ B.8.4.

Učenik primjenjuje pravopisnu normu u različitim vrstama tekstova.

–     primjenjuje pravopisna pravila u pisanju velikog slova u jednočlanim i višečlanim nazivima

–     primjenjuje pravopisna pravila u sastavljenom i rastavljenom pisanju riječi i rastavljanje riječi na kraju reda

–     primjenjuje pravopisna pravila u pisanju kratica

–     primjenjuje pravopisna pravila u pisanju riječi u kojima su provedene glasovne promjene

–     primjenjuje pravopisna pravila u pisanju znakova interpunkcije

–     primjenjuje pravopisna pravila u pisanju različitih vrsta tekstova

–     primjenjuje pravopisnu normu u pisanju različitih vrsta tekstova u tipičnim školskim primjerima

SJ OŠ B.8.5.

Učenik pronalazi, povezuje i interpretira podatke o razvoju srpske pismenosti.

–     uspoređuje osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba (staroslavenski, srpskoslavenski, ruskoslavenski i slavenosrpski)

–     pronalazi podatke o radu srpskih pisaca i reformatora jezika na unapređivanju srpske pismenosti (Venclović, Orfelin, Obradović, Mrkalj, Karadžić i drugi)

–     pronalazi informacije o rasprostranjenosti srpskog jezika

–     uz poticaj pronalazi podatke i razlikuje osnovne etape u razvoju književnog jezika kod Srba, tipove književnog jezika i prepoznaje rad srpskih pisaca i reformatora jezika na unapređivanju pismenosti

–     navodi osnovne štokavske dijalekte ekavskog i ijekavskog izgovora

–     navodi osnovne značajke srpskog jezika (fonetske, morfološke, leksičke, sintaktičke)

–     uočava promjenjivost materinskog jezika promjenom društveno-povijesnog konteksta i načina razumijevanja svijeta (kategorije historizama, arhaizama, dijalektizama, neologizama i termina)

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.8.1 – SJ OŠ B.8.5.:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno dobi učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ OŠ B.8.1 – SJ OŠ B.8.5:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz razredne nastave. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovom povijesnom razvoju (SJ OŠ B.8.5) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ OŠ C.8.1.

Učenik izražava vlastiti stav o tekstovima i gradi vlastiti stil govorenja i izražajnog kazivanja.

–     aktivno sluša tekst i procjenjuje njegovo značenje u cjelini

–     razgovara o tekstu, povezuje ga s prethodnim znanjem i iskustvom

–     priprema cjelovit govorni tekst pravilno raspoređujući osnovne i dodatne informacije i jednostavniji govorni argumentativni tekst

–     u razgovoru ili raspravi argumentirano obrazlaže svoje mišljenje

–     govori ili izražajno kazuje tekst poštujući pravogovornu normu u skladu s prirodom teksta, prilikom u kojoj govori i publikom kojoj se obraća

–     prema smjernicama procjenjuje tekst

–     samostalno priprema govorni tekst, a uz pomoć smjernica jednostavniji argumentativni tekst

–     razgovara i raspravlja izražavajući svoje mišljenje i uvažavajući tuđe

–     govori ili kazuje izražajno vodeći računa o pravogovornoj normi

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta koji su prilagođeni razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sluša najmanje jedan tekst, govori jedan ili više monoloških tekstova i sudjeluje barem u jednom dijaloškom tekstu. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.8.2.

Učenik primjenjuje različite strategije čitanja, izražava vlastiti stav i razvija i obogaćuje svoje govorne sposobnosti.

–     procjenjuje značenje pročitanog teksta u cjelini i povezuje ga s prethodnim znanjem i iskustvom

–     usklađuje čitanje s prirodom teksta i razvija osobni stil pri čitanju proznih i poetskih cjelina književnoumjetničkog teksta

–     letimično čita poznati tekst radi pronalaženja određenih informacija i nepoznati tekst kako bi nasumce odredio zanimljivost, korisnost, informativnost teksta

–     učenik uočava važnost čitanja za bogaćenje svog leksičkog fonda

–     samostalno obrazlaže tekst u cjelini i povezuje ga s prethodnim znanjem i iskustvom

–     čita izražajno u skladu s vlastitim doživljajem

–     uz pomoć smjernica primjenjuje različite strategije čitanja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književni i neknjiževni tekstovi koji su prilagođeni razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik primjenjuje različite strategije čitanja na jednom ili više književnih i najmanje jednom neknjiževnom tekstu. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ OŠ C.8.3.

Učenik piše tekst složenijih opisnih i pripovjednih struktura, jednostavnijih raspravljačkih struktura i gradi vlastiti stil kreativno pišući.

–     piše tekst složenih opisnih i pripovjednih struktura te jednostavnih raspravljačkih struktura u skladu s temom poštujući pravopisnu normu; piše ćirilicom čitko i uredno

–     piše kreativno na različite teme u različitim formama

–     stvaralački prepričava tekst s efektnim početkom ili završetkom, motivira postupke lika, riječima dočarava osjećaje, razmišljanja, atmosferu

–     piše teze za raspravu na zadane teme iz suvremenog života

–     piše biografiju, reportažu i putopis

–     oblikuje i piše tekst složenih opisnih i pripovjednih struktura i prema smjernicama jednostavnih raspravljačkih struktura u skladu s temom

–     stvaralački prepričava dočaravajući atmosferu, zanimljivo oblikujući lik

–     piše kreativno na različite teme

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi složenijih pripovjednih i opisnih struktura i jednostavnih raspravljačkih struktura koji su prilagođeni razradi ishoda, npr. opis lika, stvaralačko prepričavanje, kreativni tekstovi različitih vrsta, životopis, reportaža, putopis i sl.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše tekstove u skladu s razradom ishoda i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ OŠ D.8.1.

Učenik istražuje utjecaj reklamnog panoa i reklamnog spota na širu populaciju.

–     istražuje različite reklamne panoe i spotove

–     prepoznaje i objašnjava uvjeravanje, poticanje i manipulaciju u reklami

–     objašnjava posrednost u reklami (lik žene ili djeteta)

–     prepoznaje i objašnjava predrasude i stereotipe (npr. način prikazivanja žene) i zauzima stav prema njima

–     upoznaje se s pojmom prikriveno reklamiranje (product placement)

–     objašnjava utjecaj reklame na širu populaciju

–     osmišljava reklamu za omiljenu igračku, videoigru, čokoladu ili neki drugi omiljeni proizvod čiji je konzument

–     objašnjava uvjeravanje, manipulaciju, predrasude i stereotipe u reklamama

–     prema smjernicama objašnjava utjecaj odabranog reklamnog panoa ili reklamnog spota na širu populaciju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

medijski tekstovi (reklamni panoi, reklamni spotovi).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

U razgovoru treba poticati učenika da osvijesti svoje predrasude i usvojene stereotipe.

Pojmovi: predrasuda, stereotip, product placement.

SJ OŠ D.8.2.

Učenik razlikuje filmska izražajna sredstva i efekte i objašnjava kako se pomoću njih prenose poruke.

–     razlikuje osnovne filmske rodove i vrste, crno-bijeli film i film u boji

–     prepoznaje filmska izražajna sredstva

–     razlikuje kadar, scenu i sekvencu

–     pomoću smjernica i na novim primjerima objašnjava različita filmska izražajna sredstva i efekte te način na koji se njima prenose poruke

–     objašnjava različite efekte koje proizvode total, srednji i krupni plan

–     objašnjava kako zvučni efekti dočaravaju atmosferu u filmu

–     samostalno snima različite zvučne efekte ili reklamni spot

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

fotografije ili film po izboru učitelja, tj. određene scene na kojima može, metodom demonstracije, predstaviti učenicima filmska izražajna sredstva.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje i kreativnost.

Pojmovi: kadar, scena, sekvenca.

SJ OŠ D.8.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje i vrednuje kulturne događaje

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira narodne božićne običaje (npr. vertep, ritual oko sječenja i unošenja badnjaka)

–     upoznaje se s radom jednoga srpskog kulturno-umjetničkog društva

–     razvija pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama, ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima. Ovaj ishod može se ostvariti u korelaciji s drugim predmetnim domenama ili predmetima (npr. pravoslavni vjeronauk, likovna kultura i dr.)

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

Srednja škola (gimnazije i četverogodišnje strukovne škole)

Prijedlog postotne zastupljenosti domena
od prvog do četvrtog razreda srednje škole

Odgojno-obrazovni ishodRazrada ishodaOdgojnoobrazovni ishod na razini usvojenosti »dobar« na kraju razreda
1. razred, SŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.1.1.

Učenik opisuje književnost kao umjetnost i uspoređuje ju s drugim umjetnostima.

–     raspravlja o pojmu umjetnosti

–     analizira izražajna sredstva različitih vrsta umjetnosti i zaključuje o specifičnostima književnosti kao umjetnosti

–     objašnjava međusobni odnos između književnosti i drugih umjetnosti

–     grupira umjetnosti

–     razlikuje znanosti o književnosti

–     raspravlja o nazivima ove umjetnosti i znanostima koje se bave njezinim proučavanjem

–     proučava ulogu književnosti u društvu

–     istražuje odnos umjetnik – umjetničko djelo – primatelj, zaključuje što je umjetnički doživljaj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pojam umјetnosti, vrste umјetnosti, nazivi za književnost, uloga književnosti u društvu, umјetnički doživljaj, odnos umјetnik – umјetničko dјelo – primatelj, spcifičnosti književne umјetnosti; znanosti o književnosti: teorija književnosti (stilistika, versifikacija, književni rodovi i vrste), povijest književnosti i književna kritika.

Preporučeni književni tekstovi: Ivo Andrić, O priči i pričanju; Stevan Raičković, Septembar

Reprodukcije, replike, fotografije umjetničkih djela iz drugih umjetnosti (slikarstvo, arhitektura, kiparstvo), glazbene kompozicije i dr.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o umjetnosti i specifičnosti književne umjetnosti te književnim znanostima povezuje se s raznim umjetničkim djelima i književnim tekstovima. Učenici opisuju razne vrste umjetnosti promatrajući/slušajući/čitajući različita umjetnička djela i pri tome uočavaju njihova specifična obilježja i objašnjavaju svoj umjetnički doživljaj. Tijekom interpretacije književnih djela primjenjuje se književnoteorijsko znanje (stilistika, versifikacija, književni rodovi i vrste) i znanje o drugim književnim znanostima stečeno u osnovnoj školi, a novi se pojmovi uvode (tijekom cijele školske godine) u skladu s obilježjima teksta koji se analizira.

Učitelj može samostalno odabrati umjetnička djela za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Ovaj ishod može se povezati i s domenom Kultura izražavanja i stvaralaštvo te s ishodima SJ SŠ D.1.2. i SJ SŠ D.1.3.

Predlaže se korelacija s hrvatskom i svjetskom književnošću i raznim umjetnostima.

SJ SŠ A.1.2.

Učenik interpretira književni tekst i povezuje interpretaciju s tematskim, žanrovskim, kompozicijskim te stilskim obilježjima teksta.

–     određuje tematiku, temu i ideju djela, vrste motiva (statički, dinamički, internacionalni, lutajući) i načine njihova povezivanja

–     određuje stilska sredstva i versifikacijske značajke

–     analizira likove

–     uspoređuje tipove sižea, oblike kazivanja, razlikuje naratora i lirskog subjekta od autora

–     uočava dramsku kompoziciju i didaskalije

–     smješta djela u određeni književni rod, a potom u određenu vrstu i žanr pisane i narodne književnosti


–     uspoređuje tematska, žanrovska, kompozicijska i stilska obilježja interpretiranog teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

lirska pjesma, epska pjesma, lirsko-epska poezija, pripovijetka (usmena i autorska), novela, roman, drama.

Interpretirana djela mogu se nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati na kojim će književnim tekstovima organizirati i učenje i poučavanje o pojedinim književnoteorijskim pojmovima, to jest književne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporučeni književnoteorijski pojmovi vezani uz:

–     prozu: usmena pripovijetka, pripovijetka (pisana književnost), roman, novela, struktura proznog djela: građa, tematika, tema, pisac, pripovjedač, motivi, siže, kompozicija, fabula, oblici kazivanja, tipovi karakterizacija i tipologija likova, ideja

–     poeziju: obilježja lirike (sažetost, emocionalnost, subjektivnost i dr.), struktura lirske pjesme: tema, motiv, pjesnička slika, ritam, rima, strofa, stih, refren, vrste usmene i pisane lirike

–     dramu: dramski sukob, napetost, protagonist, dijalog i monolog, didaskalije, čin, prizor/slika, scena, dramske vrste i njihova osnovna obilježja, drama u odnosu na kazalište.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik analizira prema književnom rodu, vrsti i žanru: narodne lirske, epske, lirsko-epske pjesme i pripovijetku te jednu autorsku pripovijetku i novelu, a u cjelini čita i samostalno interpretira (kao lektiru) roman i dramu. Učenje i poučavanje o tematskim, žanrovskim, kompozicijskim i stilskim obilježjima te književnoteorijskim pojmovima povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom interpretacije književnih djela primjenjuje se književnoteorijsko znanje stečeno u osnovnoj školi, a novi pojmovi uvode se u skladu s vrstom, žanrom, temom i drugim obilježjima teksta koji se analizira. Ta obilježja učenici prepoznavaju i uočavaju, objašnjavaju njihovu funkciju te ih međusobno uspoređuju.

Predlaže se korelacija s hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.1.3.

Učenik objašnjava razliku između usmene i pisane književnosti.

–     raspravlja o autorstvu, varijantizmu, sinkretizmu, stalnim izrazima i metrici te stereotipnosti nasuprot originalnom stilu

–     uspoređuje književne vrste narodne i pisane književnosti

–     pronalazi intertekstualne veze i aluzije u pisanoj književnosti

–     objašnjava razliku između usmene i pisane književnosti

–     prepoznaje njihova obilježja na tekstovima navodeći primjere i iz osnovne škole

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoteorijski pojmovi: autorstvo, varijantizam, sinkretizam, stalni izrazi, metrika i versifikacija, originalnost i stereotipnost, stalni epiteti, književne vrste usmene i pisane književnosti, intertekstualnost.

Interpretirana djela mogu se nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati književne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o razlici između usmene i pisane književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Učenik objašnjava razliku između usmene i pisane književnosti uočavajući njihova specifična obilježja koja uspoređuje tijekom interpretacije književnih tekstova.

SJ SŠ A.1.4.

Učenik interpretira poetiku narodne književnosti.

–     na temelju čitateljskog iskustva istražuje i zaključuje o značajkama narodne književnosti i specifičnosti književnih rodova

–     klasificira lirske narodne pjesme, uočava magijske i obredne elemente u narodnoj lirici i lirsko-epskim pjesmama

–     epske pjesme smješta u određene cikluse i identificira njihov povijesni kontekst

–     interpretira prozne vrste narodne književnosti te kratke narodne umotvorine

–     u interpretiranim tekstovima pronalazi značajke narodne književnosti i objašnjava ih

–     klasificira vrste narodne književnosti i svaku opisuje te daje primjere

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

izbor iz narodnih lirskih, epskih i lirsko-epskih pjesama i narodne proze.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama narodne književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke narodne književnosti koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima narodne književnosti koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Ishod se može povezati s ishodima SJ SŠ A.1.2 – SJ SŠ A.1.6. I SJ SŠ D A.1.3. i domenama Jezik i Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

SJ SŠ A.1.5.

Učenik procjenjuje etičke vrijednosti iznesene u djelima narodne književnosti.

–     uočava likove kao nositelje etičkih vrijednosti (žrtvovanje, plemenitost, borbu za zaštitu narodnih prava, čuvanje tradicije i moralnih vrijednosti, obranu časti, ponosa, vjere i slobode, poticanje na složnost, pomirenje, toleranciju)

–     procjenjuje etičke vrijednosti iznesene u djelima narodne književnosti oslanjajući se na povijesni kontekst

–     navodi primjere i iz osnovne škole

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

izbor iz narodnih lirskih, epskih i lirsko-epskih pjesama i narodne proze.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tijekom interpretacije djela narodne književnosti učenik analizira likove s posebnim naglaskom na njihove vrline koje dovodi u vezu s etičkom vrijednošću djela usmene književnosti, a pri tome se oslanja na povijesni kontekst (epsku i stvarnu biografiju likova). Predlaže se aktualizacija na nekom suvremenom tekstu ili na životnoj situaciji.

Ishod se može povezati s ishodima koji se odnose na narodnu književnost.

SJ SŠ A.1.6.

Učenik uspoređuje umjetničku interpretaciju stvarnosti i povijesne činjenice u djelima narodne književnosti.

–     interpretirajući epske narodne pjesme uočava aluzije na određene povijesne događaje (od kraja 12. do kraja 19. stoljeća) te sličnosti, razlike i nadogradnju povijesnih činjenica

–     uočava značaj kosovskog zavjeta za izgradnju nacionalne svijesti i zauzima kritički stav

–     istražuje autentičnost povijesnih osoba

–     uspoređuje umjetničku interpretaciju stvarnosti i povijesne činjenice s obzirom na autentičnost povijesnih osoba i objašnjava razlike

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

izbor iz narodnih epskih pjesmama, usmeno predanje o svetom Savi (izbor).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tijekom interpretacije epskih pjesmama učenik uočava aluzije na povijesne događaje. Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima, uspoređuje stvarnost i fikciju, epsku i stvarnu biografiju junaka.

Ishod se može povezati s ishodima koji se odnose na narodnu književnost, a preporučuje se korelacija s povijesti, likovnom i filmskom umjetnošću i vjeronaukom.

SJ SŠ A.1.7.

Učenik interpretira poetiku srednjovjekovne književnosti.

–     prikuplja osnovne informacije o književnosti starog vijeka

–     interpretira pojedine biblijske tekstove kao temelj srednjovjekovne poetike

–     objašnjava značaj rada Ćirila i Metoda

–     razlikuje redakcije staroslavenskog jezika i uočava važnost srpskih spomenika kulture

–     poznaje povijesni kontekst srednjeg vijeka te povezuje djela s povijesnim zbivanjima

–     razlikuje žanrove srednjovjekovne književnosti

–     ističe značaj djela i rada svetog Save

–     interpretira djela koja grade kult Nemanjića i kneza Lazara

–     uočava inovativne elemente u djelima na prijelazu iz srednjeg vijeka u renesansu

–     istražuje srednjovjekovnu tradiciju Srba u Republici Hrvatskoj

–     objašnjava rad Ćirila, Metoda i svetog Save te značaj spomenika kulture, pronalazi obilježja srednjovjekovne književnosti na tekstovima, razlikuje žanrove, navodi osnovne značajke srednjovjekovne tradicije Srba u Republici Hrvatskoj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

osnovni podaci o književnosti starog vijeka, moravska misija i razvitak srpskoslovenskog jezika; povijesni kontekst srednjeg vijeka (dinastija Nemanjića); srednjovjekovni žanrovi i vrste, stilske značajke srednjovjekovnih tekstova, rad svetog Save, utjecaj renesanse, srednjovjekovna tradicija Srba u Republici Hrvatskoj.

Književni tekstovi: Biblija (izbor); Crnorizac Hrabar, Slovo o pismenima; zapisi, žitija, pohvale i poslanice (vidi Spisak preporučenih djela), izbor iz moderne i suvremene srpske poezije sa srednjovjekovnim motivima.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama srednjovjekovne književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke srednjovjekovne književnosti koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe srednjovjekovne književnosti koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se aktualizacija na suvremenim tekstovima ili obrnuto (suvremeni tekst služi kao polazište rada te se prema načelima postupnosti i aktualizacije dolazi do srednjovjekovnih tekstova).

Ishod se može povezati s ishodom SJ SŠ D.1.3. Predlaže se korelacija s povijesti, vjeronaukom, likovnom i filmskom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.1.8.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     bira književno djelo za čitanje (samostalno ili po preporuci knjižničara, učitelja, prijatelja, roditelja ili s dopunskog popisa) i obrazlaže interese i navike vezane za čitanje

–     raspravlja o eventualnim problemima u razumijevanju tijekom čitanja

–     argumentirano obrazlaže svoj odabir djela za čitanje

–     zaključuje u čemu je uživao kad je čitao te svoje tvrdnje potkrepljuje primjerima iz teksta (čitanje s olovkom u ruci)

–     povezuje djelo sa stvarnim životom, osobnim ili čitateljskim iskustvom

–     promišlja o obilježjima pripadajućeg žanra

–     samostalno bira djelo i uz pomoć smjernica ga predstavlja

–     obrazlaže svoj doživljaj djela

–     raspravlja o eventualnim problemima u razumijevanju pročitanog

–     prati što drugi učenici čitaju, uvažava različito mišljenje i drugačiji stav i ukus

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.1.1.

Učenik raspravlja o jeziku kao društvenoj pojavi i promišlja o sociolingvističkim i sociokulturnim razlozima jezičnih pojava i promjena.

–     objašnjava jezik kao biološku, psihološku i sociološku pojavu, sredstva sporazumijevanja, učenja i spoznaje o svijetu i samom sebi

–     analizira i uspoređuje funkcije jezika

–     opisuje podrijetlo srpskog jezika i njegovu pripadnost jezičnoj porodici

–     opisuje promjene srpskog jezika

–     objašnjava međujezične kontakte i utjecaje

–     razmatra položaj i razmišlja o budućnosti materinskog jezika u Srbiji, Hrvatskoj i u svijetu

–     primjećuje razne jezične pojave u globalizacijskim promjenama

–     uspoređuje biološku, sociološku i psihološku pojavu

–     povezuje funkcije jezika

–     objašnjava dodire srpskog i drugih jezika i utjecaj tih kontakata na jezične promjene u prošlosti i u sadašnjosti

SJ SŠ B.1.2.

Učenik razlikuje standardni jezik od dijalekta, sociolekta i idiolekta te objašnjava kako je jezik komponenta nacionalnog identiteta.

–     razlikuje zavičajni govor i druge dijalekte srpskog jezika i standardni jezik

–     uočava gdje se rasprostiru srpski govori i dijalekti

–     razlikuje i opisuje žargone i kolokvijalni jezik i sociolekte

–     raspravlja o jeziku kao komponenti nacionalnog identiteta na temelju osobnog iskustva kao pripadnika nacionalne manjine

–     opisuje obilježja i rasprostranjenost dijalekata srpskog jezika

–     uspoređuje svoj dijalekt sa standardnim jezikom

–     razlikuje sociolekte

–     objašnjava kako je jezik komponenta nacionalnog identiteta

SJ SŠ B.1.3.

Učenik prepoznaje, pravilno upotrebljava i primjenjuje fonetsko-fonološke procese i promjene.

–     promišlja o distinktivnim obilježjima glasova srpskog jezika i objašnjava razloge promjene glasova

–     na tekstu prepoznaje naglašene i nenaglašene riječi kao i vrstu naglaska te pravilno naglašava riječi

–     primjenjuje znanje pri prijenosu govorne realizacije jezika u pisanu

–     objašnjava distinktivna obilježja glasova srpskog jezika i primjenjuje vještine i jezično znanje (iz osnovne i srednje škole) o fonetsko-fonološkim promjenama na zadanim primjerima

–     navodi iznimke

–     uz podsjetnik s pravilima naglašava riječi

SJ SŠ B.1.4.

Učenik razlikuje funkcionalne stilove standardnoga jezika, raspravlja o njihovu odnosu i uporabi.

–     razlikuje funkcionalne stilove

–     objašnjava odnos funkcionalnog stila prema jezičnoj normi

–     uočava i opisuje vezu funkcionalnoga stila i rečeničnih struktura

–     primjenjuje različite funkcionalne stilove u komunikaciji (razumije i piše pozivnice, biografiju (CV i Europass forma, životopis) molbe, motivacijsko pismo, žalbe, poslovno pismo, razne novinarske tekstove, popunjava formulare i slično)

–     oslanjajući se na stečene vještine iz osnovne škole, uspoređuje funkcionalne stilove

–     objašnjava odnos funkcionalnog stila i jezične norme na raznim novim primjerima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.1.1 – SJ SŠ B.1.4:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.1.1 – SJ SŠ B.1.4:

Poučavanje jezičnik sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvitku (SJ SŠ B.1.1. i SJ SŠ B.1.2) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.1.1.

Učenik aktivno razgovara, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     aktivno razgovara na određenu temu, oblikuje opisne i pripovjedne tekstove prema svrsi govorenja i slušateljima

–     razumije komunikacijsku situaciju te primjenjuje kulturu komunikacije i služi se standardnim jezikom

–     u razgovoru primjenjuje uvjeravanje, pregovaranje, raspravljanje i argumentirano obrazlaže svoje vrijednosne sudove te ih potkrepljuje analogijama

–     funkcionalno upotrebljava sinonime, homonime i polisemiju

–     umjereno se i učinkovito služi neverbalnim znakovima

–     izražajnim kazivanjem napamet naučenih književnih tekstova izražava svoj doživljaj umjetničkog djela

–     aktivno razgovara, oblikuje i govori opisne i pripovjedne tekstove, usklađuje govorenje sa svrhom i slušateljima, primjenjuje uvjeravanje, pregovaranje, raspravljanje te kulturu komunikacije

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.1.2.

Učenik razvija vještinu interpretativnog čitanja.

–     primjenjuje pravogovornu normu i govorne vrijednosti

–     objašnjava obilježja teksta, prepoznaje strukturne karakteristike i služi se prethodno stečenim znanjima o funkciji strukture teksta, svoje čitanje prilagođava strukturnim karakteristikama teksta

–     čitanjem ističe ključna mjesta u tekstu, radi razliku između direktnih i indirektnih značenja i izražava svoj doživljaj djela


–     prema smjernicama objašnjava osnovna obilježja teksta te analizira direktna i indirektna značenja

–     interpretativnim čitanjem naglašava etičke i estetske vrijednosti teksta i izražava svoj doživljaj djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

odabir tekstova (književnoumjetničkih i neknjiževnih) prilagođava se razradi ishoda. Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik interpretativno čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost (ishod SJ SŠ A.1.2. i dr.) i Jezik (ishodi SJ SŠ B.1.2 –     SJ SŠ B.1.4) i s ishodom SJ SŠ C.1.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.1.3.

Učenik piše različite tekstove i interpretativne eseje primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvaralački i kreativno se izražava.

–     oblikuje i piše različite vrste tekstova svih funkcionalnih stilova u različite svrhe primjenjujući usvojena pravopisna pravila

–     u skladu s temom, namjenom i svrhom teksta, određuje oblik i vrstu teksta, odabire prikladne riječi, pojmove i jezična sredstva

–     popunjava različite vrste obrazaca

–     oblikuje interpretativni esej

–     kreativno primjenjuje čitateljsko iskustvo umjetničkih tekstova

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost i stvaralaštvo

–     prema smjernicama oblikuje i piše opisne i pripovjedne tekstove i interpretativne eseje, uglavnom primjenjuje pravopisna pravila i obilježja funkcionalnih stilova

–     samostalno popunjava različite obrasce

–     stvaralački se i kreativno izražava

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi koje učenik piše prilagođeni su razradi ishoda.

Sadržaj ovog ishoda integracijski je povezan s domenama Književnost, Jezik i Kultura i mediji kao i s ostalim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetnički djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.1.1.

Učenik procjenjuje utjecaj različitih medija i medijskih tekstova na razvoj mišljenja i stavova.

–     razlikuje novinarske vrste i usvaja pojam cenzure

–     razlikuje masovne medije

–     razlikuje komercijalne (privatne) i javne (državne) medije, uspoređuje ih i zauzima kritički stav prema njima

–     uz poticaj učitelja objašnjava pozitivan i negativan utjecaj različitih medija i medijskih tekstova na razvoj mišljenja i stavova

–     objašnjava senzaciju, predrasude i stereotipe

–     razlikuje medije koji su više okrenuti potencijalnim kupcima i one koji promoviraju kulturu, znanost i umjetnost

–     objašnjava pojam konteksta te dvosmislenost (novinski naslov)

–     prepoznaje i objašnjava senzacionalizam, predrasude i stereotipe

–     zauzima stav prema senzacionalizmu i tabloidima i prepoznaje njihovu funkciju (zabava, skretanja pažnje s važnih društvenih pitanja, povećanje gledanosti ili čitanosti)

–     objašnjava koje su to pozitivne strane medija

–     objašnjava koji mediji i kako utječu na razvoj njegovih stavova i vrijednosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti medijski tekstovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenike treba upoznati s očekivanim postignućima, tj. pomoći im da se pripreme za sat pomoću određenih smjernica i zadataka. Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost.

Pojmovi: cenzura, senzacionalizam.

SJ SŠ D.1.2.

Učenik procjenjuje utjecaj tekstova popularne glazbe na razvoj stavova i vrijednosti.

–     bira nekoliko tekstova popularne glazbe i raspravlja o njihovim pozitivnim i negativnim utjecajima

–     povezuje tekst (priču) popularne glazbe s poznatim književnim tekstovima na iste teme

–     diskutira zašto osobe različitog uzrasta, društvenog statusa i obrazovanja mogu različito reagirati na isti medijski tekst

–     diskutira o utjecaju popularnih pjevača na razvoj stavova i identiteta kod mladih

–     osuđuje govor mržnje, diskriminaciju, predrasude, zauzima stav prema vulgarizmima i procjenjuje njihovu moguću funkciju u tekstu

–     samostalno analizira tekstove i objašnjava utjecaj tekstova popularne glazbe na razvoj stavova i vrijednosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi popularne glazbe po izboru učenika i učitelja.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik se, uz podršku učitelja (smjernice, kratke konzultacije), unaprijed priprema za sat. Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, komunikativnost i kreativnost.

SJ SŠ D.1.3.

Učenik gradi svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje i vrednuje kulturne događaje

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira narodne običaje za koje su vezane narodne lirske pjesme

–     izražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U prvom razredu učenici mogu posjetiti Galeriju fresaka u Beogradu, Etnografski muzej, Muzej srpske pravoslavne crkve, pravoslavne manastire u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj kako bi se ostvarila korelacija s domenom Književnost.

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

2. razred, SŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.2.1.

Učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst književnih tekstova iz 18. i s početka 19. stoljeća.

–     istražuje utjecaj povijesnih događaja na književne epohe baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma

–     raspravlja zašto se u srpskoj književnosti govori o baroknim tendencijama

–     zaključuje što je to stoljeće prosvjećenosti

–     prema smjernicama opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na tematiku književnog teksta

–     zaključuje zašto se govori o baroknim tendencijama

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnopovijesni, povijesni tekstovi i književnoumjetnički tekstovi klasicizma, baroka i prosvjetiteljstva.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima kao i književnopovijesnim tekstovima, učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst ove epohe. Tijekom interpretacije književnih tekstova objašnjava utjecaj povijesnih, društvenih, političkih i kulturnih prilika na tematiku, stil, recepciju i druge značajke književnoumjetničkog djela.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.2.

Učenik interpretira poetiku baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma.

–     raspravlja o idejama važnosti obrazovanja i pravilnog odgoja, slobodne volje i vjerske tolerancije

–     uočava inovativne elemente u djelima baroka i prosvjetiteljstva (prvi časopis, manifest, epigram te druge književne vrste i postupke)

–     uspoređuje vrste i književne postupke klasicizma i antičke književnosti

–     razlikuje barokne tendencije od pravog baroka

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke odlike, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za barok, prosvjetiteljstvo i klasicizam.

Tekstovi Zaharije Orfelina, Gavrila Stefanovića Venclovića, Dositeja Obradovića, Jovana Sterije Popovića i dr. Za određenu satnicu/srednjoškolski program vidi Spisak preporučenih djela.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik objašnjava značajke književnosti baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe prosvjećenosti (barok, prosvjetiteljstvo i klasicizam) koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.3.

Učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova nastalih na sredini i u drugoj polovici 19. stoljeća.

–     istražuje utjecaj povijesnih događaja u svijetu i na Balkanu na književnu epohu romantizma

–     raspravlja o buđenju nacionalne svijesti

–     zaključuje o interesu Zapada za naše krajeve i narodnu književnost

–     prema smjernicama opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na tematiku književnog teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnopovijesni, povijesni tekstovi i književnoumjetnički tekstovi romantizma.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima kao i književnopovijesnim tekstovima, učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst ove epohe. Tijekom interpretacije književnih tekstova objašnjava utjecaj povijesnih, društvenih, političkih i kulturnih prilika na tematiku, stil, recepciju i druge značajke književnoumjetničkog djela.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.4.

Učenik objašnjava i procjenjuje značaj rada Vuka Karadžića za srpski jezik i kulturu na temelju čitateljskog iskustva.

–     interpretira djela Vuka Karadžića i istražuje njegov rad

–     uočava i zaključuje o važnosti i značaju rada Vuka Karadžića kao reformatora jezika i pisma, leksikografa, sakupljača narodnih umotvorina, polemičara, kritičara, povijesnog pisca i prevoditelja

–     u tekstovima pronalazi argumente za značaj rada Vuka Karadžića koji procjenjuje

– u z pomoć učitelja povezuje njegov rad s društveno-povijesnim kontekstom

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi Vuka Stefanovića Karadžića i tekstovi o njegovu životu, radu i značaju.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o značaju rada Vuka S. Karadžića povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije, učenik uočava, objašnjava, zaključuje o važnosti rada Vuka Karadžića u raznim područjima i pronalazi argumente za njegov značaj te povezuje njegov rad s društvenopovijesnim kontekstom.

Predlaže se korelacija s ishodom SJ SŠ B.2.4, povijesti, hrvatskom književnošću (Ilirski pokret i narodni preporod) i filmskom umjetnošću.

SJ SŠ A.2.5.

Učenik interpretira poetiku romantizma.

–     na temelju čitateljskog iskustva istražuje i zaključuje o značajkama epohe romantizma: subjektivizmu, tipu suvišnog čovjeka, buđenju nacionalne svijesti, interesu za egzotiku i folklor i drugo

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja romantizma

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos romantizma prema prosvjetiteljstvu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetske značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za romantizam.

Tekstovi Vuka Stefanovića Karadžića, Branka Radičevića, Petra II. Petrovića Njegoša, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetskim značajkama romantizma povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti romantizma koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe romantizma koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.6.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     bira književno djelo za čitanje (samostalno ili po preporuci knjižničara, učitelja, prijatelja, roditelja ili s dopunskog popisa) i obrazlaže interese i navike vezane za čitanje

–     promišlja o obilježjima pripadajućeg žanra i stila

–     argumentirano obrazlaže svoj doživljaj i svoje stavove o pročitanom (čitanje s olovkom u ruci)

–     procjenjuje umjetničku vrijednost djela na temelju književnoteorijskog znanja i literarnog iskustva

–     samostalno bira književno djelo i uz pomoć smjernica ga predstavlja

–     obrazlaže svoj izbor i svoj doživljaj i stav o pročitanom

–     navodi obilježja žanra i stila

–     procjenjuje umjetničku vrijednost djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.2.1.

Učenik primjenjuje jezično znanje o vrsti i službi riječi u rečenici pri analizi teksta.

–     razlikuje riječi kao morfološke i sintaktičke kategorije

–     opisuje, raščlanjuje i objašnjava sintaktičku službu riječi

–     razlikuje sintaktičke službe i značenja padeža, prijedložno-padežnih konstrukcija, službu nepromjenjivih riječi

–     razlikuje značenja glagolskih vremena i načina

–     analizira rečenicu na morfološkoj, leksičkoj i sintaktičkoj razini na zadanim primjerima i oblikuje analogne primjere

SJ SŠ B.2.2.

Učenik istražuje i razmatra kako se grade riječi u srpskom jeziku te obogaćuje svoj rječnik.

–     razlikuje korijen, osnovu riječi, tvorbene morfeme i morfeme za gramatički oblik

–     uspoređuje različite vrste tvorbe

–     opisuje razlike u značenju među riječima uvjetovane tvorbom

–     uočava i primjenjuje morfološke alternacije prilikom tvorbe riječi

–     prema tvorbenim obrascima tvori nove riječi i smišlja neologizme

–     razlikuje korijen, osnovu i druge morfeme

–     istražuje i uspoređuje različite načine tvorbe

–     samostalno tvori nove riječi, tj. daje primjere različitih tvorenica

SJ SŠ B.2.3.

Učenik raspravlja o jezičnoj kulturi, toleranciji i ravnopravnosti te ih primjenjuje u svakodnevnoj komunikaciji.

–     primjenjuje pravila jezične kulture (odnos prema posuđenicama i neologizmima te arhaizmima, žargonizmima i vulgarizmima)

–     raspravlja i kritički prosuđuje o uporabi standardnog jezika u javnim situacijama

–     iskazuje jezičnu toleranciju prema govornicima drugih jezika

–     služi se jezičnim priručnicima

–     kao pripadnik nacionalne manjine zaključuje o važnosti materinskog jezika kao temelja kulturnog i nacionalnog identiteta

–     bira prikladna jezična pravila u javnoj situaciji i zaključuje o svojoj jezičnoj kulturi te se uz pomoć učitelja služi jezičnim priručnicima

SJ SŠ B.2.4.

Učenik analizira reformu srpskog jezika od polovice 18. do druge polovice 19. stoljeća kao i njegovu standardizaciju od 19. do kraja 20. stoljeća.

–     istražuje društveno-povijesni kontekst koji je doveo do uporabe više jezika (od polovice 18. do polovice 19. stoljeća)

–     kronološki proučava reformu jezika i pisma (Venclović, Orfelin, Dositej te posebno Mrkalja i Vuka)

–     objašnjava razloge protivljenja jezičnoj reformi Matice srpske i Crkve

–     raspravlja o ulozi Vuka Karadžića u reformi jezika i pisma u kontekstu rada njegovih prethodnika (s naglaskom na značaj Save Mrkalja)

–     opisuje razloge standardizacije jezika na temelju Bečkog i Novosadskog dogovora

–     argumentira reformu srpskog jezika

–     opisuje rad reformatora srpskog jezika te to povezuje s društveno-povijesnim kontekstom

–     opisuje razloge za održavanje Bečkog i Novosadskog dogovora

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.2.1 – SJ SŠ B.2.4:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.2.1 – SJ SŠ B.2.4:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvitku (SJ SŠ B.2.3. i SJ SŠ B.2.4) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.2.1.

Učenik aktivno razgovara, raspravlja i pregovara, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     u razgovoru primjenjuje uvjeravanje, pregovaranje, raspravljanje, dokazivanje i argumentirano obrazlaže svoje vrijednosne sudove te ih potkrepljuje analogijama iz čitateljskog i osobnog iskustva

–     izražajno govori književne tekstove naglašavajući određene riječi radi ostvarivanja učinka na slušatelja

–     upravlja razgovorom, postavlja ciljana pitanja vodeći računa o osjećajima, interesu i potrebama sugovornika

-služi se dijalektizmima, frazemima, kolokvijalizmima, poetizmima radi postizanja željenih stilskih efekata

–     aktivno razgovara uz manji poticaj učitelja, raspravlja i pregovara primjenjujući uvjeravanje i dokazivanje

–     oblikuje i govori različite tekstove primjenjujući kulturu komunikacije

–     izražajno govori književne tekstove u skladu sa svojim doživljajem teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi raličitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.2.2.

Učenik razvija vještinu istraživačkog čitanja.

–     studiozno, analitički i pomno sagledava pojedinosti u tekstu tragajući za odgovorima (čitanje s olovkom u ruci)

-sažima i sintetizira nove riječi, informacije i ideje u tekstu i tako gradi svoju kulturu izražavanja

–     služi se prethodno stečenim znanjima o funkciji strukture teksta

–     raspravlja o važnosti konteksta za razumijevanje odlomaka teksta


–     pomoću istraživačkih zadataka izdvaja i objašnjava nove riječi, informacije i ideje iz teksta, tragajući za odgovorima

–     objašnjava važnost konteksta za razumijevanje dijelova teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Odabir tekstova (književnoumjetničkih i neknjiževnih) prilagođava se razradi ishoda.

Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj/učenik može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik istraživački čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost i Jezik te s ishodom SJ SŠ C.2.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.2.3.

Učenik piše različite tekstove, usporedne eseje, primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvaralački se i kreativno izražava.

–     s razumijevanjem upotrebljava novousvojene riječi u oblikovanju pisanih tekstova, prikuplja i povezuje informacije vezane za temu

–     oblikuje usporedne eseje

–     žanrovski preoblikuje književni tekst primjenjujući svoje znanje o žanrovskim i strukturnim karakteristikama

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost

-pomoću smjernica i prema modelu, oblikuje usporedne eseje

-piše tekstove jednostavnije strukture uglavnom primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova

-točno upotrebljava novousvojene riječi

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi koje učenik piše prilagođeni su razradi ishoda.

Sadržaj ovog ishoda integracijski je povezan s domenama Književnost, Jezik i Kultura i mediji kao i s ostalim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetničkim djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učitelj može povezati metode za ostvarivanje ovog ishoda s katalozima i dosadašnjim provedenim ispitima na državnoj maturi i na taj način pripremiti učenike za pisanje eseja na kraju srednje škole.

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.2.1.

Učenik istražuje razliku između književnih ostvarenja masovne kulture i tzv. visoke kulture.

–     uspoređuje vrijednosti različitih književnih djela tzv. visoke kulture i vrijednosti npr. ljubavnog romana masovne književne produkcije

–     promišlja i diskutira o strukturi i sadržaju djela masovne književne produkcije

–     procjenjuje estetsku i idejnu razinu odabranih književnih tekstova

–     diskutira o komercijalnoj književnosti i masovnoj književnoj produkciji

–     pomoću smjernica objašnjava razliku između ostvarenja visoke i masovne kulture uspoređujući više lektirnih i djela masovne književne produkcije slične tematike

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

lektirna djela, djela tzv. masovne književne produkcije: kriminalistički romani, ljubavni romani, gotički romani.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik se, uz podršku učitelja (smjernice, kratke konzultacije), unaprijed priprema za sat. Preporučuje se tekstualna metoda i druge metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, komunikativnost i kreativnost.

Pojmovi: visoka kultura, popularna kultura, masovna produkcija, komercijalna književnost.

SJ SŠ D.2.2.

Učenik istražuje utjecaj medija na razvoj rasnih, nacionalnih, vjerskih i kulturoloških

predrasuda kod mladeži.

–     u različitim medijskim tekstovima istražuje pojavu rodnih, rasnih, nacionalnih, vjerskih i kulturoloških predrasuda i diskutira o njima

–     promišlja koje su društvene grupe najugroženije (marginalne društvene grupe, manjinske etničke i vjerske grupe)

–     osuđuje i zauzima kritički stav prema rasnim, nacionalnim, vjerskim i drugim predrasudama

–     iskazuje otvorenost prema pripadnicima različitih rasnih, nacionalnih, vjerskih i kulturnih krugova i njihovim vrijednostima

–     pomoću smjernica objašnjava utjecaj medija na razvoj različitih predrasuda kod mladeži analizirajući nekoliko tekstova iz različitih izvora

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi popularne glazbe, članci iz dnevnih novina, časopisa, vijesti, filmovi, televizijske emisije i drugi medijski tekstovi po izboru učenika ili učitelja iz različitih izvora.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Preporučuju se metode i strategija učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, komunikativnost i kritičko mišljenje.

Učitelj bira tri do šest tekstova za ostvarenje ovog ishoda.

SJ SŠ D.2.3.

Učenik razvija svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje kulturne događaje i vrednuje ih

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira narodne običaje vezane za krsnu slavu i druge vjerske običaje

–     izražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U drugom razredu učenici mogu posjetiti Rodnu kuću majke Branka Radičevića i Dobru Vodu, Muzej Vuka i Dositeja, Tršić, Muzej Jovana Jovanovića Zmaja, Dvorac Dunđerskih u Čelarevu, Stražilovo, Sremske Karlovce, Skadarliju kako bi se ostvarila korelacija s domenama Jezik i Književnost.

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

3. razred, SŠ, 140 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.3.1.

Učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova nastalih od šezdesetih godina do kraja 19. stoljeća.

–     istražuje utjecaj socijalističkih ideja Svetozara Markovića na književno stvaralaštvo i njegovo idealiziranje seoske patrijarhalne zajednice

–     istražuje kako se doba apsolutističkog režima dinastije Obrenović oslikalo u književnoumjetničkim tekstovima

–     prema smjernicama opisuje društveni, povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na tematiku književnog djela iz druge polovice 19. stoljeća

–     objašnjava ideje Svetozara Markovića

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnopovijesni, povijesni tekstovi i književnoumjetnički tekstovi realizma, manifesti Svetozara Markovića

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima kao i književnopovijesnim tekstovima, učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst ove epohe. Tijekom interpretacije književnih tekstova objašnjava utjecaj povijesnih, društvenih, političkih i kulturnih prilika na tematiku, stil, recepciju i druge značajke književnoumjetničkog djela.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.2.

Učenik interpretira poetiku realizma.

–     razlikuje realizam kao pravac i metodu

–     tijekom interpretacije djela uočava značajke realizma: utjecaj pozitivizma na književnost, tipični junaci, opozicija selo-grad, tipovi realizma, naturalizam kao nastavak realizma, regionalna tematika i drugo

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja realizma

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos realizma prema romantizmu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za realizam.

Tekstovi Jakova Ignjatovića, Milovana Glišića, Laze Lazarevića, Sime Matavulja, Stevana Sremca, Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Vojislava Ilića i dr. Za određenu satnicu / srednjoškolski program vidi Spisak preporučenih djela.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama realizma povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti realizma koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova svladava poetiku, to jest obilježja epohe realizma koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.3.

Učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova s početka 20. stoljeća.

–     povezuje povijesne i društvene promjene u Srbiji, a samim time i u književnosti i drugim umjetnostima na početku 20. stoljeća (Majski prevrat, dolazak Karađorđevića na vlast, razvoj demokracije i gradova)

–     povezuje stil književnika s procesom europeizacije srpske književnosti

–     prema smjernicama opisuje društveni, povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na tematiku književnog djela početkom 20. stoljeća

–     uz pomoć učitelja navodi značajke europeizacije

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnopovijesni, povijesni tekstovi i književnoumjetnički tekstovi moderne.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima kao i književnopovijesnim tekstovima, učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst ove epohe. Tijekom interpretacije književnih tekstova objašnjava utjecaj povijesnih, društvenih, političkih i kulturnih prilika na tematiku, stil, recepciju i druge značajke književnoumjetničkog djela.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.4.

Učenik interpretira poetiku moderne.

–     istražuje heterogenost ove epohe te raspravlja o raznim nazivima

–     zaključuje o značaju časopisa Srpski književni glasnik

–     na temelju vlastitoga čitateljskog iskustva i interpretacije djela zaključuje o značajkama moderne: nezadovoljstvo životom i pesimizam, ideje francuskih »izama«, tradicionalna i modernistička linija i drugo

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja moderne

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos moderne prema realizmu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za modernu.

Tekstovi Bogdana Popovića, Alekse Šantića, Jovana Dučića, Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Borisava Stankovića, Petra Kočića i dr. Za određenu satnicu / srednjoškolski program vidi Spisak preporučenih djela.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama moderne povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti moderne koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe moderne koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.5.

Učenik razvija stav prema kritičkim tekstovima.

–     na temelju kritičkih tekstova Bogdana Popovića, Jovana Skerlića i drugih uočava borbu kritičara za europeizaciju srpske književnosti i proučava njihov odnos prema tradiciji, pesimizmu i orijentalizmu te raznim inovativnim elementima u djelima modernista

–     zaključuje o značajkama impresionističke kritike

–     istražuje zašto ovo doba zovu hegemonija kritike

–     prema svemu zauzima kritički stav koji argumentira

–     prema smjernicama analizira nekoliko kritičkih tekstova različitih kritičara

–     izdvaja i komentira njihove ideje

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

tekstovi Bogdana Popovića i Jovana Skerlića.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik interpretira kritičke tekstove iz epohe moderne koristeći razne metode analize i sinteze. Kritičke tekstove dovodi u vezu s pročitanim i analiziranim književnoumjetničkim tekstovima. Na osnovi književnopovijesnih tekstova o moderni istražuje zašto ovo doba zovu hegemonija kritike te sam o tome donosi zaključak.

Ishod se može povezati s domenom Kultura izražavanja i stvaralaštvo, s ishodima SJ SŠ C.3.2. I SJ SŠ C.3.3. (esej sa značajkama impresionističke kritike).

SJ SŠ A.3.6.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     bira književno djelo za čitanje (samostalno ili na temelju preporuke knjižničara, učitelja, prijatelja, roditelja ili s dopunskog spiska)

–     procjenjuje ideju i poruku djela

–     argumentirano obrazlaže svoje doživljaje i stavove o djelu

–     na temelju literarnog iskustva pronalazi zajedničke značajke žanra

–     vrednuje djelo na temelju književnoteorijskog znanja koje primjenjuje

–     samostalno bira književno djelo i uz pomoć smjernica ga predstavlja

–     obrazlaže svoj izbor, svoj doživljaj i stav o pročitanom

–     procjenjuje ideju i poruku djela

–     pronalazi zajedničke značajke žanra uspoređujući djelo s književnim djelima koje je interpretirao na satu i vrednuje ga

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.3.1.

Učenik primjenjuje jezične vještine pri analizi teksta i oblikovanju novih primjera koristeći razne sintagme i tipove atributa poštujuću pravopisnu i gramatičku normu.

–     istražuje načine iskazivanja rečeničnih članova

–     razlikuje vrste sintagmi te ih funkcionalno primjenjuje

–     pri uporabi sintagmi i raznih tipova atributa pravilno razdvaja riječi i upotrebljava veliko/malo slovo

–     objašnjava vrste sintagmi i tipove atributa i oblikuje analogne primjere u svom tekstu

SJ SŠ B.3.2.

Učenik primjenjuje jezične vještine pri analizi teksta i oblikovanju novih primjera koristeći razne tipove rečenica te poštujući pravopisnu normu.

–     razlikuje predikatnu i komunikativnu rečenicu i navodi primjere

–     proučava gramatičke veze među rečeničkim članovima

–     samostalno oblikuje i analizira sve vrste nezavisnosloženih i zavisnosloženih rečenica kao i specijalne tipove predikatnih rečenica

–     objašnjava kako inverzija utječe na značenje rečenice

–     opisuje i objašnjava tipove rečenica na zadanim primjerima i funkcionalno ih primjenjuje u svojim primjerima

SJ SŠ B.3.3.

Učenik pravilno upotrebljava padežne i glagolske oblike vodeći računa o njihovoj kongruenciji.

–     analizira padeže i glagolske oblike kao važne komponente sintakse

–     razlikuje uporabu aktiva i pasiva, modalni, relativni i indikativni oblik glagolskih vremena kao i glagolski vid za oblikovanje značenja rečenica

–     funkcionalno i pravilno upotrebljava kongruenciju

–     objašnjava padeže i glagolske oblike, povezuje ih s vrstom rečenice te ih primjenjuje u svojim primjerima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.3.1 – SJ SŠ B.3.3:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.3.1 – SJ SŠ B.3.3:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezička znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.3.1.

Učenik aktivno razgovara upotrebljavajući stručnu terminologiju i proširuje temu razgovora, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     na temelju slušanog teksta samostalno oblikuje novi tekst

–     na temelju prethodno stečenog znanja analizira, proširuje ili nadopunjuje tumačenje slušanog teksta

–     u razgovoru funkcionalno i pravilno upotrebljava stručnu terminologiju

–     izražajnim kazivanjem književnih tekstova ističe stilogena mjesta i pozitivne vrijednosti djela

–     prilagođava svoje sudove i stavove novim saznanjima

–     proširuje temu razgovora tako što aktivira svoje prethodno stečeno znanje i iskustvo


–     aktivno razgovara uz manji poticaj učitelja primjenjujući kulturu komunikacije

–     pravilno upotrebljava stručnu terminologiju

–     proširuje temu razgovora služeći se prethodno stečenim znanjem i osobnim iskustvom

–     izražajno kazuje književni tekst ističući stilogena mjesta i pozitivne vrijednosti djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.3.2.

Učenik razvija vještinu kritičkog čitanja.

–     učenik kritički misli dok čita, shvaća bit i dublje značenje, utvrđuje autorovu namjeru te se s njom argumentirano spori ili slaže, kritički promišlja o njegovim stavovima, tumači utjecaj na čitatelja

–     uspoređuje i suprotstavlja različite pristupe sličnim temama u različitim tekstovima

–     prikladno povezuje ideje u tekstu sa svojim znanjem, iskustvom i drugim tekstovima

–     pomoću provokativnih pitanja istražuje tekst procjenjujući bit i dublje značenje teksta, kao i namjeru autora

–     uspoređuje različite pristupe sličnim temama

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

odabir tekstova (književnoumjetnički i neknjiževni) prilagođava se razradi ishoda.

Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj/učenik može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik kritički čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost i Jezik te s ishodom SJ SŠ C.3.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.3.3.

Učenik piše različite tekstove primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, piše raspravljačke eseje, stvaralački i kreativno se izražava.

–     oblikuje raspravljačke eseje

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost i stvaralaštvo

–     pomoću smjernica i prema modelu oblikuje raspravljačke eseje

–     uglavnom primjenjujući pravopisna pravila i i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova stvara tekstove u kojima do izražaja dolazi njegova maštovitost i kreativnost

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik kritički čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost i Jezik te s ishodom SJ SŠ C.3.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetnički djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učitelj može povezati metode za ostvarivanje ovog ishoda s katalozima i dosadašnjim provedenim ispitima na državnoj maturi i na taj način pripremiti učenike za pisanje eseja na kraju srednje škole.

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.3.1.

Učenik vlada osnovnom filmskom terminologijom.

–     objašnjava filmska izražajna sredstva i vlada osnovnom filmskom terminologijom

–     objašnjava kako rakurs utječe na njegov doživljaj junaka filma

–     objašnjava ulogu specijalnih efekata (npr. usporeni snimak)

–     navodi važnija filmska imena svjetske i srpske kinematografije i objašnjava zašto su ona relevantna

–     uspoređuje književno djelo i njegovu ekranizaciju i zauzima kritički stav

–     samostalno i na novim primjerima objašnjava različita filmska izražajna sredstva i efekte te način na koji se njima prenose poruke

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

fotografije ili film po izboru učitelja, tj. određene scene na kojima može, metodom demonstracije, predstaviti učenicima filmska izražajna sredstva.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje i kreativnost.

SJ SŠ D.3.2.

Učenik prosuđuje utjecaj različitih medija na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta.

–     popisuje sve medije i preispituje sadržaje kojima je bio izložen u određenom razdoblju (vodi dnevnik pet do sedam dana) i u njima uočava različite kulturne vrijednosti

–     istražuje predrasude i stereotipe u različitim tekstovima i preispituje osobne pretpostavke i predrasude

–     preispituje oblike manipulacije u tekstovima i prosuđuje njezin utjecaj na razvoj vlastitog mišljenja

–     istražuje utjecaj različitih medijskih tekstova na razvoj vlastitoga kulturnog identiteta

–     prema smjernicama preispituje utjecaj različitih medija na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta raspravljajući o tekstovima kojima je bio izložen u određenom razdoblju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti medijski tekstovi iz različitih izvora informacija po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik se, uz podršku učitelja (smjernice, kratke konzultacije) unaprijed priprema za sat (vodi dnevnik, piše bilješke), a zatim sudjeluje u razgovoru (raspravi) na satu. Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost i kritičko mišljenje. Važno je kod učenika razviti svijest o tome kako su mediji vrlo moćni i koliko utječu na razvoj kulturnog identiteta svakog pojedinca.

SJ SŠ D.3.3.

Učenik razvija svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje kulturne događaje i vrednuje ih

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje običaje životnog ciklusa (rođenje, krštenje, svadba, smrt; obredi inicijacije)

–     izražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U trećem razredu učenici mogu posjetiti Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, Kraljevski i Beli dvor, Sentandreju i slično kako bi se ostvarila korelacija s domenom Književnost.

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

4. razred, SŠ, 128 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.4.1.

Učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova između dva svjetska rata.

–     istražuje kako se Prvi svjetski rat odrazio na književno stvaralaštvo kao i na recepciju književnih djela

–     pronalazi informacije o raznim časopisima između dva rata i kritički o njima promišlja

–     prepoznaje i tumači antiratne poruke književnika i drugih umjetnika koji su sudjelovali u ratu

–     opisuje stanje društva i kulture prije i poslije rata

–     prema smjernicama opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na tematiku književnog teksta između dva svjetska rata

–     navodi književnike koji su sudjelovali u Prvom svjetskom ratu, prepoznaje njihove antiratne poruke te navodi naslove časopisa

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnopovijesni, povijesni tekstovi i književnoumjetnički tekstovi avangarde.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima kao i književnopovijesnim tekstovima, učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst ove epohe. Tijekom interpretacije književnih tekstova objašnjava utjecaj povijesnih, društvenih, političkih i kulturnih prilika na tematiku, stil, recepciju i druge značajke književnoumjetničkog djela.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.4.2.

Učenik interpretira poetiku avangarde.

–     uočava rušiteljski i polemički odnos avangarde prema tradiciji

–     pronalazi značajke futurizma, ekspresionizma, dadaizma, nadrealizma, kubizma, zenitizma, sumatraizma, kozmizma i socijalne literature

–     zaključuje o postupku esejizacije i intelektualizacije

–     pronalazi univerzalne poruke i svevremenske vrijednosti avangardnih književnih djela

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja avangarde

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos avangarde prema moderni i tradiciji uopće

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za avangardu.

Tekstovi Dušana Vasiljeva, Milutina Bojića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Oskara Daviča, Momčila Nastasijevića, Desanke Maksimović (rana poezija), Ive Andrića i dr. Za određenu satnicu / srednjoškolski program vidi Spisak preporučenih djela.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama avangarde povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti avangarde koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe avangarde koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.4.3.

Učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova nastalih neposredno nakon Drugog svjetskog rata i onih nastalih do kraja 20. stoljeća.

–     istražuje kako se Drugi svjetski rat odrazio na književno stvaralaštvo kao i na recepciju književnih djela

–     istražuje kako su politički sukobi krajem četrdesetih godina utjecali na strujanja u srpskoj književnosti

–     kritički promišlja o suvremenosti književnosti s kraja 20. stoljeća

–     prema smjernicama opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na tematiku književnih tekstova nastalih neposredno nakon Drugog svjetskog rata i onih nastalih do kraja 20. stoljeća

–     navodi književnike koji su sudjelovali u Drugom svjetskom ratu

–     opisuje pojmove suvremenost i postmoderna

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnopovijesni, povijesni tekstovi i književnoumjetnički tekstovi lirike NOB-a i suvremene književnosti.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na znanje iz povijesti ili koristeći se određenim povijesnim izvorima kao i književnopovijesnim tekstovima, učenik opisuje društveno-povijesni i kulturni kontekst ove epohe. Tijekom interpretacije književnih tekstova objašnjava utjecaj povijesnih, društvenih, političkih i kulturnih prilika na tematiku, stil, recepciju i druge značajke književnoumjetničkog djela.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.4.4.

Učenik interpretira poetiku suvremene književnosti.

–     razlikuje i uspoređuje dva razdoblja u suvremenoj srpskoj književnosti

–     raspravlja o ispreplitanju raznih pokreta, pravaca i struja, o intelektualizaciji, eliptičnosti, hermetičnosti i simbolici izraza

–     razmatra odnos suvremene književnosti i tradicije

–     pronalazi univerzalne poruke i svevremenske vrijednosti suvremenih književnih djela i povezuje ih s današnjim dobom

–     u književnom djelu pronalazi i objašnjava obilježja različitih pokreta, pravaca i struja u suvremenoj književnosti

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos suvremene književnosti prema prethodnim epohama

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke odlike, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za suvremenu književnost.

Izbor iz lirike NOB-a, tekstovi Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, Branka Ćopića, Ive Andrića, Meše Selimovića, Dobrice Ćosića, Desanke Maksimović, Stevana Raičkovića, Branka Miljkovića, Mihaila Lalića, Aleksandra Tišme, Danila Kiša, Vladana Desnice, Dušana Kovačevića, Milorada Pavića i drugih suvremenih književnika. Za određenu satnicu/srednjoškolski program vidi Spisak preporučenih djela.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama suvremene književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke suvremene književnosti koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima suvremene književnosti koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu. Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.4.5.

Učenik vlada književnoznanstvenom terminologijom i samostalno je primjenjuje u tumačenju i vrednovanju književnih tekstova.

–     tijekom interpretacije književnih djela uočava značajke raznih epoha, vrsta i žanrova, rodova, intertekstualne veze, tumači stilske figure i druge stilske postupke, određuje versifikacijske značajke i zaključuje o njihovoj funkciji

–     zauzima osobni stav prema pročitanom i argumentira ga citatima iz djela

–     tijekom interpretacije i vrednovanja književnog teksta objašnjava funkcionalnost određenih stilskih figura i različitih vrsta stihova i rime

–     smješta djelo u određeni društveno-povijesni kontekst i u epohu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

izbor književnih i neknjiževnih tekstova.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na stečeno čitateljsko, književnoteorijsko i književnopovijesno iskustvo i znanje, učenik samostalno analizira književnoumetničko djelo (pripadnost epohi, žanrovske, poetičke, stilske, versifikacijske i druge osobine) koje i vrednuje.

Učitelj potiče učenikovu samostalnost i poštuje njegove mogućnosti.

SJ SŠ A.4.6.

Učenik uočava i kritički tumači probleme i ideje u književnom djelu i povezuje ih s drugim humanističkim i društvenim znanostima.

–     uočava problematiku i ideje u djelu i kritički ih tumači

–     tijekom interpretacije književnih djela pronalazi teme i ideje iz drugih humanističkih i društvenih znanosti

–     uočava problematiku i ideje u djelu, kritički ih tumači i uspoređuje ih

–     samostalno uočava ideje vezane za druge humanističke i društvene znanosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

izbor književnih i neknjiževnih tekstova.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na stečeno čitateljsko, književnoteorijsko i književnopovijesno iskustvo, učenik samostalno analizira književnoumetničko djelo aktivirajući znanje iz drugih humanističkih i društvenih znanosti, pronalazi zajedničke teme i ideje te ih međusobno uspoređuje i donosi zaključak. Učitelj potiče učenikovu samostalnost i poštuje njegove mogućnosti.

Za ostvarenje ovog ishoda predlaže se povezivanje s ishodom SJ SŠ C.4.3. Predlaže se korelacija s povijesti, filozofijom, psihologijom, sociologijom, politikom i gospodarstvom, vjeronaukom i drugim društvenim predmetima.

SJ SŠ A.4.7.

Učenik uspoređuje stilske postupke u više tekstova.

–     različitim tekstovima pristupa komparativnom i interpretativno-analitičkom metodom

–     uočava intertekstualne veze

–     proučava razne stilske postupke, strukturno-formalne specifičnosti i načine istraživanja sličnih problema te zauzima kritički stav o njihovoj vrijednosti i kvaliteti

–     izdvaja i uspoređuje stilske postupke i druge strukturno-formalne karakteristike u tekstovima iz različitih epoha

–     samostalno uočava intertekstualne veze i zaključuje o njihovoj funkcionalnosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

izbor književnih i neknjiževnih tekstova.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na stečeno čitateljsko, književnoteorijsko i književnopovijesno iskustvo i znanje, učenik samostalno usporedno analizira književnoumjetnička djela iz različitih epoha uočavajući interktekstualne veze i aluzije, uspoređujući stilske postupke i strukturno-formalne specifičnosti. Učitelj potiče učenikovu samostalnost i poštuje njegove mogućnosti. Za ostvarenje ovog ishoda predlaže se povezivanje s ishodom SJ SŠ C.4.3.

SJ SŠ A.4.8.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     samostalno odabire književno djelo za čitanje

–     daje kritički osvrt na temelju književnoteorijskog znanja

–     povezuje djelo s drugim djelima iz književnosti, ali i iz drugih umjetnosti (npr. glazba, film) na istu tematiku

–     pronalazi zajedničke značajke omiljenog žanra ili stila omiljenog autora

–     raspravlja o svom književnom ukusu

–     samostalno bira književno djelo i uz pomoć smjernica ga predstavlja

–     daje kritički osvrt na temelju književnoteorijskog znanja

–     uspoređuje djelo s drugim književnim djelima i djelima iz drugih umjetnosti na istu tematiku

–     navodi zajedničke značajke omiljenog žanra ili stila omiljenog autora

–     promišlja o svom književnom ukusu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.4.1.

Učenik istražuje značenjske odnose među riječima.

–     opisuje odnos značenja (sadržaja) i forme leksema

–     istražuje leksičko-semantičke odnose sinonimije, homonimije, antonimije

–     otkriva i objašnjava polisemiju kao model tvorbe značenja i njome se smisleno služi

–     raspravlja o posljedicama polisemije

–     primjenjuje znanje o vrstama rječnika (s posebnim naglaskom na rječnike sinonima) i rječničkoj odrednici

–     istražuje i otkriva odnose značenja među riječima na zadanim primjerima

–     funkcionalno se služi polisemijom

SJ SŠ B.4.2.

Učenik razlikuje leksičke slojeve u jeziku i primjenjuje lekseme iz različitih slojeva u svojim tekstovima.

–     prepoznaje leksikon i terminologiju koji su u općoj uporabi i one specifične uporabe i navodi primjere

–     razlikuje opći rječnik srpskog jezika i terminološke rječnike

–     razvrstava lekseme u tekstu prema kriterijima funkcionalne raslojenosti

–     opisuje stilsku vrijednost leksema i samostalno to primjenjuje u oblikovanju tekstova

–     opisuje frazeme i primjenjuje znanje o frazeologiji i frazemima, terminima i terminologiji u izražavanju značenja

–     razvrstava riječi u određene leksičke slojeve

–     primjenjuje lekseme iz različitih slojeva u svojim tekstovima

–     razlikuje opći i terminološki rječnik

SJ SŠ B.4.3.

Učenik objašnjava razloge zastarijevanja i stvaranja novih riječi, razlikuje historizme, arhaizme i posuđenice.

–     opisuje lingvističke i sociolingvističke razloge stvaranja, zastarijevanja i posuđivanja riječi

–     objašnjava razliku između historizama i arhaizama

–     tumači pomodne i klišeizirane izraze

–     objašnjava potrebu za posuđenicama i nastajanje neologizama

–     tijekom sporazumijevanja odabire riječi prikladne sugovorniku i kontekstu

–     opisuje lingvističke i sociolingvističke razloge posuđivanja, stvaranja i zastarijevanja riječi

–     razlikuje i pronalazi u književnom i neknjiževnom tekstu historizme, arhaizme, posuđenice, neologizme

SJ SŠ B.4.4.

Učenik promišlja o jezičnoj srodnosti (materinskog i stranog/stranih jezika s kojima je upoznat).

–     opisuje evoluciju jezika i pisma te odnos jezika, kulture i društva

–     ističe prednosti višejezičnosti

–     uočava različite aspekte jezične srodnosti (genetsku, arealnu, tipološku i funkcionalnu) i jezične univerzalije u različitim jezicima (npr. glasovni sustav, vrste i podjela riječi, glagolska vremena i načini, red riječi u rečenici i slično) usporedbom materinskog jezika i stranog/stranih jezika s kojima je upoznat

–     objašnjava evoluciju jezika i pisma te odnos jezika, kulture i društva

–     objašnjava sve aspekte jezične srodnosti

–     objašnjava jezične univerzalije

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.4.1 – SJ SŠ B.4.4:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.4.1 – SJ SŠ B.4.4:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvitku (SJ SŠ B.4.4) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.4.1.

Učenik aktivno razgovara i kritički promišlja o idejama i stavovima, usmjerava razgovor ka koncenzusu, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     kritički procjenjuje značaj neverbalne komunikacije

–     objašnjava uvjerljivost govornika te zauzima kritički stav prema slušanom

–     povezuje svoje tumačenje slušanog teksta sa širim društvenim, kulturnim ili jezičnim kontekstom

–     tijekom izražajnog kazivanja književnog djela kritički procjenjuje učinkovitost i funkcionalnost stilogenih mjesta

–     priprema se za razgovor pretražujući i prikupljajući informacije, pripremajući i analizirajući argumente

–     razgovor usmjerava prema kompromisnom rješenju, koncenzusu, asertivno se odnosi prema sugovorniku

–     umjereno se i učinkovito služi humorom i ironijom

–     aktivno razgovara primjenjujući kulturu komunikacije

–     kritički promišlja o idejama i stavovima

–     iskazuje svoje slaganje ili protivljenje

–     umjereno upotrebljava neverbalnu komunikaciju

–     usmjerava razgovor ka kompromisnom rješenju i koncenzusu upotrebljavajući pregovaranje

–     ističe stilogena mjesta u tekstu koji izražajno govori

–     služi se humorom i ironijom

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.4.2.

Učenik razvija vještinu stvaralačkog čitanja i njeguje vlastiti stil govorenja i izražajnog kazivanja.

–     tijekom čitanja iskazuje stvaralački duh, otkriva nove ideje i stavove, iskazuje kreativno mišljenje

–     izražava veliku osjetljivost za vrijednosti govornog jezika i sposobnost da ih realizira pri čitanju poštujući sva pravila dobre dikcije

–     svojim čitanjem potiče maštu i ostvaruje snažan estetski doživljaj

–     zauzima kritički stav prema tekstu koji čita

–     po uzoru na učitelja, ili slušajući snimljeno čitanje umjetnika, čita iskazujući kreativni i stvaralački duh te vodi računa o dikciji

–     razvija vlastiti stil govorenja i izražajnog kazivanja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

odabir tekstova (književnoumjetničkih i neknjiževnih) prilagođava se razradi ishoda. Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku

preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

učenik stvaralački čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost i Jezik te s ishodom SJ SŠ C.3.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.4.3.

Učenik piše različite tekstove i eseje primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvaralački i kreativno se izražava.

–     oblikuje interpretativne, usporedne i raspravljačke eseje

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost i stvaralaštvo


–     prema smjernicama piše različite tekstove i eseje uglavnom primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova

–     stvaralački i kreativno se izražava

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi koje učenik piše prilagođeni su razradi ishoda.

Sadržaj ovog ishoda integracijski je povezan s domenama Književnost, Jezik i Kultura i mediji kao i s ostalim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetnički djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učitelj može povezati metode za ostvarivanje ovog ishoda s katalozima i dosadašnjim provedenim ispitima na državnoj maturi i na taj način pripremati učenike za pisanje eseja na kraju srednje škole.

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.4.1.

Učenik sudjeluje u stvaranju kratkog filma.

–     razlikuje sinopsis, scenarij i knjigu snimanja

–     uspoređuje ulogu producenta, scenarista, režisera i montažera u nastanku filma

–     kao dio tima, osmišljava i piše sinopsis, scenarij ili knjigu snimanja te, vodeći računa o filmskim izražajnim sredstvima, bira glumce i snima kratak film (kamerom, digitalnim fotoaparatom, mobilnim telefonom, tabletom), odnosno glumi u filmu ili preuzima neku drugu obvezu u procesu nastanka filma

–     snima film koji se zalaže za toleranciju, solidarnost, humanost, ljudska prava, prava manjina, slobodu izbora i slično

–     uz poticaj sudjeluje u snimanju filma

–     dobro se snalazi kao dio tima, kreativan je, a u procesu nastanka filma preuzima manju obvezu i odgovornost

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

film (metoda demonstracije), literatura o filmskoj umjetnosti, povijesti filma i slično, iz različitih izvora.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju suradničko učenje i kreativnost.

Pojmovi: sinopsis, scenario.

SJ SŠ D.4.2.

Učenik razvija svoj kulturni i nacionalni identitet te prosuđuje o utjecaju srpske kulturne baštine na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje i vrednuje kulturne događaje

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje i uspoređuje narodne običaje koji se njeguju u njegovoj obitelji i bližem okruženju (plakat, prezentacija)

–     prosuđuje o utjecaju srpske kulturne baštine na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     izražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     izražava otvorenost prema pripadnicima drugih kulturnih, etničkih i vjerskih grupa

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

–     uz pomoć učitelja prosuđuje o utjecaju srpske kulturne baštine na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, internetski kulturni portali, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U četvrtom razredu učenici mogu posjetiti Kulturni i znanstveni centar Milutin Milanković, povijesni i muzej suvremene umjetnosti, Muzej Nikole Tesle, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Muzej Ive Andrića, SKD Prosvjetu – kako bi se ostvarila korelacija s domenom Književnost.

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

Srednja škola (105 + 105 + 96)

Prijedlog postotne zastupljenosti domena
od prvog do trećeg razreda srednje škole

ISHODIRAZRADA ISHODAOdgojno-obrazovni ishod na razini usvojenosti »dobar« na kraju razreda
1. razred, SŠ, 105 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.1.1.

Učenik opisuje književnost kao umjetnost i uspoređuje ju s drugim umjetnostima.

–     raspravlja o pojmu umjetnosti –     objašnjava međusobni odnos književnosti i drugih umjetnosti

–     analizira izražajna sredstva različitih vrsta umjetnosti i zaključuje o specifičnostima književnosti kao umjetnosti

–     raspravlja o nazivima ove umjetnosti i znanostima koje se bave njezinim proučavanjem

–     proučava ulogu književnosti u društvu

–     razmatra odnos umjetnik – umjetničko djelo – primatelj

–     grupira umjetnosti

–     razlikuje znanosti o književnosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

pojam umjetnosti, vrste umjetnosti, nazivi za književnost, uloga književnosti u društvu, umjetnički doživljaj, odnos umjetnik – umjetničko djelo – primatelj, specifičnosti književne umjetnosti.

Znanosti o književnosti: teorija književnosti (stilistika, versifikacija, književni rodovi i vrste), povijest književnosti i književna kritika.

Preporučeni književni tekstovi: Ivo Andrić, O priči i pričanju; Stevan Raičković, Septembar

Reprodukcije, replike, fotografije i sl. umjetničkih djela iz drugih umjetnosti (slikarstvo, arhitektura, kiparstvo), glazbene kompozicije i dr.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o umjetnosti i specifičnosti književne umjetnosti te književnim znanostima povezuje se s raznim umjetničkim djelima i književnim tekstovima. Učenici opisuju razne vrste umjetnosti promatrajući/slušajući/čitajući različita umjetnička djela i pritom uočavaju njihova specifična obilježja i objašnjavaju svoj umjetnički doživljaj. Tijekom interpretacije književnih djela primjenjuje se književnoteorijsko znanje (stilistika, versifikacija, književni rodovi i vrste) i znanje o drugim književnim znanostima stečeno u osnovnoj školi, a novi se pojmovi uvode (tijekom cijele školske godine) u skladu s obilježjima teksta koji se analizira.

Učitelj može samostalno odabrati umjetnička djela za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Ovaj ishod može se povezati i s domenom Kultura izražavanja i stvaralaštvo te s ishodima SJ SŠ D 1.2. i SJ SŠ D 1. 3.

Predlaže se korelacija s hrvatskom i svjetskom književnošću i raznim umjetnostima.

SJ SŠ A.1.2.

Učenik interpretira književni tekst i povezuje interpretaciju s tematskim, žanrovskim, kompozicijskim i stilskim obilježjima teksta.

–     određuje tematiku, temu i ideju djela, vrste motiva (statički, dinamički, internacionalni, lutajući) i načine njihova povezivanja

–     određuje stilska sredstva i versifikacijske značajke

–     analizira likove

–     uspoređuje tipove sižea, oblike kazivanja, razlikuje naratora i lirskog subjekta od autora

–     uočava dramsku kompoziciju i didaskalije

–     smješta djela u određeni književni rod, a potom u određenu vrstu i žanr pisane i narodne književnosti

–     uspoređuje tematska, žanrovska, kompozicijska i stilska obilježja interpretiranog teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

lirska pjesma, epska pjesma, lirsko-epska poezija, pripovijetka (usmena i autorska), novela, roman, drama.

Interpretirana djela mogu se nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati na kojim će književnim tekstovima organizirati učenje i poučavanje o pojedinim književnoteorijskim pojmovima, to jest književne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporučeni književnoteorijski pojmovi vezani uz:

–     prozu: usmena pripovijetka, pripovijetka (pisana književnost) roman, novela, struktura proznog djela: građa, tematika, tema, pisac, pripovjedač, motivi, siže, kompozicija, fabula, oblici kazivanja, tipovi karakterizacija i tipologija likova, ideja

–     poeziju: obilježja lirike (sažetost, emocionalnost, subjektivnost i dr.), struktura lirske pjesme: tema, motiv, pjesnička slika, ritam, rima, strofa, stih, refren, vrste usmene i pisane lirike

–     dramu: dramski sukob, napetost, protagonist, dijalog i monolog, didaskalije, čin, prizor/slika, scena, dramske vrste i njihova osnovna obilježja, drama u odnosu na kazalište.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik analizira prema književnom rodu, vrsti i žanru: narodne lirske, epske, lirsko-epske pjesme i pripovijetku te jednu autorsku pripovijetku i novelu, a u cjelini čita i samostalno interpretira (u vidu lektire) roman i dramu. Učenje i poučavanje o tematskim, žanrovskim, kompozicijskim i stilskim obilježjima te književnoteorijskim pojmovima povezuju se s književnim tekstovima. Tijekom interpretacije književnih djela primjenjuje se književnoteorijsko znanje stečeno u osnovnoj školi, a novi pojmovi uvode se u skladu s vrstom, žanrom, temom i drugim obilježjima teksta koji se analizira. Ta obilježja učenici prepoznavaju i uočavaju, objašnjavaju njihovu funkciju te ih međusobno uspoređuju.

Predlaže se korelacija s hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.1.3.

Učenik objašnjava razliku između usmene i pisane književnosti.

–     raspravlja o autorstvu, o varijantizmu, sinkretizmu, stalnim izrazima i metrici te stereotipnosti naspram originalnog stila

–     uspoređuje književne vrste narodne i pisane književnosti

–     pronalazi intertekstualne veze

–     objašnjava razliku između usmene i pisane književnosti

–     prepoznaje njihova obilježja na tekstovima navodeći primjere i iz osnovne škole

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

književnoteorijski pojmovi: autorstvo, varijantizam, sinkretizam, stalni izrazi, metrika i versifikacija, originalnost i stereotipnost, stalni epiteti, književne vrste usmene i pisane književnosti, intertekstualnost.

Interpretirana djela mogu se nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati književne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o razlici usmene i pisane književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Učenik objašnjava razliku usmene i pisane književnosti, uočava njihova specifična obilježja koja uspoređuje tijekom interpretacije književnih tekstova.

SJ SŠ A.1.4.

Učenik interpretira poetiku narodne književnosti.

–     navodi osnovne značajke narodne književnosti i književnih rodova

–     klasificira lirske narodne pjesme

–     interpretira epske narodne pjesme i uočava aluzije na određene povijesne događaje (od kraja 12. do kraja 19. stoljeća) te ih smješta u određene cikluse

–     uočava značaj kosovskog zavjeta za izgradnju nacionalne svijesti i zauzima kritički stav

–     uočava likove kao nositelje etičkih vrijednosti te istražuje autentičnost povijesnih osoba

–     tumači kratke narodne umotvorine

–     u interpretiranim tekstovima pronalazi značajke narodne književnosti

–     klasificira vrste narodne književnosti i svaku opisuje

–     karakterizira epske junake i povezuje ih s povijesnim osobama i događajima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

izbor iz narodnih lirskih, epskih i lirsko-epskih pjesama i narodne proze.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama narodne književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke narodne književnosti koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima narodne književnosti koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

SJ SŠ A.1.5.

Učenik interpretira poetiku srednjovjekovne književnosti.

–     prikuplja osnovne informacije o književnosti starog vijeka

–     interpretira pojedine biblijske tekstove kao temelj srednjovjekovne poetike

–     objašnjava značaj rada Ćirila i Metoda

–     objašnjava rad Ćirila, Metoda i svetog Save te značaj spomenika kulture

–     pronalazi obilježja srednjovjekovne književnosti na tekstovima

–     razlikuje žanrove

–     navodi osnovne značajke srednjovjekovne tradicije Srba u Republici Hrvatskoj

–     razlikuje redakcije staroslavenskog jezika i uočava važnost srpskih spomenika kulture

–     poznaje povijesni kontekst srednjeg vijeka te povezuje djela s povijesnim zbivanjima

–     razlikuje žanrove srednjovjekovne književnosti

–     ističe značaj djela i rada svetog Save

–     interpretira djela koja grade kult Nemanjića i kneza Lazara

–     uočava inovativne elemente u djelima na prijelazu iz srednjeg vijeka u renesansu

–     istražuje srednjovjekovnu tradiciju Srba u Republici Hrvatskoj

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

osnovni podaci o književnosti starog vijeka, moravska misija i razvoj srpskoslovenskog jezika; povijesni kontekst srednjeg vijeka (dinastija Nemanjića); srednjovjekovni žanrovi i vrste, stilske značajke srednjovjekovnih tekstova, rad svetog Save, utjecaj renesanse, srednjovjekovna tradicija Srba u Republici Hrvatskoj.

Književni tekstovi: zapisi, žitija, pohvale i poslanice (vidi Spisak preporučenih djela).

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama srednjovjekovne književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke srednjovekovne književnosti koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe srednjovjekovne književnosti koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se aktualizacija na suvremenim tekstovima ili obrnuto (suvremeni tekst služi kao polazište rada te se prema načelima postupnosti i aktualizacije dolazi do srednjovjekovnih tekstova).

Ishod se može povezati s ishodom SJ SŠ D.1.3. Predlaže se korelacija s povijesti, vjeronaukom, likovnom i filmskom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.1.6.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     obrazlaže stavove, interese i navike vezane uz čitanje književnih djela na satu i kod kuće

–     raspravlja o eventualnim problemima u razumijevanju tijekom čitanja

–     zaključuje u čemu je uživao kad je čitao te svoje tvrdnje potkrepljuje primjerima iz teksta (čitanje s olovkom u ruci)

–     preporučuje djelo drugima i motivira ih da čitaju

–     uz pomoć smjernica predstavlja književno djelo

–     raspravlja o eventualnim problemima u razumijevanju pročitanog

–     opisuje svoj doživljaj djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.1.1.

Učenik raspravlja o jeziku kao društvenoj pojavi i promišlja o sociolingvističkim i sociokulturnim razlozima jezičnih pojava i promjena.

–     objašnjava jezik kao biološku, psihološku i sociološku pojavu, sredstvo sporazumijevanja, učenja i spoznaje o svijetu i samom sebi

–     analizira i uspoređuje funkcije jezika

–     uspoređuje jezik kao biološku, sociološku i psihološku pojavu

– povezuje funkcije jezika

–     objašnjava dodire srpskog i drugih jezika i utjecaj tih kontakata na jezične promjene u prošlosti i sadašnjosti

–     opisuje podrijetlo srpskog jezika i njegovu pripadnost jezičnoj obitelji

–     opisuje promjene srpskog jezika

–     objašnjava međujezične kontakte i utjecaje

–     razmatra o položaju i razmišlja o budućnosti materinskog jezika u Srbiji, Hrvatskoj i u svijetu

–     primjećuje razne jezične pojave u globalizacijskim promjenama

SJ SŠ B.1.2.

Učenik razlikuje standardni jezik od dijalekta, sociolekta i idiolekta te raspravlja o jeziku kao komponenti nacionalnog identiteta.

–     razlikuje zavičajni govor i druge dijalekte srpskog jezika i standardni jezik

–     razlikuje i opisuje žargone i kolokvijalni jezik, sociolekte i idiolekte

–     raspravlja o jeziku kao komponenti nacionalnog identiteta na temelju osobnog iskustva kao pripadnika nacionalne manjine

–     opisuje obilježja i rasprostranjenost dijalekata srpskog jezika

–     uspoređuje svoj dijalekt sa standardnim jezikom

–     razlikuje sociolekte

–     objašnjava kako je jezik komponenta nacionalnog identiteta

SJ SŠ B.1.3.

Učenik prepoznaje, pravilno upotrebljava i primjenjuje fonetsko-fonološke procese i promjene.

–     promišlja o distinktivnim obilježjima glasova srpskog jezika i objašnjava razloge promjene glasova

–     na tekstu prepoznaje naglašene i nenaglašene riječi kao i vrstu naglaska te pravilno naglašava riječi

–     primjenjuje znanje pri prijenosu govorne realizacije jezika u pisanu

–     objašnjava distinktivna obilježja glasova srpskog jezika i

primjenjuje vještine i jezično znanje (iz osnovne i srednje škole) o fonetsko-fonološkim promjenama na zadanim primjerima

–     navodi iznimke

–     uz podsjetnik s pravilima naglašava riječi

SJ SŠ B.1.4.

Učenik razlikuje funkcionalne stilove standardnog jezika, raspravlja o njihovu odnosu i upotrebi.

–     razlikuje funkcionalne stilove

–     objašnjava odnos funkcionalnog stila prema jezičnoj normi

–     primjenjuje različite funkcionalne stilove u komunikaciji (razumije i piše pozivnice, biografiju (CV i Europass formu, životopis) molbe, motivacijsko pismo, žalbe, poslovno pismo, razne novinske tekstove, popunjava formulare i slično)

–     oslanjajući se na stečene vještine iz osnovne škole, uspoređuje funkcionalne stilove

–     objašnjava odnos funkcionalnog stila i jezične norme na raznim novim primjerima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.1.1 – SJ SŠ B.1.4:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.1.1 – SJ SŠ B.1.4:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvitku (SJ SŠ B.1.1. i SJ SŠ B.1.2) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.1.1.

Učenik aktivno razgovara, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     aktivno razgovara na određenu temu, oblikuje opisne i pripovjedne tekstove prema svrsi govorenja i slušateljima

–     razumije komunikacijsku situaciju te primjenjuje kulturu komunikacije i služi se standardnim jezikom

–     umjereno se i učinkovito služi neverbalnim znakovima

–     izražajnim kazivanjem napamet naučenih književnoumjetničkih tekstova izražava svoj doživljaj umjetničkog djela

–     aktivno razgovara, oblikuje i govori opisne i pripovjedne tekstove, usklađuje govorenje sa svrhom i slušateljima, primjenjuje uvjeravanje, pregovaranje, raspravljanje te kulturu komunikacije

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.1.2.

Učenik razvija vještinu interpretativnog čitanja.

–     primjenjuje pravogovornu normu i govorne vrijednosti

–     objašnjava obilježja teksta i svoje čitanje prilagođava strukturnim karakteristikama teksta

–     čitanjem ističe ključna mjesta u tekstu, radi razliku između direktnih i indirektnih značenja, izražava i argumentira svoj doživljaj djela

–     prema smjernicama objašnjava osnovna obilježja teksta te analizira direktna i indirektna značenja u tekstu

–     interpretativnim čitanjem naglašava etičke i estetske vrijednosti teksta, izražava i argumentira svoj doživljaj djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Odabir tekstova (književnoumjetničkih i neknjiževnih) prilagođava se razradi ishoda. Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik interpretativno čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost (ishod SJ SŠ A.1.2. i dr.) i Jezik (ishodi SJ SŠ B.1.2 –     SJ SŠ B.1.4) i s ishodom SJ SŠ C.1.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.1.3.

Učenik piše različite tekstove i interpretativne eseje primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvaralački i kreativno se izražava.

–     oblikuje i piše različite vrste tekstova svih funkcionalnih stilova u različite svrhe primjenjujući usvojena pravopisna pravila

–     oblikuje interpretativni esej

–     kreativno primjenjuje čitateljsko iskustvo umjetničkih tekstova

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost i stvaralaštvo

–     prema smjernicama oblikuje i piše opisne i pripovjedne tekstove i interpretativne eseje, uglavnom primjenjuje pravopisna pravila i obilježja funkcionalnih stilova

–     samostalno popunjava različite obrasce

–     stvaralački se i kreativno izražava

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi koje učenik piše prilagođeni su razradi ishoda. Sadržaj ovog ishoda integracijski je povezan s domenama Književnost, Jezik i Kultura i mediji kao i s ostalim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetnički djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.1.1.

Učenik procjenjuje utjecaj različitih medija i medijskih tekstova na razvoj mišljenja i stavova.

–     razlikuje novinarske vrste i usvaja pojam cenzure

–     razlikuje masovne medije

–     razlikuje komercijalne (privatne) i javne (državne) medije

–     razlikuje medije koji su više okrenuti potencijalnim kupcima i one koji promoviraju kulturu, znanost i umjetnost

–     objašnjava pojam konteksta te dvosmislenost (novinski naslov)

–     prepoznaje i objašnjava senzacionalizam, predrasude i stereotipe

–     objašnjava koje su to pozitivne strane medija

–     objašnjava koji mediji i kako utječu na razvoj njegovih stavova i vrijednosti

–     uz poticaj učitelja objašnjava pozitivan i negativan utjecaj različitih medija i medijskih tekstova na razvoj mišljenja i stavova

–     objašnjava senzaciju, predrasude i stereotipe

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti medijski tekstovi.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenike treba upoznati s očekivanim postignućima, tj. pomoći im da se pripreme za sat pomoću određenih smjernica i zadataka. Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost.

Pojmovi: cenzura, senzacionalizam.

SJ SŠ D.1.2.

Učenik procjenjuje utjecaj tekstova popularne glazbe na razvoj stavova i vrijednosti.

–     bira nekoliko tekstova popularne glazbe i raspravlja o njihovim pozitivnim i negativnim utjecajima

–     povezuje tekst (priču) popularne glazbe s poznatim književnim tekstovima na iste teme

–     diskutira zašto osobe različitog uzrasta, društvenog statusa i obrazovanja mogu različito reagirati na isti medijski tekst

–     diskutira o utjecaju popularnih pjevača na razvoj stavova i identiteta kod mladih

–     osuđuje govor mržnje, diskriminaciju, predrasude

–     uz pomoć smjernica objašnjava i procjenjuje utjecaj tekstova popularne glazbe na razvoj stavova i vrijednosti

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi popularne glazbe po izboru učenika i učitelja.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik se, uz podršku učitelja (smjernice, kratke konzultacije) unaprijed priprema za sat. Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, komunikativnost i kreativnost.

SJ SŠ D.1.3.

Učenik razvija svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje i vrednuje kulturne događaje

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; istražuje ili dramatizira narodne običaje za koje su vezane narodne lirske pjesme

–     izražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U prvom razredu učenici mogu posjetiti Galeriju fresaka u Beogradu, Etnografski muzej, Muzej srpske pravoslavne crkve, pravoslavne manastire u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj kako bi se ostvarila korelacija s domenom Književnost.

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

2. razred, SŠ, 105 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.2.1.

Učenik interpretira poetiku baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma.

–     istražuje, promišlja i interpretira društveni, povijesni i kulturni kontekst književnih tekstova iz 18. i prve polovice 19. stoljeća

–     raspravlja o idejama važnosti obrazovanja i pravilnog odgoja, slobodne volje i vjerske tolerancije

–     uočava inovativne elemente u djelima baroka i prosvjetiteljstva (prvi časopis, manifest i druge književne vrste i postupke)

–     uspoređuje vrste i književne postupke klasicizma i antičke književnosti

–     razlikuje barokne tendencije od pravog baroka

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za barok, prosvjetiteljstvo i klasicizam.

Tekstovi Zaharije Orfelina, Gavrila Stefanovića Venclovića, Jovana Sterije Popovića i Dositeja Obradovića.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti baroka, prosvjetiteljstva i klasicizma koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe prosvjećenosti (barok, prosvjetiteljstvo i klasicizam) koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.2.

Učenik objašnjava i procjenjuje značaj rada Vuka Karadžića za srpski jezik i kulturu na temelju čitateljskog iskustva.

–     interpretira djela Vuka Karadžića i istražuje njegov rad

–     uočava i zaključuje o važnosti i značaju rada Vuka Karadžića kao reformatora jezika i pisma, leksikografa, sakupljača narodnih umotvorina, polemičara, kritičara, povijesnog pisca i prevoditelja

–     u interpretiranim tekstovima pronalazi argumente za zasluge i značaj rada Vuka Karadžića koje procjenjuje

-uz pomoć učitelja povezuje njegov rad s društveno-povijesnim kontekstom

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi Vuka Stefanovića Karadžića i tekstovi o njegovu životu, radu i značaju.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o značaju rada Vuka S. Karadžića povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik uočava, objašnjava, zaključuje o važnosti rada Vuka Karadžića u raznim područjima i pronalazi argumente za njegov značaj te povezuje njegov rad s društvenopovijesnim kontekstom.

Predlaže se korelacija s ishodom SJ SŠ B.2.3, povijesti, hrvatskom književnošću (Ilirski pokret i narodni preporod) i filmskom umjetnošću.

SJ SŠ A.2.3.

Učenik interpretira poetiku romantizma.

–     istražuje, promišlja i interpretira društveni, povijesni i kulturni kontekst književnih tekstova iz epohe romantizma

–     na temelju čitateljskog iskustva istražuje i zaključuje o značajkama epohe romantizma: subjektivizmu, tipu suvišnog čovjeka, buđenju nacionalne svijesti, interesu za egzotiku, folklor i drugo

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja romantizma

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos romantizma prema prosvjetiteljstvu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za romantizam.

Tekstovi Vuka Stefanovića Karadžića, Branka Radičevića, Petra II. Petrovića Njegoša, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama romantizma povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti romantizma koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe romantizma koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.4.

Učenik interpretira poetiku realizma.

–     istražuje i interpretira društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova iz druge polovice 19. stoljeća te o njima kritički promišlja

–     razlikuje realizam kao pravac i metodu

–     tijekom interpretacije djela uočava značajke realizma: utjecaj pozitivizma na književnost, tipični junaci, opozicija selo-grad, tipovi realizma, naturalizam kao nastavak realizma, regionalna tematika i drugo

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja realizma

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos realizma prema romantizmu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za realizam.

Tekstovi Svetozara Markovića, Jakova Ignjatovića, Milovana Glišića, Laze Lazarevića, Sime Matavulja, Stevana Sremca, Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Vojislava Ilića.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama realizma povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti realizma koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova svladava poetiku, to jest obilježja epohe realizma koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.2.5.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     obrazlaže stavove, interese i navike vezane za čitanje književnog djela na satu ili kod kuće

–     argumentirano obrazlaže svoje doživljaje i mišljenje o djelu

–     povezuje djelo sa stvarnim životom ili osobnim iskustvom ističući sličnosti ili razlike

–     preporučuje djelo drugima i motivira ih da čitaju

–     uz pomoć smjernica predstavlja književno djelo

–     raspravlja o eventualnim problemima u razumijevanju pročitanog

–     opisuje svoj doživljaj djela

–     povezuje djelo sa stvarnim životom ili osobnim iskustvom ističući sličnosti ili razlike

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.2.1.

Učenik primjenjuje jezično znanje o vrsti i službi riječi u rečenici pri analizi teksta.

–     razlikuje riječi kao morfološke i sintaktičke kategorije

–     opisuje, raščlanjuje i objašnjava sintaktičku službu riječi

–     razlikuje sintaktičke službe i značenja padeža, prijedložno-padežnih konstrukcija, službu nepromjenjivih riječi

–     razlikuje značenja glagolskih vremena i načina

–     analizira rečenicu na leksičkoj i sintaktičkoj razini na zadanim primjerima i oblikuje analogne primjere

SJ SŠ B.2.2.

Učenik istražuje i razmatra kako se tvore riječi u srpskom jeziku te obogaćuje svoj rječnik.

–     razlikuje korijen, osnovu riječi, tvorbene morfeme i morfeme za gramatički oblik

–     uspoređuje različite vrste tvorbe

–     opisuje razlike u značenju među riječima uvjetovane tvorbom

–     u očava i primjenjuje morfološke alternacije prilikom tvorbe riječi

–     prema tvorbenim obrascima tvori nove riječi i smišlja neologizme


–     razlikuje korijen, osnovu i druge morfeme, istražuje i uspoređuje različite načine tvorbe te samostalno tvori nove riječi, tj. daje primjere različitih tvorenica

SJ SŠ B.2.3.

Učenik analizira reformu srpskog jezika od polovice 18. do druge polovice 19. stoljeća kao i njegovu standardizaciju od 19. do kraja 20. stoljeća.

–     istražuje društveno-povijesni kontekst od polovice 18. do druge polovice 19. stoljeća koji je doveo do uporabe više jezika

–     kronološki proučava reformu jezika i pisma (Venclović, Orfelin, Dositej, te posebice Mrkalja i Vuka)

–     argumentira reformu srpskog jezika

–     opisuje rad reformatora srpskog jezika te to povezuje s društveno-povijesnim kontekstom

–     opisuje razloge za održavanje Bečkog i Novosadskog dogovora

–     raspravlja o ulozi Vuka Karadžića u reformi jezika i pisma u kontekstu rada njegovih prethodnika (s naglaskom na značaj Save Mrkalja)

–     opisuje razloge standardizacije jezika na temelju Bečkog i Novosadskog dogovora

SJ SŠ B.2.4.

Učenik raspravlja o jezičnoj kulturi, toleranciji i ravnopravnosti te ih primjenjuje u svakodnevnoj komunikaciji.

–     primjenjuje pravila jezične kulture (odnos prema posuđenicama i neologizmima te arhaizmima, žargonizmima i vulgarizmima)

–     raspravlja i kritički prosuđuje o upotrebi standardnog jezika u javnim situacijama

–     iskazuje jezičnu toleranciju prema govornicima drugih jezika

–     služi se jezičnim priručnicima

–     kao pripadnik nacionalne manjine uočava važnost materinskog jezika kao temelja kulturnog i nacionalnog identiteta

–     bira prikladna jezična pravila u javnoj situaciji i zaključuje o svojoj jezičnoj kulturi te se uz pomoć učitelja služi jezičnim priručnicima

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.2.1 – SJ SŠ B.2.4:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.2.1 – SJ SŠ B.2.4:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezička znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Kod ishoda čiji se sadržaji odnose na svijest o jeziku i njegovu povijesnom razvitku (SJ SŠ B.2.3. i SJ SŠ B.2.4) preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje, komunikativnost i kreativnost (istraživanje, izvještavanje, izrada prezentacija i plakata, timski rad, debate, rasprave i sl.) Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.2.1.

Učenik aktivno razgovara, raspravlja i pregovara, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     u razgovoru primjenjuje uvjeravanje, pregovaranje, raspravljanje, dokazivanje i argumentirano obrazlaže svoje vrijednosne sudove

–     izražajno govori književnoumjetničke tekstove naglašavajući određene riječi radi ostvarivanja učinka na slušatelja

–     upravlja razgovorom, postavlja ciljana pitanja vodeći računa o osjećajima, interesu i potrebama sugovornika


–     aktivno razgovara uz manji poticaj učitelja, raspravlja i pregovara primjenjujući uvjeravanje i dokazivanje

–     oblikuje i govori različite tekstove primjenjujući kulturu komunikacije

–     izražajno govori književne tekstove u skladu sa svojim doživljajem teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.2.2.

Učenik razvija vještinu istraživačkog čitanja.

–     studiozno, analitički i pomno sagledava pojedinosti u tekstu tragajući za odgovorima (čitanje s olovkom u ruci)

–     sažima i sintetizira nove riječi, informacije i ideje u tekstu i tako gradi svoju kulturu izražavanja

–     raspravlja o važnosti konteksta za razumijevanje odlomaka teksta

–     pomoću istraživačkih zadataka izdvaja i objašnjava nove riječi, informacije i ideje iz teksta tragajući za odgovorima

–     objašnjava važnost konteksta za razumijevanje dijelova teksta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Odabir tekstova (književnoumjetničkih i neknjiževnih) prilagođava se razradi ishoda.

Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj/učenik može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik istraživački čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost i Jezik te s ishodom SJ SŠ C.2.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.2.3.

Učenik piše različite tekstove, usporedne eseje primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvaralački i kreativno se izražava.

–     s razumijevanjem upotrebljava novousvojene riječi u oblikovanju pisanih tekstova, prikuplja i povezuje informacije vezane za temu

–     oblikuje interpretativne i usporedne eseje

–     žanrovski preoblikuje književni tekst primjenjujući svoje znanje o žanrovskim i strukturnim karakteristikama

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost

–     piše tekstove jednostavnije strukture uglavnom primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova

–     točno upotrebljava novousvojene riječi

–     piše interpretativne i usporedne eseje

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi koje učenik piše prilagođeni su razradi ishoda.

Sadržaj ovog ishoda integracijski je povezan s domenama Književnost, Jezik i Kultura i mediji kao i s ostalim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetnički djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.2.1.

Učenik istražuje razliku između književnih ostvarenja masovne kulture i tzv. visoke kulture.

–     uspoređuje vrijednosti različitih književnih djela tzv. visoke kulture i vrijednosti, npr. ljubavnog romana masovne književne produkcije

–     promišlja i diskutira o strukturi i sadržaju djela masovne književne produkcije

–     procjenjuje estetski i idejnu razinu odabranih književnih tekstova

–     diskutira o komercijalnoj književnosti i masovnoj književnoj produkciji

–     pomoću smjernica objašnjava razliku između ostvarenja visoke i masovne kulture uspoređujući više lektirnih i djela masovne književne produkcije slične tematike

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

lektirna djela, djela tzv. masovne književne produkcije: kriminalistički romani, ljubavni romani, gotički romani.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik se, uz podršku učitelja (smjernice, kratke konzultacije), unaprijed priprema za sat. Preporučuje se tekstualna metoda i druge metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, komunikativnost i kreativnost.

Pojmovi: visoka kultura, popularna kultura, masovna produkcija, komercijalna književnost.

SJ SŠ D.2.2.

Učenik vlada osnovnom filmskom terminologijom.

–     objašnjava filmska izražajna sredstva i vlada osnovnom filmskom terminologijom

–     objašnjava kako rakurs utječe na njegov doživljaj junaka filma

–     objašnjava ulogu specijalnih efekata (npr.) usporeni snimak

–     navodi važnija filmska imena svjetske i srpske kinematografije i objašnjava zašto su ona relevantna

–     uspoređuje književno djelo i njegovu ekranizaciju i zauzima kritički stav

–     samostalno i na novim primjerima objašnjava različita filmska izražajna sredstva i efekte te način na koji se njima prenose poruke

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

fotografije ili film po izboru učitelja, tj. određene scene na kojima može, metodom demonstracije, predstaviti učenicima filmska izražajna sredstva.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost, suradničko učenje i kreativnost.

SJ SŠ D.2.3.

Učenik razvija svoj kulturni i nacionalni identitet.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje kulturne događaje i vrednuje ih

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     njeguje svoju tradiciju; dramatizira narodne običaje vezane uz krsnu slavu

–     i zražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja


Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U drugom razredu učenici mogu posjetiti rodnu kuću majke Branka Radičevića i Dobru Vodu, Muzej Vuka i Dositeja, Maticu srpsku, Tršić, Muzej Jovana Jovanovića Zmaja, dvorac Dunđerskih u Čelarevu, Stražilovo, Sremske Karlovce, Skadarliju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, Kraljevski i Beli dvor, Maticu srpsku, Sentandreju i slično kako bi se ostvarila korelacija s domenama Jezik i Književnost.

NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

3. razred, SŠ, 96 sati
DOMENA: KNJIŽEVNOST (A)

SJ SŠ A.3.1.

Učenik interpretira poetiku moderne.

–     istražuje, promišlja i interpretira društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova s početka 20. stoljeća

–     na temelju vlastitoga čitateljskog iskustva i interpretacije djela zaključuje o značajkama moderne: nezadovoljstvo životom i pesimizam, ideje francuskih »izama«, tradicionalna i modernistička linija i drugo

–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja moderne

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos moderne prema realizmu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za modernu.

Tekstovi Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, Alekse Šantića, Jovana Dučića, Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića i Borisava Stankovića.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama moderne povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti moderne koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe moderne koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.2.

Učenik interpretira poetiku avangarde.

–     istražuje i interpretira društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova između dva rata te o njima kritički promišlja

–     uočava rušiteljski i polemički odnos avangarde prema tradiciji

–     pronalazi značajke raznih »izama«

–     zaključuje o postupku esejizacije i intelektualizacije

–     pronalazi univerzalne poruke i svevremenske vrijednosti avangardnih književnih djela


–     u tekstu pronalazi i objašnjava obilježja avangarde

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos avangarde prema moderni i tradiciji uopće

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste te druga obilježja tipična za avangardu.

Tekstovi Dušana Vasiljeva, Milutina Bojića, Isidore Sekulić i Miloša Crnjanskog.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama avangarde povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke književnosti avangarde koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima epohe avangarde koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu.

Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.2.

Učenik interpretira poetiku suvremene književnosti.

–     razlikuje i uspoređuje dva razdoblja u suvremenoj srpskoj književnosti

–     raspravlja o ispreplitanju raznih pokreta, pravaca i struja, o intelektualizaciji, eliptičnosti, hermetičnosti i simbolici izraza

–     razmatra odnos suvremene književnosti i tradicije

–     pronalazi univerzalne poruke i svevremenske vrijednosti suvremenih književnih djela i povezuje ih s današnjim dobom


–     u književnom djelu pronalazi i objašnjava obilježja različitih pokreta, pravaca i struja u suvremenoj književnosti

–     uz pomoć učitelja razmatra odnos suvremene književnosti prema prethodnim epohama

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

književnoteorijski i književnopovijesni pojmovi, stilsko-poetičke značajke, teme, motivi, književni žanrovi i vrste i druga obilježja tipična za suvremenu književnost.

Tekstovi Miodraga Pavlovića, Branka Ćopića, Ive Andrića, Dobrice Ćosića, Desanke Maksimović, Branka Miljkovića, Danila Kiša, Dušana Kovačevića i drugih suvremenih književnika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenje i poučavanje o stilsko-poetičkim značajkama suvremene književnosti povezuje se s književnim tekstovima. Tijekom njihove interpretacije učenik objašnjava značajke suvremene književnosti koristeći razne metode. Učenik na osnovi interpretiranih tekstova ovladava poetikom, to jest obilježjima suvremene književnosti koja su svojstvena pročitanim tekstovima i njihovu društveno-povijesnom kontekstu. Predlaže se korelacija s povijesti, likovnom i glazbenom umjetnošću te hrvatskom i svjetskom književnošću.

SJ SŠ A.3.4.

Učenik vlada književnoznanstvenom terminologijom i samostalno je primjenjuje u tumačenju i vrednovanju književnih tekstova.

–     tijekom interpretacije književnih djela uočava značajke raznih epoha, vrsta i žanrova, rodova, intertekstualne veze, tumači stilske figure i druge stilske postupke, određuje versifikacijske značajke i zaključuje o njihovoj funkciji

–     zauzima osobni stav prema pročitanom i argumentira ga citatima iz djela

–     tijekom interpretacije i vrednovanja književnog teksta objašnjava funkcionalnost određenih stilskih figura i različitih vrsta stihova i rime

–     smješta djelo u određeni društveno-povijesni kontekst i epohu

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda:

izbor književnih i neknjiževnih tekstova.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Oslanjajući se na stečeno čitateljsko, književnoteorijsko i književnopovijesno iskustvo i znanje, učenik samostalno analizira književnoumjetničko djelo (pripadnost epohi, žanrovske, poetičke, stilske, versifikacijske i druge osobine) koje i vrednuje.

Učitelj potiče učenikovu samostalnost i poštuje njegove mogućnosti.

SJ SŠ A.3.5.

Učenik razvija čitateljsku naviku.

–     bira književno djelo za čitanje

–     argumentirano obrazlaže svoje doživljaje i mišljenje o djelu

–     povezuje djelo sa stvarnim životom ili osobnim iskustvom ističući sličnosti ili razlike

–     procjenjuje ideju i poruku djela

–     vrednuje djelo na temelju literarnog iskustva

–     preporučuje djelo drugima i motivira ih da čitaju

–     uz pomoć smjernica predstavlja književno djelo

–     raspravlja o eventualnim problemima u razumijevanju pročitanog

–     opisuje svoj doživljaj djela

–     povezuje djelo sa stvarnim životom ili osobnim iskustvom ističući sličnosti ili razlike

–     procjenjuje ideju i poruku djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

najmanje jedno književno djelo po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik predstavlja djelo koje je samostalno odabrao i pri tome koristi znanja i vještine koje je stekao tijekom interpretacije književnih djela na školskom satu (književnoteorijsko znanje, analitičko-sintetička metoda, tekstualna metoda i argumentacija). Svoj doživljaj djela učenik može izraziti usmeno, pisano, plakatom, digitalnim, multimedijalnim, likovnim i drugim radovima. Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi ili voditi dnevnik čitanja.

DOMENA: JEZIK (B)

SJ SŠ B.3.1.

Učenik primjenjuje jezične vještine pri analizi teksta i oblikovanju novih primjera upotrebljavajući razne sintagme, tipove atributa i razne tipove rečenica poštujuću pravopisnu i gramatičku normu.

–     istražuje načine iskazivanja rečeničnih članova

–     razlikuje vrste sintagmi i tipove rečenica te ih funkcionalno primjenjuje

–     pri uporabi sintagmi i raznih tipova atributa pravilno razdvaja riječi i upotrebljava veliko/malo slovo

–     prema smjernicama objašnjava vrste sintagmi, tipove atributa i rečenica, oblikuje analogne primjere u svom tekstu

SJ SŠ B.3.2.

Učenik istražuje odnose značenja među riječima.

–     opisuje odnos sadržaja i značenja leksema

–     istražuje leksičko-semantičke odnose sinonimije, homonimije, antonimije

–     otkriva i objašnjava polisemiju i njome se smisleno služi

–     raspravlja o posljedicama polisemije

–     primjenjuje znanje o vrstama rječnika (s posebnim naglaskom na rječnike sinonima) i rječničkoj odrednici

–     istražuje i otkriva odnose značenja među riječima na zadanim primjerima

–     funkcionalno se služi polisemijom

SJ SŠ B.3.3.

Učenik razlikuje leksičke slojeve u jeziku i primjenjuje lekseme iz različitih slojeva u svojim tekstovima.

–     prepoznaje leksikon i terminologiju koji su u općoj uporabi i one specifične uporabe i navodi primjere

–     razlikuje opći rječnik srpskog jezika i terminološke rječnike

–     razvrstava lekseme u tekstu prema kriterijima funkcionalne raslojenosti

–     opisuje stilsku vrijednost leksema i samostalno to primjenjuje u oblikovanju tekstova

–     opisuje frazeme i primjenjuje znanje o frazeologiji i frazemima, terminima i terminologiji u izražavanju značenja

–     razvrstava riječi u određene leksičke slojeve

–     primjenjuje lekseme iz različitih slojeva u svojim tekstovima

–     razlikuje opći i terminološki rječnik

SJ SŠ B.3.4.

Učenik objašnjava razloge zastarijevanja i stvaranja novih riječi, razlikuje historizme, arhaizme i posuđenice.

–     opisuje lingvističke i sociolingvističke razloge stvaranja, zastarijevanja i posuđivanja riječi

–     objašnjava razliku između historizama i arhaizama

–     tumači pomodne i klišeizirane izraze

–     objašnjava potrebu za posuđenicama i nastajanje neologizama

–     tijekom sporazumijevanja odabire riječi prikladne sugovorniku i kontekstu

–     opisuje lingvističke i sociolingvističke razloge posuđivanja, stvaranja i zastarijevanja riječi

–     razlikuje i pronalazi u književnom i neknjiževnom tekstu historizme, arhaizme, posuđenice, neologizme

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.3.1 – SJ SŠ B.3.4:

Tekstovi za ostvarivanje psihomotoričkih ciljeva i funkcionalnih zadataka biraju se primjereno uzrastu učenika, usklađuju se s njihovim interesima i potrebama, a odabir se temelji na aktivnostima opisanim u razradi ishoda (npr. neknjiževni i književni tekstovi, različiti medijski tekstovi i tekstovi različitih funkcionalnih stilova). Lingvistički i filološki tekstovi iz udžbenika i stručne literature koriste se za ostvarivanje kognitivnih ciljeva i obrazovnih zadataka.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda SJ SŠ B.3.1 – SJ SŠ B.3.4:

Poučavanje jezičnih sadržaja proširuje se, nastavlja i oslanja na ostvarene ishode iz osnovne škole. Sadržaji, metode, oblici rada, aktivnosti, strategije učenja i nastavna sredstva trebaju biti odabrani u skladu s komunikacijskim pristupom. Dakle, pri analizi i oblikovanju teksta u različitim komunikacijskim situacijama i kontekstima učenik primjenjuje i koristi jezična znanja i vještine. Izbjegava se pristup jeziku kao strukturnom sustavu gramatičkih uzoraka i nastava se prilagođava jezičnim potrebama učenika. Domena Jezik integracijski je povezana s ostalim domenama.

DOMENA: KULTURA IZRAŽAVANJA I STVARALAŠTVO (C)

SJ SŠ C.3.1.

Učenik aktivno razgovara upotrebljavajući stručnu terminologiju i proširuje temu razgovora, oblikuje i govori različite tekstove te primjenjuje kulturu komunikacije.

–     u razgovoru funkcionalno i pravilno upotrebljava stručnu terminologiju

–     izražajnim kazivanjem književnoumjetničkih tekstova ističe stilogena mjesta i pozitivne vrijednosti djela

–     aktivno razgovara uz manji poticaj učitelja primjenjujući kulturu komunikacije

–     pravilno upotrebljava stručnu terminologiju

–     proširuje temu razgovora služeći se prethodno stečenim znanjem i osobnim iskustvom

–     prilagođava svoje sudove i stavove novim saznanjima

–     proširuje temu razgovora tako što aktivira svoje prethodno stečeno znanje i iskustvo

–     izražajno kazuje književni tekst ističući stilogena mjesta i pozitivne vrijednosti djela

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

tekstovi različitih funkcionalnih stilova i različitih vrsta, izlagački, opisni i pripovjedni tekstovi, književnoumjetnička djela. Odabir tekstova prilagođava se razradi ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik sudjeluje u jednom ili više dijaloških tekstova, govori najmanje jedan monološki tekst i izražajno govori barem jedan književnoumjetnički tekst. Aktivnosti tijekom slušanja/govorenja tekstova prilagođavaju se razradi ishoda.

SJ SŠ C.3.2.

Učenik razvija vještinu kritičkog čitanja.

–     kritički misli dok čita, shvaća bit i dublje značenje, utvrđuje autorovu namjeru te se s njom argumentirano spori ili slaže, kritički promišlja o njegovim stavovima, tumači utjecaj na čitatelja

–     uspoređuje i suprotstavlja različite pristupe sličnim temama u različitim tekstovima

–     prikladno povezuje ideje u tekstu sa svojim znanjem, iskustvom i drugim tekstovima


–     pomoću provokativnih pitanja istražuje tekst procjenjujući bit i dublje značenje teksta kao i namjeru autora

–     uspoređuje različite pristupe sličnim temama

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Odabir tekstova (književnoumjetnički i neknjiževni) prilagođava se razradi ishoda.

Tekstovi se mogu nalaziti na Spisku preporučenih djela, ali učitelj/učenik može i samostalno odabrati književne i neknjiževne tekstove za ostvarivanje odgojno-obrazovnog ishoda.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik kritički čita jedan ili više književnoumjetničkih i najmanje jedan neknjiževni tekst. Aktivnosti tijekom čitanja prilagođavaju se razradi ishoda. Predlaže se korelacija s domenama Književnost i Jezik te s ishodom SJ SŠ C.3.1. iz Kulture izražavanja i stvaralaštva.

SJ SŠ C.3.3.

Učenik piše različite tekstove, raspravljačke eseje primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvaralački i kreativno se izražava.

–     oblikuje interpretativne, usporedne i raspravljačke eseje

–     samostalno priprema i oblikuje tekstove u kojima do izražaja dolazi intelektualna radoznalost, kreativnost, inovativnost, originalnost i stvaralaštvo

–     pomoću smjernica oblikuje interpretativne, usporedne i raspravljačke eseje prema modelu

–     uglavnom, primjenjujući pravopisna pravila i obilježja prikladnih funkcionalnih stilova, stvara tekstove u kojima do izražaja dolazi njegova maštovitost i kreativnost

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Tekstovi koje učenik piše prilagođeni su razradi ishoda.

Sadržaj ovog ishoda integracijski je povezan s domenama Književnost, Jezik i Kultura i mediji kao i s ostalim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik piše najmanje dva eseja potaknut književnoumjetnički djelom i pri tome prolazi sljedeće faze pisanja:

1. pripremna faza: razmišljanje o temi, prikupljanje informacija i izrada

2. faza pisanja po planu

3. faza samovrednovanja (npr. razmišljanje o učiteljevim povratnim informacijama, popunjavanje liste procjene, rubrika)

4. faza usavršavanja (prepravljanje, ispravljanje, dorada).

Učenik piše najmanje jedan tekst u kojem se stvaralački izražava prema osobnom interesu (slobodna tema). Učenik svoje radove može prikupljati u učeničkoj mapi.

Predlaže se korelacija s ostalim domenama i drugim ishodima domene Kultura izražavanja i stvaralaštvo kao i s nastavom hrvatskog i stranih jezika.

DOMENA: KULTURA I MEDIJI (D)

SJ SŠ D.3.1.

Učenik prosuđuje utjecaj različitih medija na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta.

–     popisuje sve medije i preispituje sadržaje kojima je bio izložen u određenom razdoblju (vodi dnevnik pet do sedam dana) i u njima uočava različite kulturne vrijednosti

–     istražuje predrasude i stereotipe u različitim tekstovima i preispituje osobne pretpostavke i predrasude

–     preispituje oblike manipulacije u tekstovima i prosuđuje njezin utjecaj na razvoj vlastitog mišljenja

–     istražuje utjecaj različitih medijskih tekstova na razvoj vlastitoga kulturnog identiteta

–     prema smjernicama preispituje utjecaj različitih medija na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta raspravljajući o tekstovima kojima je bio izložen u određenom razdoblju

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

različiti medijski tekstovi iz različitih izvora informacija po izboru učenika.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik se, uz podršku učitelja (smjernice, kratke konzultacije) unaprijed priprema za sat (vodi dnevnik, piše bilješke), a zatim sudjeluje u razgovoru (raspravi) na satu. Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju učeničku samostalnost i kritičko mišljenje. Važno je kod učenika razviti svijest o tome koliko su mediji moćni i koliko utječu na razvoj kulturnog identiteta svakog pojedinca.

SJ SŠ D.3.2.

Učenik sudjeluje u stvaranju kratkog filma.

–     razlikuje sinopsis, scenarij i knjigu snimanja

–     uspoređuje ulogu producenta, scenarista, režisera i montažera u nastanku filma

–     kao dio tima, osmišljava i piše sinopsis, scenarij ili knjigu snimanja te, vodeći računa o filmskim izražajnim sredstvima, bira glumce i snima kratak film (kamerom, digitalnim fotoaparatom, mobilnim telefonom, tabletom), odnosno glumi u filmu ili preuzima neku drugu obvezu u procesu nastanka filma

–     snima film koji se zalaže za toleranciju, nenasilje, solidarnost, humanost, ljudska prava, prava manjina, slobodu izbora i slično

–     uz poticaj sudjeluje u snimanju filma

–     dobro se snalazi kao dio tima, kreativan je, a u procesu nastanka filma preuzima manju obvezu i odgovornost

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

film (metoda demonstracije), literatura o filmskoj umjetnosti, povijesti filma i slično, iz različitih izvora.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Preporučuju se metode i strategije učenja koje potiču i razvijaju suradničko učenje i kreativnost.

Pojmovi: sinopsis, scenario.

SJ SŠ D.3.3.

Učenik razvija svoj kulturni i nacionalni identitet te prosuđuje utjecaj srpske kulturne baštine na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta.

–     upoznaje se s radom kulturnih ustanova, posjećuje kulturne događaje i vrednuje ih

–     sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama

–     posjećuje kulturne ustanove i događaje

–     u skladu sa svojim zadacima i interesima sudjeluje u kulturnim manifestacijama i školskim priredbama ili u istraživanju ili dramatizaciji narodnih običaja

–     njeguje svoju tradiciju; zapisuje narodne običaje koji se njeguju u njegovoj obitelji i okruženju, izrađuje plakat ili prezentaciju

–     prosuđuje utjecaj srpske kulturne baštine na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta

–     izražava pozitivan odnos prema umjetnosti, tradiciji i kulturi o kojima kritički promišlja

–     izražava otvorenost prema pripadnicima drugih kulturnih, etničkih i vjerskih grupa

–     uz pomoć učitelja prosuđuje utjecaj srpske kulturne baštine na oblikovanje vlastitoga kulturnog identiteta

Sadržaji za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

–     kulturni sadržaji: kazališne predstave, likovne izložbe, susreti s književnicima, internetski kulturni portali, posjeti muzejima, manastirima, kinu, medijskim kućama, raznim književnim i kulturnim festivalima i smotrama, sajmu knjiga i slično

–     školske i izvanškolske kulturne manifestacije: Svetosavska akademija, Brankovi dani, Međunarodni dan materinskog jezika, Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema i druge.

Preporuke za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda:

Učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti, zapažanja i doživljaje, a može ih iznijeti u razgovoru s učiteljem i drugim učenicima.

U četvrtom razredu učenici mogu posjetiti Kulturni i znanstveni centar Milutin Milanković, Povijesni i Muzej suvremene umjetnosti, Muzej Nikole Tesle, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Muzej Ive Andrića, SKD Prosvjetu – kako bi se ostvarila korelacija s domenom Književnost.

*NAPOMENA: Kulturni sadržaji navedeni su kao prijedlozi, a učitelj bira kulturne sadržaje shodno mogućnostima, ali i interesima učenika. Preporučuju se dva posjeta odabranim sadržajima ili dvije aktivnosti godišnje.

POPIS PREPORUČENIH KNJIŽEVNIH I NEKNJIŽEVNIH TEKSTOVA

Preporučena književna djela prate odgojno-obrazovne ishode. Zvjezdicom su označena djela koja se preporučuju za lektiru, odnosno za samostalnu interpretaciju, a učitelj ima mogućnost da neka kraća djela obradi na satu, a neka druga s popisa ponudi kao lektiru. Uz književne preporučeni su i neknjiževni tekstovi. Učitelj, uz navedena djela, a u dogovoru s učenicima, može predložiti i naslove iz srpske književnosti koji nisu na Popisu preporučenih djela, ako su u skladu s odgojno-obrazovnim ciljevima i ishodima, kao i u skladu s interesom i uzrastom učenika. Uz te naslove učenik samostalno odabire književna djela za razvijanje čitateljske navike.

1. razred

Lirika

• Narodna pjesma, Slavujak

• Narodna pjesma, Božić štapom bata

• Šaljiva narodna pjesma, Ja sam čuda video

• Mira Alečković, Vetar sejač

• Dragomir Brajković, Pesma drugarstva

• Dragomir Đorđević, Kiša, Nigde reda nigde mira

• Jovan Jovanović Zmaj, Riznica pesama za decu* (Mati, Svet, Na ledu, Pačja škola, Materina maza)

• Dragan Lukić, Srce, Smeha deci

• Desanka Maksimović, Hvalisavi zečevi, Baka

• Budimir Nešić, Čudo

• Dušan Radović, Jesenja pesma, Da li mi verujete

• Stevan Raičković, Crtanka

• Ljubivoje Ršumović, Au, što je škola zgodna

• Vlada Stojiljković, Sa mnom ima neka greška

• Momčilo Tešić, Slikovnica

• Branko Ćopić, Pjesma đaka prvaka, Ježeva kućica*

• Voja Carić, Proleće

• Brana Cvetković, Zunzarina palata*

• Izbor iz poezije Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Ćopića i Desanke Maksimović

• Izbor iz narodne lirike (uspavanke i šaljive pjesme)

Epika

• Narodna priča, Sveti Sava i đaci, Radoznali sused, Mudri dedica

• Narodna priča, Golub i pčela, Koza i sedam jarića, Lisica i miš

• Vesna Aleksić, Cimet meda

• Dejan Aleksić, Petar i pertle

• Dragan Lukić, Jabuka, Četiri devojčice, Smešna priča

• Desanka Maksimović, Bajka o labudu, Tako je pričala meni moja baka*

• Budimir Nešić, Najdraža igračka

• Dositej Obradović, Dva jarca, Dve koze

• Jasminka Petrović, Od čitanja se raste

• Aleksandar Popović, Priča o drugarskom računu

• Toma Slavković, Zec i vuk

• Božidar Timotijević, Kad proleće dođe, sve nabolje pođe

• Branko Ćopić, Sunčev pevač

• Izbor iz narodne epike (šaljive priče, poslovice, zagonetke, brzalice)

Drama

• Laza Lazić, Car i skitnica

• Aleksandar Popović, Neće uvek da bude prvi

• Dušan Radović, Tužibaba

Popularni i informativni tekstovi

Izbor iz ilustriranih enciklopedija i časopisa za djecu

Dopunski izbor

• Brana Cvetković, Vrlo retka pripovjetka

• Dejan Aleksić, Čuveni podvizi Azbučka Prvog u trideset slova

• Jasminka Petrović, Hoću kući!

• Vladislava Vojnović, Avram, Bogdan, vodu gaze

2. razred

Lirika

• Narodna pjesma, Majka Jova u ruži rodila

• Šaljiva narodna pjesma, Smešno čudo

• Obiteljske i šaljive narodne lirske pjesme (izbor)

• Mira Alečković, Najlepša reč

• Vladimir Andrić, Šargarepa, Daj mi krila jedan krug

• Miroslav Antić, Tajna, Nezgoda, Kad sam bio veliki

• Dobrica Erić, Čuo sam, Zamolite svoje roditelje

• Jovan Jovanović Zmaj, Hvala, Patak i žabe, Stara baka

• Dragan Lukić, Škola

• Dušan Radović, Lepo je sve što je malo

• Stevan Raičković, Kad počne kiša da pada

• Ljubivoje Ršumović, Jednoga dana, Dete, Žablja basna, Negde preko sedam brda

• Momčilo Tešić, Šuma zove

• Duško Trifunović, Dva jarca

• Branko Ćopić, Bolesnik na tri sprata, Visibaba

• Branislav Crnčević, Kad bi meni dali

• Izbor iz poezije Ljubivoja Ršumovića, Dobrice Erića* i Branka Ćopića (Oglasi Kupusnog lista i Oglasi Šumskih novina)

• Izbor iz Antologije srpske poezije za decu (priredio Dušan Radović)

Epika

• Narodna pjesma, Marko Kraljević i orao

• Narodne pripovijetke, Staro lijino lukavstvo, Sedam prutova

• Narodna priča, Sveti Sava, otac i sin, Laža i Paralaža

• Šaljiva narodna priča, Zec na spavanju

• Srpske narodne bajke* (izbor)

• Narodne basne, Konj i magarac, Lisica i gavran, Bik i zec

• Vesna Aleksić, Krokodil peva

• Dejan Aleksić, Priča o dobroj metli

• Vesna Ćorović Butrić, Jesam li ja tužibaba

• Desanka Maksimović, Slikarka zima, Bajke*

• Dositej Obradović, Pas i njegova senka

• Grozdana Olujić, Šarenorepa, Mali voz

• Aleksandar Popović, Sudbina jednog Čarlija*

• Dušan Radović, Priča o nezahvalnom mišu

• Branko Ćopić, Žuća i račundžija, U carstvu leptirova i medveda*

• Izbor iz narodnog usmenog stvaralaštva (šaljive priče, poslovice)

Drama

• Dragan Lukić, Stara slika na zidu

• Aleksandar Popović, Dva pisma

• Gvido Tartalja, Zna on unapred

Popularni i informativni tekstovi

Izbor iz enciklopedija i časopisa za djecu

Dopunski izbor

• Vladislava Vojnović, Princ od papira

• Dobrica Erić, Priča duga tri lanca iz lovačkog ranca

• Uglješa Šajtinac, Vetruškina ledina

• Jasminka Petrović, O mačkama, notama i bubama

• Ljubivoje Ršumović, Tri čvora na trepavici

3. razred

Lirika

• Narodna pjesma, Ženidba vrapca Podunavca, Dvije seje brata ne imale

• Miroslav Antić, Najmanja pesma, što je najveće

• Dušan Vasiljev, Zima

• Milovan Danojlić, Ljubavna pesma

• Dragomir Đorđević, Prva ljubav

• Dobrica Erić, Moje selo, Slavuj i sunce

• Vojislav Ilić, Prvi sneg

• Jovan Jovanović Zmaj, Prolećnica

• Dušan Kostić, Septembar

• Dragan Lukić, Šta je otac

• Desanka Maksimović, Vožnja

• Branko Radičević, Cic

• Dušan Radović, Zamislite, Zdravica

• Ljubivoje Ršumović, Domovina se brani lepotom

• Branko Ćopić, Ribar i mačak*

• Branislav Crnčević, Ljutito meče

• Običajne narodne lirske pjesme (izbor)*

• Izbor iz poezije Dušana Radovića

Epika

• Narodna pjesma, Marko Kraljević i beg Kostadin

• Narodna basna, Vuk i jagnje, Medved i lisica

• Narodna pripovijetka, Sveti Sava i seljak bez sreće, Vetar i sunce, Svijetu se ne može ugoditi

• Narodna priča, Klin-čorba

• Narodna bajka, Čardak ni na nebu ni na zemlji

• Vesna Aleksić, Zvezda rugalica

• Stojanka Grozdanov Davidović, Priča o dobroj rodi

• Desanka Maksimović, Priča o raku krojaču, Bajka o izvoru, Zebe plašljivice

• Dositej Obradović, Magarac u lavljoj koži

• Grozdana Olujić, Staklareva ljubav

• Branko V. Radičević, Učeni mačak*

• Stevan Raičković, Bajka o belom konju

• Milenko Ratković, Pisak lokomotive

• Slobodan Stanišić, Dodir škole

• Branko Ćopić, Doživljaji mačka Toše*, Izokrenuta priča

• Narodne basne (izbor)*

Drama

• Jovanka Jorgačević, Nikad dva dobra

• Aleksandar Popović, Led se topi

• Dušan Radović, A zašto on vežba

Dopunski izbor

• Vesna Vidojević Gajović, Kecelja na bele tufne

• Igor Kolarov, Agi i Ema

• Jasminka Petrović, Kaži teti »Dobar dan«; Riba ribi grize rep

• Gordana Timotijević, Sličice, Svrakin sat

• Raša Popov, Mokrinjski patuljci

• Dejan Aleksić, Koga se tiče kako žive priče

4. razred

Lirika

• Narodna pjesma, Jelenče

• Jovan Jovanović Zmaj, Ciganin hvali svoga konja

• Vojislav Ilić, Jesen

• Desanka Maksimović, Paukovo delo

• Branko Miljković, Pesma o cvetu

• Dušan Radović, Plavi zec

• Dragan Lukić, Drug drugu

• Miroslav Antić, Junačka pesma

• Branislav Crnčević, Mrav dobrog srca

• Duško Trifunović, Zlatna ribica

• Branko Ćopić, Mjesec i njegova baka*

• Stevan Raičković, Ko da to bude

• Milovan Danojlić, Trešnja u cvetu

• Dobrica Erić, Svitac pšeničar i vodeničar

• Izbor iz poezije Milovana Danojlića

Epika

• Narodna pjesma, Stari Vujadin

• Narodna pripovijetka, Međed, svinja i lisica, Biberče

• Narodna bajka, Pepeljuga, Zlatna jabuka i devet paunica

• Narodna priča, Najbolje zadužbine

• Vesna Aleksić, Kaljavi konj (Priče iz slovenske mitologije)*

• Vesna Vidojević Gajović, Otac svira violinu

• Svetlana Velmar-Janković, Knjiga za Marka* (Zlatno jagnje, Stefanovo drvo)

• Branislav Nušić, Prva ljubav

• Grozdana Olujić, Oldanini vrtovi i druge bajke*, Zvezdane lutalice (odlomak)

• Branko V. Radičević, Priča o dečaku i Mesecu

• Branko Ćopić, Strašan zmaj, Priče ispod zmajevih krila*

• Branislav Crnčević, Bosonogi i nebo

Drama

• Dobrica Erić, Čik da pogodite zbog čega su se posvađali dva zlatna brata

• Ljubiša Đokić, Biberče ubija alu

• Aleksandar Popović, Pepeljuga*

Popularni i informativni tekstovi

• Milutin Milanković, Kroz vasionu i vekove (odlomak)

• Mihajlo Pupin, Od pašnjaka do naučenjaka (odlomak)

• Miodrag Novaković, Teslin mačak

• Izbor iz ilustriranih enciklopedija i časopisa za djecu

Dopunski izbor

• Vesna Aleksić, Ja se zovem Jelena Šuman

• Ivana Nešić, Zelenbabini darovi

• Dejan Aleksić, Cipela na kraju sveta

• Desanka Maksimović, Pradevojčica

• Pop D. Đurđev, Mrnjavčevići

• Lidija Nikolić, Buvlje hvatalice

• Ljubivoje Ršumović, Zauvari

Preporučena književna djela od 5. do 8. razreda razvrstana su po književnim rodovima – lirika, epika i drama da bi se u ciklusima mogla pratiti odgovarajuća i razložna proporcija. Uz književne preporučeni su i neknjiževni tekstovi.

Ponuđeni tekstovi imaju okosnicu u ishodima, a učitelj ima načelnu mogućnost da ih prilagođava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obvezan i na slobodan izbor iz naše narodne usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova. Za lektiru učitelj bira najmanje tri, a najviše šest djela za obradu.

Za ishod »Učenik razvija čitateljsku naviku« učenik slobodno bira djelo za čitanje, a učitelj mu može preporučiti djelo iz dopunskog izbora ili neko drugo djelo, odnosno, eventualno ga posavjetovati, usmjeravati i slično.

5. razred

Lirika

• Mitološke narodne pjesme (izbor), Vila zida grad i dr.

• Obredne narodne pjesme (izbor), Vojevao beli Vide, koledo i dr.

• Dušan Vasiljev, Domovina

• Jovan Jovanović Zmaj, Pesma o pesmi

• Miroslav Antić, Šašava pesma

• Vojislav Ilić, Zimsko jutro

• Jovan Dučić, Polje

• Desanka Maksimović, Pokošena livada

• Dobrica Erić, U životu što mi poče bajkom, Vašar u Topoli*

• Peđa Trajković, Kad knjige budu u modi

Epika

• Epske narodne pjesme starijih vremena (o Nemanjićima i Mrnjavčevićima), (izbor), Sveti Savo, Uroš i Mrnjavčevići

• Narodne pitalice, zagonetke i poslovice (izbor)

• Narodna pripovijetka, Djevojka cara nadmudrila

• Narodna pripovijetka, Utopio se pop što nije ruku dao

• Narodna bajka, Aždaja i carev sin

• Narodne bajke, novele, šaljive narodne priče i priče o životinjama (izbor)

• Stevan Raičković, Male bajke* (izbor), Bajka o zrnu peska, Bajka o dečaku i mesecu

• Vuk St. Karadžić, Žitije Ajduk – Veljka Petrovića (odlomak)

• Milovan Glišić, Prva brazda

• Stevan Sremac, Čiča Jordan (odlomak)

• Branislav Nušić, Hajduci*

• Branko Ćopić, Pohod na Mjesec

• Ivo Andrić, Mostovi

• Danilo Kiš, Dečak i pas

• Milovan Vitezović, Princ Rastko

• Ljubivoje Ršumović, Sunčanje na mesečini

• Vladislava Vojnović, Priče iz glave (izbor), Obad (odlomak)

• Milutin Đuričković, Kako su rasli blizanci

• Tiodor Rosić, Zlatna gora (odlomak)

Drama

• Branislav Nušić, Kirija

• Dušan Radović, Kapetan Džon Piplfoks*

Dopunski izbor

• Dušan Radović, Antologija srpske poezije za decu

• Epska narodna pjesma starijih vremena, Ženidba Dušanova

• Ljubivoje Ršumović, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke (izbor), Ljubuš o Tetidi, Zaljulj o Orfeju

• Goran Petrović, Pronađi i zaokruži (odlomak), Mesec nad tepsijom (odlomak)

• Mihailo Petrović Alas, U carstvu gusara (odlomak)

• Slobodan Stanišić, Simonida; Dušan, princ sunca; Dušan, dečak na prestolu; Knez Stefan Lazarević pod majčinim suncem

• Ivana Nešić, Otmica (odlomak)

• Igor Kolarov, Klizave priče, SMS priče (izbor)

• Arsen Diklić, Salaš u Malom Ritu (odlomak)

• Milovan Vitezović, Šešir profesora Koste Vujića (odlomak)

• Gordana Maletić, Krađa vinčanske figurice (odlomak)

• Vida Ognjenović, Putovanje u putopis (odlomak)

• Tode Nikoletić (dramski tekst po izboru), Kraljevski festival

Neknjiževni tekstovi

• Nikola Tesla, Moji izumi (odlomak)

• Milutin Milanković, Uspomene, doživljaji, saznanja (izbor)

• Veselin Čajkanović, Studije iz srpske religije i folklora (Sunce, Mesec, ruža, bosiljak...)

• Š. Kulišić, Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik (izbor)

6. razred

Lirika

• Obiteljske narodne lirske pjesme (izbor), Sestre bez brata i dr.

• Običajne narodne lirske pjesme – svadbene (izbor), Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale! i dr.

• Vojislav Ilić, Sveti Sava

• Aleksa Šantić, Moja otadžbina

• Desanka Maksimović, Sećanje na zavičaj

• Jovan Dučić, Selo

• Veljko Petrović, Ratar

• Miroslav Antić, Plava zvezda

• Đorđe Radišić, Kako ljubav dođe i prođe

• Dobrica Erić, Čudesni svitac

• Stevan Raičković, Hvala suncu, zemlji, travi

• Đura Jakšić, Veče (Kao zlatne toke…)

• Milovan Danojlić, Ovaj dečak zove se Pepo Krsta

Epika

• Epske narodne pjesme o Kosovskom boju (izbor), Smrt majke Jugovića, Car Lazar i carica Milica

• Epske narodne pjesme o Marku Kraljeviću (izbor), Marko Kraljević ukida svadbarinu i dr.*

• Narodna pripovijetka, Do zlatnog rasudenca, narodna bajka

• Narodna priča, U cara Trojana kozje uši

• Janko Veselinović, Grad

• Branislav Nušić, Autobiografija*

• Danilo Kiš, Verenici

• Dositej Obradović, Divlja jabuka i ružica

• Petar Kočić, Jablan

• Isidora Sekulić, Bure (odlomak)

• Ivo Andrić, Aska i vuk

• Branko Ćopić, Čudesna sprava

• Branko Ćopić, Orlovi rano lete*

• Stevan Raičković, Veliko dvorište (izbor), Priča o lopti

• Svetlana Velmar-Janković, Siroto ždrebe (odlomak)

• Grozdana Olujić, Bili su deca kao i ti (izbor)

Drama

• Kosta Trifković, Izbiračica*

• Branislav Nušić, Analfabeta

• Miodrag Stanisavljević, I mi trku za konja imamo (odlomak)

Dopunski izbor

• Milovan Danojlić, Šljiva

• Aleksandar Vučo (izbor), Moj otac tramvaj vozi

• Tode Nikoletić, izbor iz pjesama

• Vladimir Andrić, Pustolov (izbor)

• Gordana Maletić, Katarke Beograda

• Jasminka Petrović, Škola

• Miodrag Đurđević, Ujka ili o vaspitanju

• Tiodor Rosić, Plavi cvet

• Narodna pripovijetka, Nemušti jezik, narodna bajka

• Isidora Sekulić, Pozno jesenje jutro

• Slobodan Selenić, Očevi i oci (odlomak)

• Svetozar Ćorović, Bogojavljenska noć (odlomak)

• Branko Ćopić, Glava u klancu noge na vrancu

• Svetlana Velmar-Janković, Ulica Filipa Višnjića (odlomak Svetlost pevanja)

• Aleksandar Popović, Snežana i sedam patuljaka

Neknjiževni tekstovi

• Vuk Stefanović Karadžić, Život i običaji naroda srpskog (izbor)

• Grozdana Olujić, Rad, samoća, ćutanje, Isidora Sekulić

• Suvremeni znanstveno-popularni tekst po izboru učitelja

7. razred

Lirika

• Narodne pjesme o radu (izbor), Nadžnjeva se momak i devojka, Kujundžija i hitroprelja

• Jovan Dučić, Podne, Večernje

• Milan Rakić, Simonida

• Vladislav Petković Dis, Među svojima

• Aleksa Šantić, O, klasje moje

• Sima Pandurović, Biserne oči

• Desanka Maksimović, Strepnja

• Ivan V. Lalić, Vetar

• Miroslav Antić, Plavi čuperak (izbor)*

• Dobrica Erić, Pesnik i mesec

• Miodrag Pavlović, Svetogorski dani i noći (izbor)

Epika

• Epske narodne pjesme pokosovskog tematskog kruga (izbor), Smrt vojvode Prijezde i/ili Jakšići kušaju ljube

• Epske narodne pjesme o hajducima i uskocima (izbor), Mali Radojica, Ropstvo Janković Stojana

• Narodna bajka, U laži su kratke noge

• Sveti Sava u književnosti (izbor iz Savinih spisa, narodnih priča i predanja; narodne i autorske poezije o sv. Savi)

• Dositej Obradović, Život i priključenija (odlomak)

• Stevan Sremac, Pop Ćira i pop Spira*

• Radoje Domanović, Mrtvo more (odlomak)

• Veljko Petrović, Jabuka na drumu

• Pavle Ugrinov, Stara porodična kuća

• Peđa Milosavljević, Potera za pejzažima (odlomak)

• Ivo Andrić, zbirka pripovjedaka Deca (izbor), Kula

• Momo Kapor, Lero-kralj leptira

• Danilo Kiš, Livada u jesen

• Grozdana Olujić, Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo

• Tiodor Rosić, Priče starog čarobnjaka (izbor)

• Gradimir Stojković, Sve moje gluposti (odlomak)

Drama

• Jovan Sterija Popović, Pokondirena tikva*

• Branislav Nušić, Vlast (odlomak)

• Petar Kočić, Jazavac pred sudom (odlomak)

Dopunski izbor

• Ljubivoje Ršumović, U zasedi iza petnaeste

• Milorad Pavić, Ruski hrt (odlomak)

• Mošo Odalović, Evo seckam vodu za hrčka

• Raša Popov, Sofija u kandžama smora

• Jasminka Petrović, Ovo je najstrašniji dan u mom životu, Sve je u redu

• Borisav Stanković, Naš Božić (odlomak)

• Sveti Sava, Pismo igumanu Spiridonu

• Ivo Andrić, Panorama, Nemiri (izbor)

• Antonije Isaković, Kašika

• Stefan Mitrov Ljubiša, Kanjoš Macedonović (odlomak)

• Janko Veselinović, Hajduk Stanko (odlomak)

• Ljubomir Simović, Boj na Kosovu (odlomak)

• Tode Nikoletić (dramski tekst po izboru), K’o nekad u osam

Neknjiževni tekstovi

• Pavle Sofrić Niševljanin, Glavnije bilje u verovanju Srba (jabuka)

• Milan Šipka, Priče o rečima (izbor)

• Suvremeni znanstveno-popularni tekst po izboru učitelja

8. razred

Lirika

• Narodne lirske ljubavne pjesme (izbor), Ljubavni rastanak, Osu se nebo zvezdama

• Đura Jakšić, Otadžbina

• Oskar Davičo, Srbija

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići (Kaži mi kaži)

• Desanka Maksimović, Proletnja pesma, Krvava bajka, Opomena *

• Vasko Popa: Kora (izbor), Očiju tvojih da nije, nekoliko pjesama iz ciklusa Spisak (Konj, Patka, Kesten, Stolica...)

• Izbor iz suvremene srpske poezije

Epika

• Narodne epsko-lirske pjesme (izbor), Predrag i Nenad

• Narodne epske pjesme novijih vremena (tematski krug o oslobođenju Srbije i Crne Gore), Početak bune protiv dahija

• Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik (izbor)

• Vuk Stefanović Karadžić, O narodnim pevačima

• Narodna pripovetka, Usud

• Prota Mateja Nenadović, Memoari (odlomak)

• Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac (odlomci)

• Ljubomir Nenadović, Pisma iz Italije (odlomak, XVIII. poglavlje)

• Laza Lazarević, pripovijetke (izbor), Sve će to narod pozlatiti

• Simo Matavulj, Pilipenda

• Rastko Petrović, Afrika (odlomci)

• Petar Kočić, Kroz mećavu

• Borisav Stanković, Uvela ruža

• Ivo Andrić, Priča o kmetu Simanu (odlomak)

• Vida Ognjenović, Mileva Ajnštajn (odlomak)

• Grozdana Olujić, Glasam za ljubav*

• Vesna Aleksić, Marija Modiljani

• Gradimir Stojković, Hajduk u Beogradu*

• Izbor iz suvremene srpske proze

Drama

• Branislav Nušić, Sumnjivo lice*

• Danilo Kiš, Noć i magla

Dopunski izbor

• Narodna pjesma, Boj na Mišaru

• Đorđe Radišić, Izbor iz poezije

• Jovan Jovanović Zmaj, Svetli grobovi

• Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike

• Dobrica Erić, Radmila

• Vladan Desnica, Pravda

• Milorad Pavić, Predeo slikan čajem (odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu goru)

• Slobodan Stanišić, Tango za troje

• Ivana Lukić, (Ne) pitaj me kako sam

• Vladimir Pištalo, Majka

• Miloš Crnjanski, Seobe (odlomak)

• Matija Bećković, Priča o svetom Savi

• Borislav Mihajlović, Banović Strahinja

• Dušan Kovačević, Ko to tamo peva

• Branko Ćopić, Ne tuguj bronzana stražo, Osma ofanziva

• Branko Ćopić, Doživljaji Nikoletine Bursaća (igra)

Neknjiževni tekstovi

• Miodrag Popović, Vuk Stefanović Karadžić (odlomci)

• Isidora Sekulić, Carsko dostojanstvo jezika (odlomak), Srpski narodni jezik, bolje reći govor (odlomak) ili esej po izboru

• Ivan Klajn, Ispeci pa reci (izbor)

• Suvremeni znanstveno-popularni tekst po izboru učitelja

GIMNAZIJA

1. razred

• Ivo Andrić, O priči i pričanju

• Narodna lirska pjesma, Viša je gora od gore

• Desanka Maksimović, Devojačka molba

• Stevan Raičković, Septembar

• Narodna lirska pjesma, Sunce se djevojkom ženi

• Narodna epska pjesma, Banović Strahinja

• Narodna pripovijetka, Djevojka brža od konja

• Primjer pripovijetke (prijedlozi: Ivo Andrić, Ćorkan i Švabica, Ljubav u kasabi; Laza Lazarević, Na bunaru, Školska ikona; Borisav Stanković, Đurđevdan)

• Primjer novele (prijedlozi: Simo Matavulj, Pilipenda; Ivo Andrić, Letovanje na jugu, Zmija; Branko Ćopić, Učiteljica)

• Primjer romana* (prijedlozi: Danilo Kiš, Rani jadi; Momo Kapor, Beleške jedne Ane; Branko Ćopić, Magareće godine; Siniša Soćanin, Bandoglavić Strahinja; Branka Trifunović, Ja, Aleksija)

• Primjer drame* (prijedlozi: Kosta Trifković, Ljubavno pismo; Jovan Sterija Popović, Džandrljivi muž; Branislav Nušić, Gospođa ministarka; Dušan Kovačević, Urnebesna tragedija; Vida Ognjenović, Je li bilo kneževe večere)

• Narodna lirska pjesma, Srpska djevojka

• Narodna lirska pjesma, Kletva za kletvom

• Narodna lirska pjesma, Biserna brada

• Narodna lirska pjesma, Jablanova moba

• Narodna lirska pjesma, Zao gospodar

• Narodna balada, Ženidba Milića barjaktara

• Narodna romansa, Stojan i Ljiljana

• Narodna epska pjesma, Ženidba kralja Vukašina

• Narodna epska pjesma, Uroš i Mrnjavčevići

• Narodna epska pjesma, Zidanje Skadra

• Narodna epska pjesma, Kneževa večera

• Narodna epska pjesma, Kosovka devojka

• Narodna epska pjesma, Dioba Jakšića

• Narodna epska pjesma, Marko pije uz ramazan vino

• Narodna epska pjesma, Marko Kraljević i vila

• Narodna epska pjesma, Ropstvo Janković Stojana

• Narodna epska pjesma, Početak bune protiv dahija

• Narodna epska pjesma, Boj na Mišaru

• Narodna bajka, Zlatna jabuka i devet paunica

• Narodna priča, Era s onoga sveta

• Izbor iz narodne poezije (epske, lirske i lirsko-epske pjesme)*

• Izbor iz narodne proze*

• Usmena predaja o svetom Savi (izbor)

• Biblija (izbor)

• Crnorizac Hrabar, Slovo o pismenima

• Miroslavljevo jevanđelje, Zapis Gligorija dijaka

• Sveti Sava, Žitije svetoga Simeona (odlomak)

• Teodosije Hilandarac, Žitije svetog Save (odlomak)

• Jefimija, Pohvala svetom knezu Lazaru

• Despot Stefan Lazarević, Slovo ljubve

• Konstantin Filozof, Život Stefana Lazarevića, despota srpskog (odlomak)

• Izbor iz moderne i suvremene srpske poezije sa srednjovekovnim motivima (npr. Milan Rakić, Vasko Popa, Svetislav Mandić, Matija Bećković i dr.)

2. razred

• Gavril Stefanović Venclović, Beseda šajkašima i druge besede (izbor)

• Gavril Stefanović Venclović, Crni bivo u srcu

• Zaharija Orfelin, Plač Serbiji

• Zaharija Orfelin, Predgovor Slavenoserbskom magazinu

• Dositej Obradović, Pismo Haralampiju

• Dositej Obradović, Vostani Serbije

• Dositej Obradović, Život i priključenija, prvi dio*

• Lukijan Mušicki, Glas harfe šišatovačke

• Jovan Sterija Popović, Tvrdica*

• Jovan Sterija Popović, Spomen putovanja po Dunavu

• Vuk Stefanović Karadžić, Predgovor Srpskom rječniku 1818. godine

• Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik (izbor)

• Vuk Stefanović Karadžić, O podjeli i postanju narodnih umotvorina

• Vuk Stefanović Karadžić, Kritika romana Ljubomir u Jelisiumu (odlomak)

• Vuk Stefanović Karadžić, Žitije Ajduk – Veljka Petrovića (odlomci)

• Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac*

• Branko Radičević, Đački rastanak

• Branko Radičević, Kad mlidija’ umreti

• Branko Radičević, Devojka na studencu

• Branko Radičević, Vragolije

• Branko Radičević, Pevam danju, pevam noću (Mini Karadžić u spomenicu)

• Đura Jakšić, Orao

• Đura Jakšić, Na Liparu

• Đura Jakšić, Ja sam stena

• Đura Jakšić, Jelisaveta, kneginja crnogorska (odlomak)

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići (izbor)

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići uveoci (izbor)

• Jovan Jovanović Zmaj, Jututunska narodna himna

• Jovan Jovanović Zmaj, Svetli grobovi

• Laza Kostić, Među javom i med snom

• Laza Kostić, Santa Maria della Salute

• Laza Kostić, Maksim Crnojević (odlomak)

• Izbor iz srpske romantičarske poezije*

3. razred

• Svetozar Marković, Pevanje i mišljenje (odlomak)

• Jakov Ignjatović, Večiti mladoženja*

• Milovan Đ. Glišić, Glava šećera

• Laza Lazarević, Vetar

• Laza Lazarević, Prvi put s ocem na jutrenje

• Stevan Sremac, Zona Zamfirova (odlomak, film)

• Simo Matavulj, Povareta

• Simo Matavulj, Beogradske pripovetke (izbor)

• Simo Matavulj, Bakonja fra Brne (odlomak)

• Radoje Domanović, Vođa

• Radoje Domanović, Danga

• Branislav Nušić, Narodni poslanik / Gospođa ministarka*

• Vojislav Ilić, Sivo, sumorno nebo

• Vojislav Ilić, U poznu jesen

• Vojislav Ilić, Zapušteni istočnik

• Svetolik Ranković, Seoska učiteljica (odlomak)

• Bogdan Popović, Predgovor Antologiji novije srpske lirike (odlomak)

• Aleksa Šantić, Ostajte ovdje

• Aleksa Šantić, Pretprazničko veče

• Aleksa Šantić, Veče na školju

• Aleksa Šantić, Emina

• Jovan Dučić, Zalazak sunca

• Jovan Dučić, Suncokreti

• Jovan Dučić, Jablanovi

• Jovan Dučić, Pesma ženi

• Milan Rakić, Dolap

• Milan Rakić, Iskrena pesma

• Milan Rakić, Nasleđe

• Vladislav Petković Dis, Tamnica

• Vladislav Petković Dis, Možda spava

• Vladislav Petković Dis, Nirvana

• Sima Pandurović, Svetkovina

• Sima Pandurović, Rodna gruda

• Borisav Stanković, U noći

• Borisav Stanković, Nečista krv*

• Borisav Stanković, Koštana*

• Jovan Skerlić, O Koštani

• Petar Kočić, Mračajski proto

• Petar Kočić, Jazavac pred sudom*

• Veljko Milićević, Bespuće (odlomak)

4. razred

• Isidora Sekulić, Gospa Nola (odlomak)

• Veljko Petrović, Salašar

• Milutin Bojić, Plava grobnica

• Dušan Vasiljev, Čovek peva posle rata

• Miloš Crnjanski, Sumatra

• Miloš Crnjanski, Stražilovo

• Miloš Crnjanski, Seobe*

• Miloš Crnjanski, Mizera

• Miloš Crnjanski, Priča

• Ivo Andrić, Ex Ponto

• Ivo Andrić, Put Alije Đerzeleza

• Momčilo Nastasijević, Tuga u kamenu

• Oskar Davičo, Hana (izbor)

• Rastko Petrović, Ljudi govore (odlomak)

• Rastko Petrović, Otkrovenje (izbor)

• Ivo Andrić, Na Drini ćuprija*

• Ivo Andrić, Prokleta avlija*

• Izbor iz lirike NOB-a (npr. Na Kordunu grob do groba; B. Ćopić, Pjesma mrtvih proletera / Na Petrovačkoj cesti)

• Desanka Maksimović, Izbor iz rane poezije

• Desanka Maksimović, Tražim pomilovanje (izbor)

• Vladan Desnica, Proljeća Ivana Galeba (odlomci)

• Branko Ćopić, Bašta sljezove boje* (Jutra plavog sljeza, izbor iz Dana crvenog sljeza)

• Stevan Raičković, Kamena uspavanka

• Miodrag Pavlović, Rekvijem

• Miodrag Pavlović, Probudim se

• Vasko Popa, Kora (izbor)

• Vasko Popa, Uspravna zemlja (Kalenić, Manasija)

• Meša Selimović, Derviš i smrt*

• Mihailo Lalić, Lelejska gora (odlomci)

• Dobrica Ćosić, Koreni*

• Dobrica Ćosić, Vreme smrti (odlomak)

• Aleksandar Tišma, Upotreba čoveka (odlomak)

• Antonije Isaković, Kroz granje nebo (odlomak)

• Branko Miljković, Vatra i ništa (izbor)

• Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (izbor)

• Dušan Kovačević, Balkanski špijun (odlomak, film)

• Milorad Pavić, Hazarski rečnik (odlomak)

DOPUNSKI POPIS

Izbor iz suvremene srpske proze za lektiru (Milutin Milanković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, Borislav Pekić, Momo Kapor, David Albahari, Svetislav Basara, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica, Drago Kekanović, Dragan Velikić, Goran Gocić, Vladislav Bajac, Mirko Demić, Slobodan Vladušić i dr.)

Izbor iz suvremene srpske poezije za lektiru (Mira Alečković, Miroslav Antić, Duško Radović, Matija Bećković, Dobrica Erić, Rajko Petrov Nogo, Ivan Negrišorac, Dejan Aleksić i dr.)

Izbor književnih kritika i eseja (Isidora Sekulić, Borislav Mihajlović – Mihiz, Milan Kašanin, Petar Džadžić, Nikola Milošević, Dragan Jeremić, Dimitrije Vučenov, Stanko Korać, Predrag Palavestra, Miodrag Pavlović, Milorad Pavić, Jovan Deretić, Dušan Ivanić, Mihajlo Pantić i dr.)

STRUKOVNE ŠKOLE (140 + 140 + 140 + 128)

1. razred

• Ivo Andrić, O priči i pričanju

• Primjer narodne lirske pjesme (Viša je gora od gore, Sunce se djevojkom ženi, ili narodna lirska pjesma po izboru)

• Primjer umjetničke lirske pjesme (D. Maksimović, Devojačka molba, S. Raičković, Septembar, ili umjetnička lirska pjesma po izboru)

• Narodna epska pjesma, Banović Strahinja

• Narodna balada, Ženidba Milića barjaktara

• Narodna romansa, Stojan i Ljiljana

• Narodna bajka, Zlatna jabuka i devet paunica

• Narodna pripovijetka, Djevojka brža od konja

• Primjer pripovijetke* (prijedlozi: Ivo Andrić, Ćorkan i Švabica, Ljubav u kasabi; Laza Lazarević, Na bunaru, Prvi put s ocem na jutrenje; Borisav Stanković, Đurđevdan)

• Primjer novele (prijedlozi: Simo Matavulj, Pilipenda; Ivo Andrić, Letovanje na jugu, Zmija; Branko Ćopić, Učiteljica)

• Primjer romana* (prijedlozi: Danilo Kiš, Rani jadi; Momo Kapor, Beleške jedne Ane; Branko Ćopić, Magareće godine; Siniša Soćanin, Bandoglavić Strahinja; Branka Trifunović, Ja, Aleksija)

• Primjer drame* (prijedlozi: Kosta Trifković, Ljubavno pismo; Jovan Sterija Popović, Džandrljivi muž; Branislav Nušić, Gospođa ministarka; Dušan Kovačević, Urnebesna tragedija; Vida Ognjenović, Je li bilo kneževe večere)

• Narodna lirska pjesma, Srpska djevojka

• Narodna lirska pjesma, Kletva za kletvom

• Narodna lirska pjesma, Biserna brada

• Narodna epska pjesma, Uroš i Mrnjavčevići

• Narodna epska pjesma, Zidanje Skadra

• Narodna epska pjesma, Kneževa večera

• Narodna epska pjesma, Dioba Jakšića

• Narodna epska pjesma, Marko pije uz ramazan vino / Marko Kraljević i vila

• Narodna epska pjesma, Ropstvo Janković Stojana

• Narodna epska pjesma, Početak bune protiv dahija

• Narodna priča, Era s onoga sveta

• Izbor iz narodne poezije (epske, lirske i lirsko-epske pjesme)*

• Kratke narodne umotvorine (izbor)

• Usmena predaja o svetom Savi (izbor)

• Biblija (izbor)

• Crnorizac Hrabar, Slovo o pismenima

• Miroslavljevo jevanđelje, Zapis Gligorija dijaka

• Sveti Sava, Žitije svetoga Simeona (odlomak)

• Teodosije Hilandarac, Žitije svetog Save (odlomak)

• Jefimija, Pohvala svetom knezu Lazaru

• Despot Stefan Lazarević, Slovo ljubve

• Konstantin Filozof, Život Stefana Lazarevića, despota srpskog (odlomak)

• Izbor iz moderne i suvremene srpske poezije sa srednjovekovnim motivima (npr. Milan Rakić, Vasko Popa, Svetislav Mandić, Matija Bećković i dr.)

2. razred

• Gavril Stefanović Venclović, Beseda šajkašima i druge besede (izbor)

• Gavril Stefanović Venclović, Crni bivo u srcu

• Zaharija Orfelin, Plač Serbiji

• Zaharija Orfelin, Predgovor Slavenoserbskom magazinu

• Dositej Obradović, Pismo Haralampiju

• Dositej Obradović, Život i priključenija, prvi dio*

• Lukijan Mušicki, Glas harfe šišatovačke

• Jovan Sterija Popović, Tvrdica*

• Vuk Stefanović Karadžić, Predgovor Srpskom rječniku 1818. godine

• Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik (izbor)

• Vuk Stefanović Karadžić, O podjeli i postanju narodnih umotvorina

• Vuk Stefanović Karadžić, Kritika romana Ljubomir u Jelisiumu (odlomak)

• Vuk Stefanović Karadžić, Žitije Ajduk Veljka Petrovića (odlomci)

• Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac*

• Branko Radičević, Đački rastanak

• Branko Radičević, Kad mlidija’ umreti

• Đura Jakšić, Orao

• Đura Jakšić, Na Liparu

• Primjer romantičarske drame (Đura Jakšić, Jelisaveta, kneginja crnogorska, odlomak / Laza Kostić, Maksim Crnojević, odlomak)

• Jovan Jovanović Zmaj, Svetli grobovi

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići, izbor (Ljubim li te; Kaži mi kaži; Pesmo moja, zakiti se cvetom)

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići uveoci, izbor (Bolna leži, a nas vara nada; Sve što dalje vreme hiti; Pođem, klecnem, idem, zastajavam)

• Jovan Jovanović Zmaj, Jututunska narodna himna

• Laza Kostić, Među javom i med snom

• Laza Kostić, Santa Maria della Salute

• Izbor iz poezije srpskog romantizma (B. Radičević, Đ. Jakšić, J. J. Zmaj, L. Kostić)*

3. razred

• Svetozar Marković, Pevanje i mišljenje (odlomak)

• Jakov Ignjatović, Večiti mladoženja*

• Milovan Đ. Glišić, Glava šećera

• Laza Lazarević, Vetar*

• Laza Lazarević, Prvi put s ocem na jutrenje

• Stevan Sremac, Zona Zamfirova (odlomak, film)

• Simo Matavulj, Povareta

• Radoje Domanović, Vođa

• Radoje Domanović, Danga

• Branislav Nušić, Narodni poslanik / Pokojnik*

• Vojislav Ilić, Sivo, sumorno nebo

• Vojislav Ilić, Zapušteni istočnik

• Bogdan Popović, Predgovor Antologiji novije srpske lirike (odlomak)

• Aleksa Šantić, Pretprazničko veče

• Aleksa Šantić, Veče na školju

• Jovan Dučić, Zalazak sunca

• Jovan Dučić, Suncokreti

• Jovan Dučić, Jablanovi

• Milan Rakić, Dolap

• Milan Rakić, Iskrena pesma

• Milan Rakić, Nasleđe

• Vladislav Petković Dis, Tamnica

• Vladislav Petković Dis, Možda spava

• Vladislav Petković Dis, Nirvana

• Izbor iz poezije moderne (Šantić, Dučić, Rakić, Dis)*

• Sima Pandurović, Svetkovina

• Sima Pandurović, Rodna gruda

• Borisav Stanković, U noći (odlomak)

• Borisav Stanković, Nečista krv*

• Borisav Stanković, Koštana (odlomak)

• Jovan Skerlić, O Koštani

• Petar Kočić, Mračajski proto

4. razred

• Isidora Sekulić, Gospa Nola (odlomak)

• Milutin Bojić, Plava grobnica

• Dušan Vasiljev, Čovek peva posle rata

• Miloš Crnjanski, Sumatra

• Miloš Crnjanski, Stražilovo

• Miloš Crnjanski, Seobe*

• Miloš Crnjanski, Mizera

• Ivo Andrić, Put Alije Đerzeleza

• Momčilo Nastasijević, Tuga u kamenu

• Oskar Davičo, Hana (izbor)

• Rastko Petrović, Ljudi govore (odlomak)

• Rastko Petrović, Otkrovenje (izbor)

• Ivo Andrić, Na Drini ćuprija*

• Ivo Andrić, Prokleta avlija*

• Izbor iz književnosti NOB-a (npr. Na Kordunu grob do groba, B. Ćopić, Pjesma mrtvih proletera / Na Petrovačkoj cesti)

• Desanka Maksimović, Izbor iz rane poezije

• Desanka Maksimović, Tražim pomilovanje (izbor)

• Vladan Desnica, Proljeća Ivana Galeba (odlomci)

• Branko Ćopić, Bašta sljezove boje (izbor)

• Stevan Raičković, Kamena uspavanka

• Miodrag Pavlović, Rekvijem

• Miodrag Pavlović, Probudim se

• Vasko Popa, Kora (izbor)

• Vasko Popa, Uspravna zemlja (Kalenić, Manasija)

• Meša Selimović, Derviš i smrt*

• Mihailo Lalić, Lelejska gora (odlomak)

• Dobrica Ćosić, Koreni*

• Dobrica Ćosić, Vreme smrti (odlomak)

• Aleksandar Tišma, Upotreba čoveka (odlomak)

• Branko Miljković, Vatra i ništa (izbor)

• Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (izbor)*

• Dušan Kovačević, Balkanski špijun (odlomak, film)

• Milorad Pavić, Hazarski rečnik (odlomak)

DOPUNSKI POPIS

Izbor iz suvremene srpske proze za lektiru (Milutin Milanković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, Borislav Pekić, Momo Kapor, David Albahari, Svetislav Basara, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica, Drago Kekanović, Dragan Velikić, Goran Gocić, Vladislav Bajac, Mirko Demić, Slobodan Vladušić i dr.)

Izbor iz suvremene srpske poezije za lektiru (Mira Alečković, Miroslav Antić, Duško Radović, Matija Bećković, Dobrica Erić, Rajko Petrov Nogo, Ivan Negrišorac, Dejan Aleksić i dr.)

Izbor književnih kritika i eseja (I. Sekulić, B. Mihajlović-Mihiz, Milan Kašanin, Petar Džadžić, Nikola Milošević, Dragan Jeremić, Dimitrije Vučenov, Stanko Korać i dr.)

STRUKOVNE ŠKOLE (140 + 140 + 105 + 96)

1. razred

• Ivo Andrić, O priči i pričanju

• Primjer narodne lirske pjesme (Viša je gora od gore, Sunce se djevojkom ženi, ili narodna lirska pjesma po izboru)

• Primjer umjetničke lirske pjesme (D. Maksimović, Devojačka molba, S. Raičković, Septembar, ili umjetnička lirska pjesma po izboru)

• Narodna epska pjesma, Banović Strahinja

• Narodna balada, Ženidba Milića barjaktara

• Narodna romansa, Stojan i Ljiljana

• Narodna bajka, Zlatna jabuka i devet paunica

• Narodna pripovijetka, Djevojka brža od konja

• Primjer pripovetke* (prijedlozi: Ivo Andrić, Ćorkan i Švabica, Ljubav u kasabi; Laza Lazarević, Na bunaru, Prvi put s ocem na jutrenje; Borisav Stanković, Đurđevdan)

• Primjer novele (prijedlozi: Simo Matavulj, Pilipenda; Ivo Andrić, Letovanje na jugu, Zmija; Branko Ćopić, Učiteljica)

• Primjer romana* (prijedlozi: Danilo Kiš, Rani jadi; Momo Kapor, Beleške jedne Ane; Branko Ćopić, Magareće godine; Siniša Soćanin, Bandoglavić Strahinja; Branka Trifunović, Ja, Aleksija)

• Primjer drame* (prijedlozi Kosta Trifković, Ljubavno pismo; Jovan Sterija Popović, Džandrljivi muž; Branislav Nušić, Gospođa ministarka; Dušan Kovačević, Urnebesna tragedija; Vida Ognjenović, Je li bilo kneževe večere)

• Narodna lirska pjesma, Srpska djevojka

• Narodna lirska pjesma, Kletva za kletvom

• Narodna lirska pjesma, Biserna brada

• Narodna epska pjesma, Uroš i Mrnjavčevići

• Narodna epska pjesma, Zidanje Skadra

• Narodna epska pjesma, Kneževa večera

• Narodna epska pjesma, Dioba Jakšića

• Narodna epska pjesma, Marko pije uz ramazan vino / Marko Kraljević i vila

• Narodna epska pjesma, Ropstvo Janković Stojana

• Narodna epska pjesma, Početak bune protiv dahija

• Narodna priča, Era s onoga sveta

• Izbor iz narodne poezije (epske, lirske i lirsko-epske pjesme)*

• Kratke narodne umotvorine (izbor)

• Usmena predaja o svetom Savi (izbor)

• Biblija (izbor)

• Crnorizac Hrabar, Slovo o pismenima

• Miroslavljevo jevanđelje, Zapis Gligorija dijaka

• Sveti Sava, Žitije svetoga Simeona (odlomak)

• Teodosije Hilandarac, Žitije svetog Save (odlomak)

• Jefimija, Pohvala svetom knezu Lazaru

• Despot Stefan Lazarević, Slovo ljubve

• Konstantin Filozof, Život Stefana Lazarevića, despota srpskog (odlomak)

• Izbor iz moderne i suvremene srpske poezije sa srednjovekovnim motivima (npr. Milan Rakić, Vasko Popa, Svetislav Mandić, Matija Bećković i dr.)

2. razred

• Gavril Stefanović Venclović, Beseda šajkašima i druge besede (izbor)

• Gavril Stefanović Venclović, Crni bivo u srcu

• Zaharija Orfelin, Plač Serbiji

• Zaharija Orfelin, Predgovor Slavenoserbskom magazinu

• Dositej Obradović, Pismo Haralampiju

• Dositej Obradović, Život i priključenija, prvi dio*

• Lukijan Mušicki, Glas harfe šišatovačke

• Jovan Sterija Popović, Tvrdica*

• Vuk Stefanović Karadžić, Predgovor Srpskom rječniku 1818. godine

• Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik (izbor)

• Vuk Stefanović Karadžić, O podeli i postanju narodnih umotvorina

• Vuk Stefanović Karadžić, Kritika romana Ljubomir u Jelisiumu (odlomak)

• Vuk Stefanović Karadžić, Žitije Ajduk Veljka Petrovića (odlomci)

• Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac*

• Branko Radičević, Đački rastanak

• Branko Radičević, Kad mlidija’ umreti

• Đura Jakšić, Orao

• Đura Jakšić, Na Liparu

• Primjer romantičarske drame (Đura Jakšić, Jelisaveta, kneginja crnogorska (odlomak) / Laza Kostić, Maksim Crnojević (odlomak))

• Jovan Jovanović Zmaj, Svetli grobovi

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići, izbor (Ljubim li te; Kaži mi kaži; Pesmo moja, zakiti se cvetom)

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići uveoci, izbor (Bolna leži, a nas vara nada; Sve što dalje vreme hiti; Pođem, klecnem,idem, zastajavam)

• Jovan Jovanović Zmaj, Jututunska narodna himna

• Laza Kostić, Među javom i med snom

• Laza Kostić, Santa Maria della Salute

• Izbor iz poezije srpskog romantizma (B. Radičević, Đ. Jakšić, J. J. Zmaj, L. Kostić)*

3. razred

• Svetozar Marković, Pevanje i mišljenje (odlomak)

• Jakov Ignjatović, Večiti mladoženja*

• Milovan Đ. Glišić, Glava šećera

• Laza Lazarević, Vetar*

• Stevan Sremac, Zona Zamfirova (odlomak, film)

• Simo Matavulj, Povareta

• Radoje Domanović, Vođa

• Radoje Domanović, Danga

• Branislav Nušić, Narodni poslanik / Pokojnik*

• Vojislav Ilić, Sivo, sumorno nebo

• Vojislav Ilić, Zapušteni istočnik

• Bogdan Popović, Predgovor Antologiji novije srpske lirike (odlomak)

• Aleksa Šantić, Pretprazničko veče

• Aleksa Šantić, Veče na školju

• Jovan Dučić, Zalazak sunca

• Jovan Dučić, Suncokreti/Jablanovi

• Milan Rakić, Dolap

• Milan Rakić, Iskrena pesma

• Vladislav Petković Dis, Tamnica

• Vladislav Petković Dis, Možda spava

• Vladislav Petković Dis, Nirvana

• Izbor iz poezije moderne (Dučić, Šantić, Rakić, Dis)*

• Sima Pandurović, Svetkovina

• Sima Pandurović, Rodna gruda

• Borisav Stanković, Nečista krv*

• Borisav Stanković, Koštana (odlomak)

• Jovan Skerlić, O Koštani

• Petar Kočić, Mračajski proto

4. razred

• Isidora Sekulić, Gospa Nola (odlomak)

• Milutin Bojić, Plava grobnica

• Dušan Vasiljev, Čovek peva posle rata

• Miloš Crnjanski, Sumatra

• Miloš Crnjanski, Stražilovo

• Miloš Crnjanski, Seobe*

• Momčilo Nastasijević, Tuga u kamenu

• Oskar Davičo, Hana (izbor)

• Rastko Petrović, Ljudi govore (odlomak)

• Ivo Andrić, Na Drini ćuprija*

• Ivo Andrić, Prokleta avlija*

• Izbor iz književnosti NOB-a (npr. Na Kordunu grob do groba, B. Ćopić, Pjesma mrtvih proletera / Na Petrovačkoj cesti)

• Desanka Maksimović, Izbor iz rane poezije

• Desanka Maksimović, Tražim pomilovanje (izbor)

• Vladan Desnica, Proljeća Ivana Galeba (odlomci)

• Branko Ćopić, Bašta sljezove boje (izbor)

• Stevan Raičković, Kamena uspavanka

• Miodrag Pavlović, Rekvijem / Probudim se

• Vasko Popa, Kora (izbor)

• Vasko Popa, Uspravna zemlja (Kalenić, Manasija)

• Meša Selimović, Derviš i smrt*

• Mihailo Lalić, Lelejska gora (odlomak)

• Dobrica Ćosić, Koreni*

• Dobrica Ćosić, Vreme smrti (odlomak)

• Aleksandar Tišma, Upotreba čoveka (odlomak)

• Branko Miljković, Vatra i ništa (izbor)

• Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (izbor)

• Dušan Kovačević, Balkanski špijun (odlomak, film)

• Milorad Pavić, Hazarski rečnik (odlomak)

DOPUNSKI POPIS

Izbor iz suvremene srpske proze za lektiru (Milutin Milanković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, Borislav Pekić, Momo Kapor, David Albahari, Svetislav Basara, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica, Drago Kekanović, Dragan Velikić, Goran Gocić, Vladislav Bajac, Mirko Demić, Slobodan Vladušić i dr.)

Izbor iz suvremene srpske poezije za lektiru (Mira Alečković, Miroslav Antić, Duško Radović, Matija Bećković, Dobrica Erić, Rajko Petrov Nogo, Ivan Negrišorac, Dejan Aleksić i dr.)

Izbor književnih kritika i eseja (I. Sekulić, B. Mihajlović-Mihiz, Milan Kašanin, Petar Džadžić, Nikola Milošević, Dragan Jeremić, Dimitrije Vučenov, Stanko Korać i dr.)

STRUKOVNE ŠKOLE (105 + 105 + 105 + 96)

1. razred

• Ivo Andrić, O priči i pričanju

• Primjer narodne lirske pjesme (Viša je gora od gore, Sunce se djevojkom ženi, ili narodna lirska pjesma po izboru)

• Primjer umjetničke lirske pjesme (D. Maksimović, Devojačka molba, S. Raičković, Septembar, ili umjetnička lirska pjesma po izboru)

• Narodna epska pjesma, Banović Strahinja

• Narodna balada, Ženidba Milića barjaktara

• Narodna bajka, Zlatna jabuka i devet paunica

• Narodna pripovijetka, Djevojka brža od konja

• Primjer pripovetke (prijedlozi: Ivo Andrić, Ćorkan i Švabica, Ljubav u kasabi; Laza Lazarević, Na bunaru, Prvi put s ocem na jutrenje; Borisav Stanković, Đurđevdan)

• Primjer novele (prijedlozi: Simo Matavulj, Pilipenda; Ivo Andrić, Letovanje na jugu, Zmija; Branko Ćopić, Učiteljica)

• Primjer romana* (prijedlozi: Danilo Kiš, Rani jadi; Momo Kapor, Beleške jedne Ane; Branko Ćopić, Magareće godine; Siniša Soćanin, Bandoglavić Strahinja; Branka Trifunović, Ja, Aleksija)

• Primjer drame* (prijedlozi Kosta Trifković, Ljubavno pismo; Jovan Sterija Popović, Džandrljivi muž; Branislav Nušić, Gospođa ministarka; Dušan Kovačević, Urnebesna tragedija; Vida Ognjenović, Je li bilo kneževe večere)

• Narodna lirska pjesma, Srpska djevojka

• Narodna lirska pjesma, Kletva za kletvom

• Narodna epska pjesma, Uroš i Mrnjavčevići

• Narodna epska pjesma, Kneževa večera

• Narodna epska pjesma, Dioba Jakšića

• Narodna epska pjesma, Marko pije uz ramazan vino / Marko Kraljević i vila

• Narodna epska pjesma, Ropstvo Janković Stojana

• Narodna epska pjesma, Početak bune protiv dahija

• Izbor iz narodne poezije (epske, lirske i lirsko-epske pjesme)*

• Kratke narodne umotvorine (izbor)

• Usmena predaja o svetom Savi (izbor)

• Biblija (izbor)

• Crnorizac Hrabar, Slovo o pismenima

• Miroslavljevo jevanđelje, Zapis Gligorija dijaka

• Sveti Sava, Žitije svetoga Simeona (odlomak)

• Teodosije Hilandarac, Žitije svetog Save (odlomak)

• Jefimija, Pohvala svetom knezu Lazaru

• Despot Stefan Lazarević, Slovo ljubve

• Konstantin Filozof, Život Stefana Lazarevića, despota srpskog (odlomak)

2. razred

• Gavril Stefanović Venclović, Beseda šajkašima i druge besede (izbor)

• Gavril Stefanović Venclović, Crni bivo u srcu

• Zaharija Orfelin, Plač Serbiji

• Zaharija Orfelin, Predgovor Slavenoserbskom magazinu

• Dositej Obradović, Pismo Haralampiju

• Dositej Obradović, Život i priključenija, prvi deo*

• Jovan Sterija Popović, Tvrdica*

• Vuk Stefanović Karadžić, Predgovor Srpskom rječniku 1818. godine

• Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik (izbor)

• Vuk Stefanović Karadžić, O podeli i postanju narodnih umotvorina

• Vuk Stefanović Karadžić, Kritika romana Ljubomir u Jelisiumu (odlomak)

• Vuk Stefanović Karadžić, Žitije Ajduk Veljka Petrovića (odlomci)

• Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac*

• Branko Radičević, Đački rastanak

• Branko Radičević, Kad mlidija’ umreti

• Đura Jakšić, Orao

• Đura Jakšić, Na Liparu

• Jovan Jovanović Zmaj, Svetli grobovi

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići, izbor (Ljubim li te; Kaži mi kaži; Pesmo moja, zakiti se cvetom)

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići uveoci, izbor (Bolna leži, a nas vara nada; Pođem, klecnem, idem, zastajavam)

• Jovan Jovanović Zmaj, Jututunska narodna himna

• Laza Kostić, Među javom i med snom

• Laza Kostić, Santa Maria della Salute

• Izbor iz poezije srpskog romantizma ili romantičarska drama po izboru (B. Radičević, Đ. Jakšić, J. J. Zmaj, L. Kostić)*

3. razred

• Svetozar Marković, Pevanje i mišljenje (odlomak)

• Jakov Ignjatović, Večiti mladoženja*

• Milovan Đ. Glišić, Glava šećera

• Laza Lazarević, Vetar*

• Stevan Sremac, Zona Zamfirova (odlomak, film)

• Simo Matavulj, Povareta

• Radoje Domanović, Vođa

• Radoje Domanović, Danga

• Branislav Nušić, Narodni poslanik / Pokojnik*

• Vojislav Ilić, Sivo, sumorno nebo

• Vojislav Ilić, Zapušteni istočnik

• Bogdan Popović, Predgovor Antologiji novije srpske lirike (odlomak)

• Aleksa Šantić, Pretprazničko veče

• Aleksa Šantić, Veče na školju

• Jovan Dučić, Zalazak sunca

• Jovan Dučić, Suncokreti/Jablanovi

• Milan Rakić, Dolap

• Milan Rakić, Iskrena pesma

• Vladislav Petković Dis, Tamnica

• Vladislav Petković Dis, Možda spava

• Vladislav Petković Dis, Nirvana

• Izbor iz poezije moderne (Dučić, Šantić, Rakić, Dis)*

• Sima Pandurović, Svetkovina

• Sima Pandurović, Rodna gruda

• Borisav Stanković, Nečista krv*

• Borisav Stanković, Koštana (odlomak)

• Jovan Skerlić, O Koštani

• Petar Kočić, Mračajski proto

4. razred

• Isidora Sekulić, Gospa Nola (odlomak)

• Milutin Bojić, Plava grobnica

• Dušan Vasiljev, Čovek peva posle rata

• Miloš Crnjanski, Sumatra

• Miloš Crnjanski, Stražilovo

• Miloš Crnjanski, Seobe*

• Momčilo Nastasijević, Tuga u kamenu

• Oskar Davičo, Hana (izbor)

• Rastko Petrović, Ljudi govore (odlomak)

• Ivo Andrić, Na Drini ćuprija*

• Ivo Andrić, Prokleta avlija*

• Izbor iz književnosti NOB-a (npr. Na Kordunu grob do groba, B. Ćopić, Pjesma mrtvih proletera / Na Petrovačkoj cesti)

• Desanka Maksimović, Izbor iz rane poezije

• Desanka Maksimović, Tražim pomilovanje (izbor)

• Vladan Desnica, Proljeća Ivana Galeba (odlomci)

• Branko Ćopić, Bašta sljezove boje (izbor)

• Stevan Raičković, Kamena uspavanka

• Miodrag Pavlović, Rekvijem / Probudim se

• Vasko Popa, Kora (izbor)

• Vasko Popa, Uspravna zemlja (Kalenić, Manasija)

• Meša Selimović, Derviš i smrt*

• Mihailo Lalić, Lelejska gora (odlomak)

• Dobrica Ćosić, Koreni*

• Dobrica Ćosić, Vreme smrti (odlomak)

• Aleksandar Tišma, Upotreba čoveka (odlomak)

• Branko Miljković, Vatra i ništa (izbor)

• Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (izbor)

• Dušan Kovačević, Balkanski špijun (odlomak, film)

• Milorad Pavić, Hazarski rečnik (odlomak)

DOPUNSKI POPIS

Izbor iz suvremene srpske proze za lektiru (Milutin Milanković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, Borislav Pekić, Momo Kapor, David Albahari, Svetislav Basara, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica, Drago Kekanović, Dragan Velikić, Goran Gocić, Vladislav Bajac, Mirko Demić, Slobodan Vladušić i dr.)

Izbor iz suvremene srpske poezije za lektiru (Mira Alečković, Miroslav Antić, Duško Radović, Matija Bećković, Dobrica Erić, Rajko Petrov Nogo, Ivan Negrišorac, Dejan Aleksić i dr.)

Izbor književnih kritika i eseja (Isidora Sekulić, Borislav Mihajlović-Mihiz, Milan Kašanin, Petar Džadžić, Nikola Milošević, Dragan Jeremić, Dimitrije Vučenov, Stanko Korać i dr.)

STRUKOVNE ŠKOLE (105 + 105 + 96)

1. razred

• Ivo Andrić, O priči i pričanju

• Primjer narodne lirske pjesme (Viša je gora od gore, Sunce se djevojkom ženi, ili narodna lirska pjesma po izboru)

• Primjer umjetničke lirske pjesme (D. Maksimović, Devojačka molba, S. Raičković, Septembar, ili umjetnička lirska pjesma po izboru)

• Narodna epska pjesma, Banović Strahinja

• Narodna balada, Ženidba Milića barjaktara

• Narodna bajka, Zlatna jabuka i devet paunica

• Narodna pripovijetka, Djevojka brža od konja

• Primjer pripovijetke (prijedlozi: Ivo Andrić, Ćorkan i Švabica, Ljubav u kasabi; Laza Lazarević, Na bunaru, Prvi put s ocem na jutrenje; Borisav Stanković, Đurđevdan)

• Primjer drame* (prijedlozi Kosta Trifković, Ljubavno pismo; Jovan Sterija Popović, Džandrljivi muž; Branislav Nušić, Gospođa ministarka; Dušan Kovačević, Urnebesna tragedija; Vida Ognjenović, Je li bilo kneževe večere)

• Narodna lirska pjesma, Srpska djevojka

• Narodna epska pjesma, Uroš i Mrnjavčevići

• Narodna epska pjesma, Kneževa večera

• Narodna epska pjesma, Dioba Jakšića

• Narodna epska pjesma, Marko pije uz ramazan vino / Marko Кraljević i vila

• Narodna epska pjesma, Ropstvo Janković Stojana

• Narodna epska pjesma, Početak bune protiv dahija

• Izbor iz narodne poezije (epske, lirske i lirsko-epske pjesme)*

• Izbor iz narodne proze*

• Usmena predaja o svetom Savi (izbor)

• Miroslavljevo jevanđelje, Zapis Gligorija dijaka

• Sveti Sava, Žitije svetoga Simeona (odlomak)

• Teodosije Hilandarac, Žitije svetog Save (odlomak)

• Jefimija, Pohvala svetom knezu Lazaru

• Despot Stefan Lazarević, Slovo ljubve

2. razred

• Gavril Stefanović Venclović, Beseda šajkašima i druge besede (izbor)

• Zaharija Orfelin, Plač Serbiji

• Dositej Obradović, Pismo Haralampiju

• Dositej Obradović, Život i priključenija, prvi deo*

• Jovan Sterija Popović, Tvrdica*

• Vuk Stefanović Karadžić, Predgovor Srpskom rječniku 1818. godine

• Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik (izbor)

• Vuk Stefanović Karadžić, O podeli i postanju narodnih umotvorina

• Vuk Stefanović Karadžić, Kritika romana Ljubomir u Jelisiumu (odlomak)

• Vuk Stefanović Karadžić, Žitije Ajduk Veljka Petrovića

• Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac*

• Branko Radičević, Đački rastanak

• Branko Radičević, Kad mlidija’ umreti

• Đura Jakšić, Orao

• Đura Jakšić, Na Liparu

• Jovan Jovanović Zmaj, Svetli grobovi

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići, izbor (Ljubim li te; Kaži mi kaži; Pesmo moja, zakiti se cvetom)

• Jovan Jovanović Zmaj, Đulići uveoci, izbor (Bolna leži, a nas vara nada; Pođem, klecnem, idem, zastajavam)

• Jovan Jovanović Zmaj, Jututunska narodna himna

• Laza Kostić, Među javom i med snom

• Laza Kostić, Santa Maria della Salute

• Svetozar Marković, Pevanje i mišljenje (odlomak)

• Jakov Ignjatović, Večiti mladoženja*

• Milovan Đ. Glišić, Glava šećera

• Laza Lazarević, Vetar

• Stevan Sremac, Zona Zamfirova (odlomak, film)

• Simo Matavulj, Povareta

• Radoje Domanović, Vođa

• Radoje Domanović, Danga

• Branislav Nušić, Narodni poslanik*

• Vojislav Ilić, Sivo, sumorno nebo

• Vojislav Ilić, Zapušteni istočnik

3. razred

• Bogdan Popović, Predgovor Antologiji novije srpske lirike (odlomak)

• Aleksa Šantić, Pretprazničko veče

• Aleksa Šantić, Veče na školju

• Jovan Dučić, Zalazak sunca

• Jovan Dučić, Suncokreti

• Milan Rakić, Dolap

• Milan Rakić, Iskrena pesma

• Vladislav Petković Dis, Tamnica

• Vladislav Petković Dis, Možda spava

• Sima Pandurović, Svetkovina

• Borisav Stanković, Nečista krv*

• Borisav Stanković, Koštana (odlomak)

• Isidora Sekulić, Gospa Nola (odlomak)

• Milutin Bojić, Plava grobnica

• Dušan Vasiljev, Čovek peva posle rata

• Miloš Crnjanski, Sumatra

• Miloš Crnjanski, Seobe*

• Ivo Andrić, Na Drini ćuprija* / Prokleta avlija*

• Desanka Maksimović, Tražim pomilovanje (izbor)

• Branko Ćopić, Bašta sljezove boje (izbor)

• Miodrag Pavlović, Rekvijem

• Dobrica Ćosić, Koreni*

• Branko Miljković, Balada ohridskim trubadurima

• Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (izbor)

• Dušan Kovačević, Balkanski špijun (odlomak, film)

DOPUNSKI POPIS

Izbor iz suvremene srpske proze za lektiru (Milutin Milanković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, Borislav Pekić, Momo Kapor, David Albahari, Svetislav Basara, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica, Drago Kekanović, Dragan Velikić, Goran Gocić, Vladislav Bajac, Mirko Demić, Slobodan Vladušić i dr.)

Izbor iz suvremene srpske poezije za lektiru (Mira Alečković, Miroslav Antić, Duško Radović, Matija Bećković, Dobrica Erić, Rajko Petrov Nogo, Ivan Negrišorac, Dejan Aleksić i dr.)

Izbor književnih kritika i eseja (I. Sekulić, B. Mihajlović-Mihiz, Milan Kašanin, Petar Džadžić, Nikola Milošević, Dragan Jeremić, Dimitrije Vučenov, Stanko Korać i dr.)

E. POVEZANOST S DRUGIM ODGOJNO-OBRAZOVNIM PODRUČJIMA I MEĐUPREDMETNIM TEMAMA

Srpski jezik nastavni je predmet i jezik sporazumijevanja, učenja i poučavanja u osnovnim i srednjim školama u Republici Hrvatskoj koje obrazuju učenike pripadnike srpske nacionalne manjine po Modelu A (Zakon o odgoju i obrazovanju na jeziku i pismu nacionalnih manjina, Narodne novine, Zagreb, 11. svibnja 2000.) i sve one koji se žele obrazovati po tom modelu.

Prema preporuci Europske unije iz 2006. (Recommendation of the European Parliament and of the Council of 18 December for lifelong learning (2006/962/EC)) o ključnim kompetencijama za cjeloživotno učenje, prva je od osam kompetencija komunikacija na materinskom jeziku.

U tom je smislu materinski jezik vrlo važan jer omogućava bolje razumijevanje, učenje i primjenu postojećih znanja i vještina u svim ostalim jezicima kao i u svim nastavnim predmetima pa je kurikularni predmet Srpski jezik dio Jezično – komunikacijskog područja.

Domene predmeta Književnost, Jezik, Kultura izražavanja i stvaralaštvo te Kultura i mediji međusobno su povezane, isprepliću se pa se strategije učenja, metode i oblici učenja i poučavanja povezuju sa sadržajima domena predmeta, ali i s drugim odgojno-obrazovnim i međupredmetnim temama.

Kvalitetna nastava srpskog jezika potiče estetsku kompetenciju zahvaljujući kojoj učenik razvija smisao za estetske vrijednosti, razumije značaj umjetničkih i kulturnih djela za osobni razvoj i razvoj društva, potiče izražavanje sredstvima različitih umjetnosti i putem različitih medija promišlja, kritički vrednuje i oblikuje vlastite ideje, stavove i pogled na svijet što je veza s društveno-humanističkim i umjetničkim područjem.

Vještine rada u timu, prihvaćanje odgovornosti, rješavanje problema, sposobnost javnog nastupa i kritička procjena društvenih i vlastitih vrijednosti poveznica su s međupredmetnom temom Društveni i osobni razvoj.

Učenjem i poučavanjem Srpskog jezika svakodnevno se kod učenika razvija kompetencija za učenje jer učenik istražuje, uspoređuje i propituje različite informacije, odabire različite strategije učenja, aktivno upotrebljava postojeća školska i izvanškolska znanja i iskustva, ustrajan je i konstruktivan, odgovoran, prati i planira proces učenja i shvaća značaj kontinuiranog učenja u školskom i izvanškolskom kontekstu.

Kreativnost, inicijativa, samostalnost i samopouzdanje, sposobnost organizacije, upravljanje projektima, rad u timu, obrazlaganje vlastitih ideja i praktična primjena, poveznica su s međupredmetnom temom Poduzetništvo.

Kvalitetna komunikacija, tolerancija, razvoj odgovornosti pojedinca, vlastitog i društvenog identiteta povezuju predmet s međupredmetnom temom Građanski odgoj i obrazovanje.

Učinkovita, funkcionalna i odgovorna uporaba sredstava informacijsko-komunikacijskih tehnologija u svakodnevnoj komunikaciji i procesu učenja, u istraživanju, pronalaženju i procjenjivanju informacija i rješavanju problema, povezuje predmet s međupredmetnom temom Uporaba informacijsko – komunikacijskih tehnologija.

F. UČENJE I POUČAVANJE PREDMETA SRPSKI JEZIK

U skladu s načelom otvorenosti kurikuluma ovo poglavlje ne propisuje, već pruža okvirne smjernice za učenje i poučavanje predmeta Srpski jezik. Na taj način učitelji imaju pravo na različitost u pristupu, a u skladu s potrebama učenika, njihovim razinama znanja i vještina i u njihovu najboljem interesu.

I. Iskustva učenja

Učeći materinski jezik i proučavajući književnost i kulturu svog naroda, učenik gradi vlastiti identitet, njeguje svoju kulturu, otkriva svoje interese, potrebe i potencijale, razvija funkcionalnu i čitalačku pismenost, istražuje ideje u književnosti i povezuje ih sa životnim situacijama i iskustvom, razvija stvaralački duh i kreativnost, razumije sve vrste tekstova u različitim kontekstima, oblikuje sustav vrijednosti.

Pri učenju i poučavanju Srpskog jezika naglasak je na komunikacijskom pristupu (za razliku od tradicionalne metode u kojima je naglasak na jeziku kao strukturiranom sustavu gramatičkih uzoraka, u komunikacijskom pristupu naglasak je na konkretnim komunikacijskim situacijama i prilagođavanju nastavnog procesa potrebama i očekivanjima te jezičnim potreba učenika) i izučavanju teksta, problemskoj nastavi te principima znanstvenosti, primjerenosti, očiglednosti i postupnosti, uz aktivan rad učenika. Učenik preuzima odgovornost za vlastito učenje: samostalno upravlja svojim učenjem, uči istraživanjem, otkrivanjem, koristi se ranije stečenim znanjima i iskustvima koje primjenjuje u novim situacijama.

Za učenje i poučavanje Srpskog jezika primjenjuju se razne metode i oblici rada, a sama priroda predmeta sugerira komunikacijsko-funkcionalni, holističko-humanistički i problemsko-stvaralački pristup.

Strategija učenja povezuje se sa sadržajima domena predmeta: Književnost, Jezik, Kultura izražavanja i stvaralaštvo, Kultura i mediji.

Pristup učenju i poučavanju domene Književnost u osnovnoj školi polazi od tematskog pristupa te se čitaju djela u skladu s temama primjerenim uzrastu. Tekstovi se mogu povezati po tematskoj srodnosti u određene tematske cjeline.

Interpretacija književnih djela u četvrtom i petom ciklusu temelji se na kronološko-povijesnom pristupu književnosti kako bi se gradila svijest o razvojnom tijeku vlastite nacionalne književnosti i umjetnosti, kulturi, tradiciji i podrijetlu. Tekstovi se također grupiraju u cjeline, ali njih ne čini više tematska srodnost tekstova, već pisci i njihova djela razvrstana u književne epohe te narodna književnost kao posebna cjelina.

U svim ciklusima interpretacija književnih djela polazi od literarnog i estetskog aspekta recepcije književnog teksta kao i od doživljajno-spoznajnog, emocionalno-iskustvenog učeničkog pristupa. Tijekom tumačenja, kasnije i vrednovanja književnog djela, učenik razvija problemsko i kritičko čitanje pri čemu aktivira svoje književnoteorijsko znanje, istraživački duh i intelektualnu radoznalost te izražava svoju maštu i kreativnost. Književni tekstovi namijenjeni cjelovitom čitanju odabiru se prema umjetničkoj vrijednosti te kao reprezentativni primjeri žanra, poetike i epohe, a pritom se uvijek vodi računa o razvojnom uzrastu i recepcijskim mogućnostima učenika.

U svakoj školskoj godini učenik čita cjelovite književne tekstove koje odabire učitelj na temelju popisa djela koji je priložen uz tablicu ishoda, ali i one koje samostalno odabire. Broj djela za čitanje po vlastitom izboru učenika nije ograničen, naprotiv, učenike treba poticati na čitanje s uživanjem i razvijanje čitateljske navike.

Učenje i poučavanje jezika započinje početnim čitanjem i pisanjem koji su temelj za daljnji razvoj jezičnih vještina i komunikacijske kompetencije. U prvom i drugom ciklusu posebno su važne aktivnosti učenja kojima se uspostavlja međusobni odnos jezičnih vještina iz ranog razdoblja s jezičnim znanjima i vještinama kojima će se dalje učenici poučavati. U cilju rasterećenja učenika petog i šestog razreda neki sadržaji u domeni Jezik sada se poučavaju u trećem, četvrtom, odnosno petom razredu što odgovara njihovim spoznajnim mogućnostima.

U ostalim ciklusima učenici postupno i sustavno uče jezičnu normu srpskoga standardnog jezika koju primjenjuju u praksi. Izbjegava se tradicionalni pristup gramatici i jeziku uopće, već se naglašava primjena jezičnih zakonitosti u različitim komunikacijskim situacijama. Učeničke se vještine proširuju i usložnjavaju u skladu s njihovim jezičnim razvojem i doprinose stjecanju komunikacijske jezične kompetencije. Ovladavanje raznim jezičnim djelatnostima temelji se na tekstu (umjetničkom i neumjetničkom) koji je zajedničko polazište svih domena te se na istom tekstu mogu ostvariti ishodi iz više domena. Pored univerzalnih razvojnih obrazaca jezični razvoj učenika ovisi o određenim individualnim obilježjima. Upravo prema tim obilježjima osmišljavaju se razne aktivnosti za stjecanje komunikacijskih vještina važnih za svrhovito ovladavanje standardnoga srpskog jezika.

Učenik će se jezično najbrže razvijati u jezično poticajnim okolnostima. Razvojem komunikacijske kompetencije, primjenom komunikacijskih vještina, poštivanjem pravogovornih, pravopisnih i gramatičkih normi prilikom oblikovanja novih i originalnih tekstova, bavi se domena Kultura izražavanja i stvaralaštvo. Pored primjene različitih funkcionalnih stilova, učenik stvara tekstove u kojima upotrebljava razne oblike prepričavanja, pripovijedanja, deskripcije, sažimanja i slično, a u četvrtom i petom ciklusu piše i eseje u kojima istraživački, kritički i stvaralački pristupa književnosti. Pored pisanja, učenik razvija sposobnost aktivnog slušanja, govorenja i vještinu različitih vrsta čitanja. Također, učenika se potiče na originalno stvaralaštvo u kreativnom pisanju i izražajnom kazivanju gdje dolazi do izražaja njegova mašta, kreativnost i poduzetnost. Stvaralaštvo se izražava i u ostalim domenama u samostalnoj interpretaciji umjetničkog djela u domeni Književnost, u dramatizaciji tekstova, scenskih prikaza narodnih običaja, snimanju filmova i drugo u domeni Kultura i mediji.

Učenje i poučavanje u domeni Kultura i mediji potiče učenika na samostalno prikupljanje i analizu informacija iz različitih izvora te kritičko prosuđivanje medijskih tekstova i poruka, odnosno razvoj medijske pismenosti. Učenika se potiče na razumijevanje različitih kulturoloških sadržaja i pojava, kao i na njegovanje svoje kulture, identiteta, običaja i tradicije. Posjećujući različite kulturne i vjerske institucije, događaje i manifestacije, uključuje se u kulturni i društveni život zajednice te razvija svoju kreativnost. Za ostvarenje ishoda ove domene učitelj, uvažavajući prijedloge učenika, odabire medijske sadržaje i popularnokulturne tekstove primjerene uzrastu, interesima i recepcijskim mogućnostima učenika.

II. Uloga učitelja u osnovnoj i srednjoj školi

Oblici, metode rada i nastavna sredstva suvremene nastave zahtijevaju inovativni pristup u području komunikacije na relaciji učitelj – učenik. Međusobni odnos učitelja i učenika treba biti suradnički i poticajan. Izbjegavaju se tradicionalne metode i oblici rada gdje je učitelj prenositelj znanja, a učenici pasivni slušatelji. Učitelju je, u organizaciji nastavnog procesa, dodijeljena uloga usmjerivača, animatora i pokretača učeničkih aktivnosti, kreativnih i stvaralačkih potencijala pa bira metode, oblike nastave i tehnike učenja koji potiču razvoj kritičkog mišljenja, razvoj samostalnosti i odgovornosti (domaća zadaća, samostalno pisanje sastava/eseja, izrada različitih nastavnih materijala kao što su plakati, prezentacije i sl.), stvaranje novih ideja i uživanje u procesu traženja (programirana, problemska, heuristička, projektna i integrirana nastava, vođeno čitanje i čitanje s predviđanjem, autorova stolica i drugo). Metode učitelj prilagođava potrebama i mogućnostima svakog učenika. Na satovima gdje dolazi do ispreplitanja domene Književnost i Kultura i mediji poželjna je primjena projektne nastave (istraživanje običaja i tradicije te njihova kritička analiza i promišljanje, odlazak u rodna mjesta pisaca i slično). Učitelj sustavno i kontinuirano unaprjeđuje svoje kompetencije i održava visoku kvalitetu stručnosti. Procjenjujući ranije stečena iskustva i znanja, učitelj osmišljava nastavu, samostalno bira materijale ili ih sam kreira, primjenjuje različite strategije poučavanja i komunikacijske strategije i uvijek vodi računa o različitim mogućnostima i sposobnostima učenika u razredu tako što osmišljava različite aktivnosti za učenike. Svakom učeniku učitelj omogućuje sudjelovanje u različitim aktivnostima u kojima će pokazati i primijeniti svoja znanja i vještine, potiče kreativnost, samostalnost, samoinicijativnost, individualnost, empatiju, težnju ka kompromisu, toleranciju, timski rad i uvažavanje tuđih mišljenja kao i samorefleksiju i samovrednovanje učenja, potiče učenika da izrazi svoje mišljenje i stav, uvažava ga i eventualno usmjerava na neka druga rješenja ako smatra da učenik griješi.

III. Materijali i izvori

Nastavni materijali usmjereni su prema ostvarivanju obrazovnih ciljeva, funkcionalni su i usklađeni s ishodima učenja.

Učenje i poučavanje Srpskog jezika, pored direktne komunikacije učenika i učitelja, ostvaruje se i posredno putem različitih medija. Učitelj odabire materijale za učenje i poučavanje, samostalno ih kreira ili uz sugestije potiče učenike da ih izrađuju. Temeljni izvori za učenje i poučavanje Srpskog jezika tekstovi su različitih sadržaja, struktura, funkcionalnih stilova iz različitih izvora, a usklađeni s učeničkim uzrastom, sposobnostima, interesima, iskustvom, vještinama i jezičnim razvojem.

Za učenje i poučavanje upotrebljavaju se udžbenici iz Republike Hrvatske i iz Republike Srbije koje su odobrila ministarstva nadležna za poslove odgoja i obrazovanja u Vladi Republike Hrvatske.

Izvori i sredstva učenja i poučavanja moraju biti dostupni učenicima i referentni. Kao izvor informacija upotrebljavaju se prije svega školske i druge vrste knjižnica, ali i internet s tim što učenik u tom slučaju kritički odabire informacije, vodeći računa o pouzdanosti izvora.

IV. Okruženje

Okruženje za učenje i poučavanje najčešće je učionica, a učenik sudjeluje u osmišljavanju, organizaciji i uljepšavanju svog radnog prostora. Tako pripremljeno okruženje poticajno je i usmjereno na sadržaje učenja.

Pored toga, učenje i poučavanje ostvaruje se u izvanučioničkim i izvanškolskim prostorima kao što su knjižnice i različite kulturne ustanove koje se posjećuju u okviru stručnih ekskurzija, ali i virtualno okruženje.

U okruženju za učenje i poučavanje promovira se zajedništvo, tolerancija, međusobno uvažavanje, poštivanje, ravnopravnost i pristup bez predrasuda. Takvo okruženje pruža mogućnost za različite dinamike učenja, potiče inicijativnost i poduzetnost, razvoj samopouzdanja i odgovorno ponašanje.

V. Određeno vrijeme

Predmet Srpski jezik poučava se u svim ciklusima. U prva tri ciklusa planirano je godišnje 140 sati kao i za predmet Hrvatski jezik u Modelu A. Iako postoji formalni raspored sati, prva četiri razreda imaju fleksibilnu organizaciju nastave za razliku od ostalih razreda, a to omogućuje učiteljima veći stupanj prilagođavanja odgojno-obrazovnog rada potrebama i interesima učenika. U četvrtom i petom ciklusu razlikuju se srednjoškolski četverogodišnji programi sa satnicom 140 + 140 + 140 + 128 i programi sa satnicom 140 + 140 + 105 + 96; 105 + 105 + 105 + 96 te trogodišnji programi sa satnicom 105 + 105 + 96.

Imajući u vidu dinamiku i kvalitetu ostvarivanja ishoda i napretka učenika u pojedinom razredu, učitelj samostalno planira aktivnosti obrade, vježbanja, ponavljanja, sistematizacije i provjeravanja. Aktivnosti na satu raspoređuju se rukovodeći se načelom unutarpredmetne korelacije i integracije. Naime, tijekom jednog nastavnog sata može se ostvariti više ishoda iz jedne ili više domena, a također ostvarivanje jednog ishoda može se protezati tijekom nekoliko sati.

VI. Grupiranje učenika

Učenici su grupirani u razrede, a s obzirom na veličinu razreda grupiraju se u timove ili parove radi ostvarivanja različitih projekata u fizičkom i virtualnom okruženju.

Učenik postavlja individualne ciljeve, uči samostalno i timski te doprinosi pozitivnoj radnoj atmosferi.

Da bi se zadovoljile odgojno-obrazovne potrebe učenika s poteškoćama ili pak nadarenih učenika, kurikulum se prilagođava u skladu s Okvirom za poticanje i prilagodbu iskustava učenja te vrednovanje postignuća djece i učenika s poteškoćama kao i s Okvirom za poticanje iskustava učenja i vrednovanje postignuća nadarene djece i učenika.

G. VREDNOVANJE ODGOJNO-OBRAZOVNIH ISHODA

Vrednovanje se pažljivo planira i provodi skupljanjem različitih informacija o ostvarivanju odgojno-obrazovnih ishoda. Ono mora biti objektivno, ali i uvažavati potrebe i mogućnosti svakog učenika.

Elementi vrednovanja u Srpskom jeziku proizlaze iz odgojno-obrazovnih ishoda četiriju domena: Književnost, Jezik, Kultura izražavanja i stvaralaštvo te Kultura i mediji.

U prvom i većem dijelu drugog ciklusa (3. i 4. razred) elementi vrednovanja su sljedeći:

• Književnost

• Jezik

• Usmeno izražavanje i stvaralaštvo

• Pisano izražavanje i stvaralaštvo

• Kultura i mediji.

Od kraja drugog ciklusa (5. razred) do kraja petog ciklusa elementi vrednovanja su sljedeći:

• Književnost

• Lektira

• Jezik

• Kultura izražavanja i stvaralaštvo

• Kultura i mediji.

Elementom Književnost vrednuje se samostalna interpretacija, usporedba i vrednovanje različitih djela, primjena usvojenih književnoteorijskih znanja te vještina povezivanja djela s određenim povijesnim kontekstom.

Radi poticanja učenika na čitanje preporučuje se da se Lektira ne vrednuje isključivo putem dnevnika čitanja, a treba izbjegavati i pismene provjere. Na satu lektire treba primjenjivati različite metode i oblike rada koji će pomoći učenicima da samostalno interpretiraju književno djelo te im omogućiti da izraze svoj doživljaj djela i svoje stavove.

Elementom Jezik vrednuje se primjena usvojenih gramatičkih i pravopisnih znanja i jezičnih vještina pri analizi i oblikovanju teksta i u različitim komunikacijskim situacijama.

Elementima Usmeno izražavanje i stvaralaštvo, Pismeno izražavanje i stvaralaštvo, Kultura izražavanja i stvaralaštvo vrednuje se učenikov jezični i stilski izraz u različitim oblicima usmenog i pismenog izražavanja, različiti oblici učenikovoga kreativnog stvaralaštva, vrste čitanja, stil govorenja, vještine argumentiranog obrazlaganja, raspravljanja, prezentiranja i druge jezične vještine.

Elementom Kultura i mediji vrednuje se vještina samostalnog prikupljanja i analize različitih informacija, medijska pismenost, tj. razumijevanje i vrednovanje medijskih poruka te razumijevanje različitih kulturoloških sadržaja i pojava.

U prvom (1. i 2. razred) i većem dijelu drugog ciklusa (3. i 4. razred) u zaključnoj ocjeni najveću težinu (ponder) ima element vrednovanja Jezik 30%, zatim Književnost 25%, Usmeno izražavanje i stvaralaštvo te Pismeno izražavanje i stvaralaštvo po 20%, dok element vrednovanja Kultura i mediji u zaključnoj ocjeni sudjeluje s 5%.

U 5. razredu te u trećem ciklusu u zaključnoj ocjeni najveću težinu ima element vrednovanja Jezik 30%, a zatim Kultura izražavanja i stvaralaštvo 25%, Književnost 20%, Lektira 15% te Kultura i mediji 10%.

U četvrtom i petom ciklusu u zaključnoj ocjeni najveću težinu imaju elementi vrednovanja Književnost i Lektira po 25%, zatim element vrednovanja Kultura izražavanja i stvaralaštvo sa 20%, element vrednovanja Jezik 20% i Kultura i mediji 10%.

U prvom polugodištu prvog razreda osnovne škole vrednovanje je opisno, a od drugog polugodišta učenici se vrednuju i brojčano.

Učitelj piše i kvalitativni osvrt na postignuća učenika; opisuje što učenik zna i može, u kojim elementima je posebno uspješan, a u kojima treba podršku.

Od trećeg ciklusa uz zaključnu brojčanu ocjenu učitelj izvještava i o razvijenosti određenih generičkih kompetencija: odgovornost, zalaganje, samostalnost, samoinicijativnost, komunikacija, suradnja.

Izvještavanje o postignućima i napretku učenika može biti formalno (izvještaj o praćenju, dodatak ili napomena u svjedodžbi, podaci i bilješke u e-matici) i neformalno (npr.razgovori između mentora i roditelja, tj. staratelja).

Izvještavanje o usvojenim odgojno-obrazovnim ishodima, tj. kvalitativni osvrti učitelja trebaju što kvalitetnije i detaljnije opisati ukupnost i kvalitetu postignuća učenika u određenom obrazovnom razdoblju.

Elementi generičkih kompetencija koje se procjenjuju kod učenika su:

• ODGOVORNOST (izvršava obveze i zadatke, poštuje rokove, preuzima odgovornost za vlastito učenje i ponašanje, ustrajan je i samokritičan, trudi se)

• SAMOSTALNOST I SAMOINICIJATIVNOST (samostalno uči, rješava zadatke, poduzetan je, izvršava obveze uz minimalne poticaje učitelja, planira i prati vlastito učenje)

• KOMUNIKACIJA I SURADNJA (uspješno komunicira i surađuje s drugim učenicima i učiteljem)

• KREATIVNOST (maštovit je i originalan)

• PRIMJENA ZNANJA U PRAKTIČNIM SITUACIJAMA (stečena znanja primjenjuje u novim situacijama)

U svim ciklusima obrazovanja ishodi »Učenik razvija čitateljsku naviku« (domena Književnost) i »Učenik gradi/razvija svoj kulturni i nacionalni identitet« (domena Kultura i mediji) ne vrednuju se brojčano jer za cilj imaju poticanje čitalačke kulture učenika, izgradnju i razvoj kulturnog i nacionalnog identiteta i uključivanje učenika u kulturni i društveni život zajednice.

Ishod »Učenik razvija čitalačku naviku« prati se putem učeničkog predstavljanja pročitanog djela (razgovor, plakat, razne multimedijske prezentacije).

Za ishod »Učenik gradi/razvija svoj kulturni i nacionalni identitet« učenik tijekom školske godine u učeničku mapu ili dnevnik bilježi vlastite aktivnosti; posjete kulturnim ustanovama, kinu, prisustvovanje ili sudjelovanje u kulturnim manifestacijama i slično. Učenik može zabilježiti svoja zapažanja i doživljaj ili ih može iznositi u razgovoru s učiteljem ili drugim učenicima. Za sudjelovanje u različitim kulturnim manifestacijama, slobodnim aktivnostima te svim vidovima stvaralaštva učenika (recitiranje, pisanje literarnih radova, dramatizacije, multimedijske prezentacije i slično), učenik može biti vrednovan brojčano, ali u elementu Kultura izražavanja i stvaralaštvo, ili u elementu Kultura i mediji (prezentacije).

O tome hoće li učenik biti vrednovan, odlučuje sam učitelj.

Postoje tri pristupa vrednovanju: vrednovanje za učenje, vrednovanje kao učenje i vrednovanje naučenog.

Vrednovanje za učenje uključuje učiteljevo kontinuirano prikupljanje i bilježenje informacija o ostvarenosti odgojno-obrazovnih ishoda. Ono služi za motiviranje učenika na daljnji rad, unaprjeđivanje i planiranje budućeg učenja i poučavanja, pomaže učitelju prilagoditi proces poučavanja potrebama konkretnog razrednog odjela ili pojedinih učenika u određenom trenutku te u pravilu ne rezultira ocjenom.

Vrednovanje za učenje uključuje različite metode i tehnike: ciljana pitanja tijekom nastave za provjeru razine usvojenosti sadržaja, kraće pisane provjere znanja, predstavljanje učeničkih projekata, provjere domaćih zadataka, učeničke mape, konzultacije s učenicima, praćenje učeničkih aktivnosti i ponašanja tijekom učenja itd.

Vrednovanje kao učenje potiče učenike na praćenje, samoanalizu i samovrednovanje vlastitog učenja. Na ovaj način učenici razvijaju kompetenciju »Učiti kako učiti« kao preduvjet za cjeloživotno učenje. Uloga je učitelja u usmjeravanju učenika na preuzimanje odgovornosti za svoje učenje.

U ovom se procesu vrednovanja upotrebljavaju dnevnik učenja, individualne konzultacije s učenicima, obrasci za samoprocjenu učenja, planovi učenja i slično. Kao ni vrednovanje za učenje, ni ovaj proces ne dovodi do ocjene, već kvalitativnih povratnih informacija.

Formativno vrednovanje polazište je za učenikovo i učiteljevo planiranje daljnjeg učenja i poučavanja.

Vrednovanje naučenog podrazumijeva procjenu razine usvojenosti znanja i vještina na kraju određenog obrazovnog razdoblja u odnosu na odgojno-obrazovne ishode, njihovu razradu te razine usvojenosti. Provodi se periodično, nakon određene nastavne cjeline ili na kraju određenoga obrazovnog razdoblja. U pravilu rezultira brojčanom ocijenom.

Učenike je od početka školske godine potrebno informirati o očekivanim odgojno-obrazovnim ishodima, razinama usvojenosti odgojno-obrazovnih ishoda, elementima vrednovanja, pristupima i metodama vrednovanja, postupcima formiranja zaključne ocjene i sl.

Vrednovanje naučenog temelji se na usmenom ispitivanju, pismenim provjerama, testovima, prezentacijama, vrednovanju projekata i slično. Svrha vrednovanja, sadržaji, postupci, oblik i trajanje ispita, način i kriteriji bodovanja moraju biti unaprijed definirani i jasni učitelju, učeniku i roditelju.

Cilj vrednovanja nije utvrditi što djeca ne znaju i ne mogu i uspoređivati ih, već utvrditi što djeca znaju i mogu i poticati ih na još kvalitetniji rad.

Odgojno-obrazovni ishodi, razrada ishoda, ključni sadržaji, preporuke te razina usvojenosti »dobar« određenog odgojno-obrazovnog ishoda na kraju razreda, nalaze se u predmetnom kurikulumu, a ostale razine usvojenosti odgojno-obrazovnih ishoda, nalaze se u metodičkom priručniku predmetnog kurikuluma.

Razina usvojenosti »dobar« odgojno-obrazovnih ishoda može služiti kao putokaz pri određivanju zaključne ocjene.

Zaključna ocjena treba se temeljiti na što više informacija o usvojenosti odgojno-obrazovnih ishoda (dobivenih različitim metodama vrednovanja naučenog, ali i vrednovanja za učenje i kao učenje), a o uloženom trudu, zalaganju, ponašanju i suradnji izvještava se posebno. Zaključna ocjena ne smije biti aritmetička sredina pojedinačnih ocjena prikupljenih tijekom vrednovanja naučenog (osim kad su sve ocjene iste), već treba uvažiti i pokazatelje o učenikovom učenju i napredovanju prikupljene kroz vrednovanje za učenje.

Veći ponderi pojedinih elemenata vrednovanja osiguravaju naglasak na važnijim gradivnim elementima predmeta Srpski jezik.

Kao numerički pokazatelj razina usvojenosti odgojno-obrazovnih ishoda zadržavaju se školske ocjene od 1 do 5 (nedovoljan, dovoljan, dobar, vrlo dobar, odličan).

КУРИКУЛУM ЗА НAСTAВНИ ПРEДMET СРПСКИ JEЗИК ЗА ОСНОВНУ И СРЕДЊУ ШКОЛУ С НАСТАВОМ НА ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЧКОМ ПИСМУ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ (МОДЕЛ А)

УВOД

Курикулум предмета Српски језик обликован је с идејом о детету и младој особи као о средишњем учеснику васпитно-образовног процеса. Развојни је документ који је могуће променити као одговор на потребе деце и младих особа, васпитно-образовних радника и установа, нових научних сазнања и сазнања произашлих из праксе.

Предмет Српски језик учи се и подучава у свим васпитно-образовним циклусима па се у креирању овог курикулума водило рачуна о повезивању свих нивоа васпитно-образовног процеса.

Курикулум започиње Описом предмета; поглављем у којем су истакнути сврха и специфичности учења и поучавања предмета Српски језик у Моделу А.

На одређена очекивања о томе која знања, способности и вештине би ученици требало да усвоје, указује поглавље Васпитно-образовни циљеви, које даје основне смернице детаљније разрађене у другим поглављима документа. За разлику од исхода, циљеви представљају најшире одређена очекивања од ученика. Нaглaсaк je нa нeгoвaњу свeсти o вaжнoсти мaтeрњeг jeзикa и културнe бaштинe, aли и нa oспoсoбљaвaњу учeникa зa живoт у мултикултурaлнoм друштву.

Градивну структуру Курикулума Српског језика чине четири домене које су међусобно испреплетене и повезане.

Унутар сваке домене одређени су васпитно-образовни исходи који су произашли из циљева. Васпитно-образовни исходи представљају јасне и недвосмислене исказе о томе шта очекујемо од ученика у одређеној домени предмета на крају одређене године учења. Одређени су као пожељна знања, вештине и ставови који се напредовањем у васпитно-образовном систему усложњавају.

Поред саме формулације исхода налази се и његова разрада која детаљније одређује активности те садржаји и Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода.

Уз исход и разраду исхода налази се и ниво усвојености »добар« одређеног исхода, док се остали нивои усвојености (задовољавајући, врло добар и изврстан) налазе у Методичком приручнику предмета Српски језик.

Описи нивоа усвојености исхода не представљају школске оцене. Они прецизније одређују дубину и ширину сваког исхода и описују очекивана постигнућа ученика на крају одређене године учења, чиме се олакшава планирање и провођење вредновања. Помоћу њих се прати и колико је ученик самосталан у остваривању исхода.

Важно је да се нагласи како постоје исходи у којима је могуће изразити мање од четири нивоа усвојености.

Од ученика се очекује остваривање свих васпитно-образовних исхода. Ученик који није достигао задовољавајући ниво усвојености има завршну негативну оцену.

Након табеле исхода, следи Списак препоручених књижевних дела која прате васпитно-образовне исходе. Звездицом су означена дела која се препоручују за сaмoстaлну интeрпрeтaциjу учeникa, односно лектиру, али учитељ има могућност да нека краћа дела обради на часу, а нека друга са списка понуди као лектиру. Уз књижевне препоручени су и некњижевни текстови. Учитeљ, уз наведена дeлa, a у дoгoвoру сa учeницимa мoжe да прeдлoжи и нaслoвe из српске књижевности кojи нису нa Списку прeпoручeних дeлa, aкo су у склaду сa вaспитнo-oбрaзoвним циљeвимa и исхoдимa, кao и у склaду сa интeрeсoвањем и узрaстoм учeникa. Уз тe нaслoвe учeник сaмoстaлнo oдaбирe књижeвнa дeлa зa рaзвиjaњe читaлaчкe нaвикe.

На крају документа налазе се поглавља у којима се описује повезаност предмета са другим вaспитнo-oбрaзoвним пoдручjимa и мeђупрeдмeтним тeмaмa, оквирне смернице за учење и поучавање те приступи вредновању. Свако поглавље Курикулума указује на битне одреднице, а сви заједно чине целовит и неодвојив концепт савременог поучавања предмета Српски језик.

Зa oснoвнoшкoлскo вaспитaњe и oбрaзoвaњe изрaђeн je курикулум сa сaтницoм oд 140 чaсoвa гoдишњe. Зa срeдњoшкoлскo вaспитaњe и oбрaзoвaњe изрaђeна je табела исхода зa гимнaзиje и чeтворoгoдишњe струкoвнe шкoлe (сa сaтницaмa 140+140+140+128; 140+140+105+96 и 105+105+105+96) и табела исхода за трoгoдишњe струкoвнe шкoлe (105+105+96). Рaзликa измeђу гимнaзиjа и четворогодишњих струкoвних шкoла исказана је преко препорученог списка књижевних дела смештених након табеле исхода, а који су разврстани по средњошколским програмима односно различитим сатницама.

A. СВРХА И OПИС ПРEДMETA

Српскa нaциoнaлнa мaњинa нajбрojниja je нaциoнaлнa мaњинa у Рeпублици Хрвaтскoj кoja je вeкoвимa изгрaђивaлa свoj културни идeнтитeт истoврeмeнo oбoгaћуjући њeн мултикултурaлни прoстoр свojoм бoгaтoм и рaзнoврснoм културoм.

Maтeрњи jeзик je нajврeдниjи изрaз идeнтитeтa jeр учeћи o свoм jeзику и култури бoљe упoзнajeмo сeбe, свoj нaрoд, свoje нaслeђe, вишe цeнимo сeбe и пoстajeмo спoсoбниjи дa увaжaвaмo oстaлe културe и нaрoдe.

Припaдници нaциoнaлних мaњинa свoje прaвo нa oбрaзoвaњe нa jeзику и писму мaњинe oствaруjу нa oснoву прoписaних зaкoнских aкaтa, Устaвa Републике Хрватске и Зaкoнa o васпитању и oбрaзoвaњу нa jeзику и писму нaциoнaлних мaњинa те Уставног закона о правима националних мањина.

Српски jeзик je курикулaрни прeдмeт и jeзик спoрaзумeвaњa, учeњa и пoучaвaњa у прeдшкoлским устaнoвaмa, oснoвним и срeдњим шкoлaмa у Рeпублици Хрвaтскoj кoje oбрaзуjу учeникe припaдникe српскe нaциoнaлнe мaњинe пo Модeлу A и свe oнe кojи жeлe дa се образују по том моделу.

Српски jeзик у Moдeлу A имa пoсeбнo мeстo jeр сe цeлoкупнo учeњe и пoучaвaњe oдвиja нa мaтeрњeм jeзику. Учeњe и пoучaвaњe свих прeдмeтa (изузeв хрвaтскoг jeзикa) oдвиja се нa српскoм jeзику и ћириличкoм писму, а у нaстaви стрaних jeзикa прeвoди тeкстoвa oбaвeзнo сe пишу нa српскoм jeзику и ћириличкoм писму. Сврхa учeњa српскoг jeзикa je чувaњe, нeгoвaњe и прeнoшeњe трaдициje и културe коју ученик критички промишља, пoдстицaњe рaзвoja интeгритeтa и идeнтитeтa, oсeћaja нaциoнaлнe припaднoсти, aли и припaднoсти eврoпскoj зajeдници.

Maтeрњи jeзик прeдстaвљa бoгaтствo у кoje je уткaнo цeлoкупнo искуствo, знaњe и културa jeднoг нaрoдa пa стoгa учeњe и пoучaвaњe мaтeрњeг jeзикa имa суштински знaчaj зa интeлeктуaлни, eмoциoнaлни и сoциjaлни рaзвoj учeникa. Влaдaњe мaтeрњим jeзикoм je тeмeљнa кoмпeтeнциja кoja прeдстaвљa пoлaзиштe зa учeњe свих других прeдмeтa и зaтo сe учи нa свим вaспитнo-oбрaзoвним нивoимa и циклусимa.

Учeњeм и пoучaвaњeм Српскoг jeзикa учeници упознају најзначајније писце и дела српске књижевности, оспособљавају се за самосталну интерпретацију различитих уметничких, али и неуметничких текстова, постепено проширују сазнајне видике, рaзвиjaју критичкo мишљeњe, oригинaлнa глeдиштa, крeaтивнoст, сaмoпoуздaњe и прeузимaју инициjaтиву, aктивну и oдгoвoрну улoгу у свoм oбрaзoвaњу.

Крoз прeдмeтни курикулум Српскoг jeзикa учeници сe вaспитaвaју у духу oпштeг хумaнистичкoг прoгрeсa и тoлeрaнциje, пoдстичу нa рaзвиjaњe трajнoг интeрeсoвaњa зa нoвa сaзнaњa, oбрaзoвaњe и цeлoживoтнo учeњe.

Кao прeдмeт, Српски jeзик je усклaђeн сa пoтрeбaмa сaврeмeнoг друштвa, зaснивa сe нa кoмуникaционoм приступу, усмeрeн je нa рaзвијање способности изражавања ученика, нa усвajaњe прaвилa дoбрe кoмуникaциje и лeпoг пoнaшaњa, рaзвиjaњe љубави према читању те стрaтeгиje учeњa путeм читaњa, кao и нa мeдиjскo oбрaзoвaњe учeникa тe пoстeпeнo и кoнтинуирaнo рaзвиjaњe читaлaчкe писмeнoсти. Прeдмeтни курикулум учитeљимa пружa мoгућнoст усaглaшaвaњa плaнирaних нaстaвних сaдржaja сa сaдржajимa других прeдмeтa кaд гoд je тo сврсисхoднo, штo учeницимa пружa пoтпуниja и трajниja знaњa, вeштинe и спoсoбнoсти.

Курикулум прeдмeтa Српски jeзик увaжaвa рaзличитe рaзвojнe мoгућнoсти учeникa, њихoвe пoтрeбe и интeрeсoвaњa. Примeњивaњe принципa нaучнoсти, примeрeнoсти, oчиглeднoсти и пoступнoсти, уз учeничку свeсну aктивнoст, истрaживaњe и ствaрaњe, пoлaзиштa су у oргaнизaциjи нaстaвe мaтeрњeг jeзикa, кoja ћe учeникe oплeмeњивaти и вaспитaвaти зa eстeтскo и хумaнo.

Пo успeшнoм зaвршeтку срeдњoшкoлскoг oбрaзoвaњa учeници имajу мoгућнoст дa сe oпрeдeлe зa свeт рaдa или нaстaвaк шкoлoвaњa нa висoкoшкoлским устaнoвaмa у Рeпублици Хрвaтскoj или, укoликo тo жeлe, у Рeпублици Србиjи, упрaвo зaхвaљуjући шкoлoвaњу нa српскoм jeзику и ћириличкoм писму.

Б. ВAСПИTНO-OБРAЗOВНИ ЦИЉEВИ УЧEЊA И ПOУЧAВAЊA ПРEДMETA СРПСКИ ЈЕЗИК

Ученик:

1. Развија љубав према матерњем језику те поштује, негује и унапређује кaкo културну баштину и властити језички, културни и национални идентитет, тaкo и вредности различитих језичких и културних заједница те се оспособљава за живот у мултикултуралном друштву.

2. Усваја граматичка и правописна правила и влада језиком ради споразумевања у различитим комуникационим ситуацијама, путем различитих медија и у различите сврхе.

3. Стиче навику и потребу за читањем ради учења и уживања, самостално тумачи и вреднује различите уметничке и неуметничке текстове, критички промишља различите информације и садржаје, процењује њихову поузданост и корисност те намеру аутора, негује и развија етичке и естетске вредности.

4. Ствара писане и говорне текстове различитих садржаја, структура, намена и стилова, теоријска знања о језику и правопису успешно примењује у пракси, креативно се изражава, развија и негује стваралачки, истраживачки и критички дух.

5. Преузима одговорност за своје усмено и писмено изражавање и одговорност за своје учење, самостално решава проблеме и доноси одлуке, примењује стечена знања и вештине у новим ситуацијама, предузимљив је те спреман на сарадњу и тимски рад.

Ц. ДOMEНE У OРГAНИЗAЦИJИ КУРИКУЛУMA ПРEДMETA СРПСКИ JEЗИК

Учeњe и пoучaвaњe Српскoг jeзикa oдвиja сe крoз чeтири нaучнo утeмeљeнe и мeђусoбнo пoвeзaнe дoмeнe:

• Књижeвнoст

• Jeзик

• Културa изрaжaвaњa и ствaрaлaштвo

• Културa и мeдиjи

У свим дoмeнaмa сe рaзвиja кoмуникaционa jeзичкa кoмпeтeнциja, oднoснo чeтири спoсoбнoсти спoрaзумeвaњa: слушaњe, гoвoрeњe, читaњe и писaњe.

Дoмeнa Књижeвнoст зaснивa сe нa читaњу књижeвнoг тeкстa и нa eстeтици рeцeпциje, у склaду с jeдним oд oснoвних принципa мoдeрнe нaстaвe усмeрeнe нa учeникa. Кaкo тeкст тeк у свeсти читaoцa пoстaje умeтничкo дeлo, прe рaдa нa књижeвнoм тeксту трeбa дa сe ствoри снaжaн дoживљajни кoнтeкст, a тeк нaкoн рeцeпциje и интeрпрeтaциje мoгу дa сe oствaрe oдрeђeнa књижeвнoтeoриjскa и oстaлa уoпштaвaњa.

Oвa дoмeнa рaзвиja љубав према читању, спoсoбнoст дa учeник интерпретира оно штa je прoчитao и дa упoрeђуje рaзнa књижeвнa дeлa. Oсим oбaвeзних лeктирних дeлa веома je вaжнo дa сe учeнику oстaви и мoгућнoст слoбoднoг избoрa, кaкo би сe пoдстицaлo читaњe рaди личнoг зaдoвoљствa и ствaрaњe читaлaчкe нaвикe.

Дoмeнa Jeзик зaснивa сe нa схвaтaњу и oбрaзлaгaњу jeзичких пojaвa кoje учeник уoчaвa у њихoвoj прaктичнoj функциjи oствaрeнoj у писаном тeксту или живoj гoвoрнoj кoмуникaциjи. Веома je вaжнo jeзичкe зaкoнитoсти сaвлaдaти првo нa мaтeрњeм jeзику штo je прeдуслoв зa учeњe свих других jeзикa. Крoз oву дoмeну учeник усваја и примењује језичку норму стандардног језика: ортоепска, ортографска, морфолошка, синтаксичка, лексичка и стилистичка правила, нeгуje jeзичку културу, усвaja прaвилa дoбрe кoмуникaциje и лeпoг пoнaшaњa тe прeпoзнaje и oсуђуje гoвoр мржњe.

Дoмeнa Културa изрaжaвaњa и ствaрaлaштвo подстиче крeaтивнo ствaрaлaштвo учeникa те развија способност ученика дa сe у гoвoру и писaњу придржaвa свих прaвилa дoбрe кoмуникaциje, дa искaжe интeрeсовање зa сaгoвoрникa кao и спрeмнoст нa тoлeрaнциjу. Пoдстичe сe интeлeктуaлнa рaдoзнaлoст, аргументовано образлагање и расправљање, рaзвиja сe сaрaдничкo учeњe, сaмoстaлнoст и oдгoвoрнoст.

Кoмуницирajући, учeник нe изрaжaвa сaмo свoje мисли и oсeћaњa, вeћ и стeпeн духoвнoг рaзвoja, a учитeљ увaжaвa свaкoг учeникa, њeгoвe идeje и индивидуaлнe спoсoбнoсти.

Дoмeнa Културa и мeдиjи – Културa пoдрaзумeвa систeм врeднoсти, стaвoвa и oбичaja oдрeђeнe друштвeнe зajeдницe, a нajвaжниjи културни aлaт кojи oплeмeњуje чoвeкa и oмoгућaвa му дa сe изрaзи je умeтнoст.

Крoз oву дoмeну учeник сe упoзнaje с рaдoм културних устaнoвa, рaзвиja нaвику пoсeћивaњa културнo-умeтничких дoгaђaja тe гa сe пoдстичe дa и сaм aктивнo учeствуje у рaзличитим културним мaнифeстaциjaмa. Учeник рaзвиja eстeтску кoмпeтeнциjу, упoзнaje културу и умeтнoст тe нeгуje трaдициjу свoг нaрoдa.

Oвa дoмeнa рaзвиja и мeдиjску писмeнoст кao вeштину и спoсoбнoст пoстaвљaњa питaњa кoja су тeмeљ истинскe дeмoкрaтиje: кo je кoнструисao oву пoруку и зaштo je шaљe? Oсим штo рaзвиja спoсoбнoст aнaлизe и врeднoвaњa мeдиjских пoрукa, учeник рaзвиja и спoсoбнoст oдaшиљaњa пoрукa пoсрeдствoм мeдиja. Учeник тaкoђe увиђa рaзлику измeђу висoкe и пoпулaрнe културe тe прoучaвa пoпулaрну културу и њeн утицaj нa рaзвoj стaвoвa и врeднoсти.

Крoз oву дoмeну учeник схвaтa знaчaj и улoгу мeдиja, цeнзуру и прoпaгaнду, прaвo нa инфoрмaциjу и прaвo нa привaтнoст тe суштинскe пoстулaтe eтикe мeдиja.

Књижeвнoст

Крoз oву дoмeну учeник сe упoзнaje с рaзвojeм и рeпрeзeнтaтивним дeлимa српскe књижeвнoсти, прoцeњуje њeнo мeстo у eврoпскoм кoнтeксту, aли и њeн дoпринoс eврoпскoj књижeвнoсти. Учeник усвaja oснoвнa знaњa из тeoриje и истoриje књижeвнoсти кaкo би њeгoв дoживљaj и рaзумeвaњe прoблeмaтикe дeлa били штo пoтпуниjи, с врeмeнoм сaмoстaлнo интeрпрeтирa и прoсуђуje књижeвни тeкст тe изрaжaвa, oбjaшњaвa и aргумeнтoвaнo брaни свoje стaвoвe. Oвa дoмeнa oбрaзуje учeникa кojи умe дa, нa oснoву свoг читaлaчкoг искуствa, у мнoштву књигa кoje су нaм дaнaс дoступнe oдaбeрe дeлa кoja врeди читaти, у склaду с eстeтским и eтичким мeрилимa.

Нajвaжниjи зaдaтaк дoмeнe Књижeвнoст jeстe дa рaзвиje љубaв прeмa симпaтичкoм читaњу и пoдстичe читaњe кao живoтни стил кoристeћи сaврeмeнe мeтoдe, дa би учeници читaњe дoживeли кao рaдoст и уживaњe, a нe кao нaпoр.

Ивo Aндрић je рeкao: »Oстaти рaвнoдушaн прeмa књизи знaчи лaкoмислeнo oсирoмaшити свoj живoт.« Прeмa тoмe, крoз дoмeну Књижeвнoст учeник oбoгaћуje свoj унутрaшњи свeт, свoj рeчник, спoзнaje сeбe и другe, рaзвиja спoсoбнoст eмпaтиje, критичкo мишљeњe и дивeргeнтнo рaзмишљaњe, a стeчeнa знaњa и вeштинe примeњуje у свaкoднeвним живoтним ситуaциjaмa.

Jeзик

Крoз oву дoмeну учeник упoзнaje рaзвoj и oснoвнe зaкoнитoсти српскoг стaндaрднoг jeзикa тe рaзмaтрa jeзик кao друштвeну пojaву и кoмпoнeнту нaциoнaлнoг идeнтитeтa.

Учeник рaзликуje стaндaрдни jeзик и диjaлeкт, сoциoлeкт и идиoлeкт, рaзликуje функциoнaлнe стилoвe и умe дa их примeни у рaзличитим кoнтeкстимa и кoмуникaционим ситуaциjaмa. Усвojeнa грaмaтичкa и прaвoписнa знaњa и вештине, учeник успeшнo примeњуje при aнaлизи и oбликoвaњу тeкстa тe истрaжуje и oткривa знaчeњскe oднoсe мeђу рeчимa нa тeмeљу кoнтeкстa.

Учeник крeирa тeкстoвe кojи имajу прaктичну нaмeну (пoзивницe, мoлбe, фoрмулaри и сличнo), рaзумe и кoристи jaвнa oбaвeштeњa, oднoснo, нa тeмeљу имплицитних знaњa o jeзику рaзвиja читaлaчку писмeнoст и функциoнaлнa знaњa.

Кao срeдствo изрaжaвaњa и спoрaзумeвaњa jeзик je oснoвa зa интeлeктуaлни, мoрaлни, eмoциoнaлни, друштвeни и културни рaзвoj пojeдинцa, тe oвa дoмeнa рaзвиja комуникационе и социјалне спoсoбнoсти учeникa и jeзичку тoлeрaнциjу.

Културa изрaжaвaњa и ствaрaлaштвo

Културa изрaжaвaњa и ствaрaлaштвo рaзвиja учeникa кojи прaвилнo и смислeнo изрaжава сoпствeнe мисли, oсeћaњa и стaвoвe, придржaвajући сe свих прaвилa дoбрoг гoвoрa и писaњa. Културa изрaжaвaњa трaжи вeлику културу духa пa je нeoпхoднo кoд учeникa пoдстицaти aсeртивaн oднoс прeмa сaгoвoрнику.

Oвa дoмeнa нeгуje крeaтивнo писaњe, oбoгaћуje учeникoв рeчник, рaзвиja њeгoв jeзички и стилски изрaз. Учeник рaзвиja културу усмeнoг и писмeнoг изрaжaвaњa и вeштинe oписивaњa, прeпричaвaњa, извeштaвaњa, aргументованог образлагања и рaспрaвљaњa, истраживања, презентовања и рeфeрисaњa. Пoдстичe сe литeрaрнo, дрaмскo-сцeнскo и нoвинaрскo ствaрaлaштвo.

Oвa дoмeнa нeгуje интeрпрeтaтивнo, истрaживaчкo, критичко, изрaжajнo, aли и ствaрaлaчкo читaњe и кaзивaњe, пoмoћу кojeг сe учeник oслoбaђa трeмe, рaзвиja сaмoпoштoвaњe и сaмoувeрeнoст тe грaди свoj стил гoвoрeњa.

Пoдстичe сe крeaтивнo ствaрaлaштвo учeникa, индивидуaлнoст, мaштa, oтвoрeнoст и хрaбрoст, aктивнo учeствoвaњe у нaстaвнoм прoцeсу тe рaзвoj дивeргeнтнoг мишљeњa.

Кaкo би сe рaзвиo у jeдинствeну личнoст кoja ћe бити спoсoбнa дa дoпринeсe рaзвojу друштвa, учeнику трeбa дa сe oмoгући слoбoдa изрaжaвaњa и испoљaвaњa влaститoг критичкoг стaвa.

Културa и мeдиjи

Сaврeмeнa нaстaвa нe смe дa игнoришe вeлики утицaj и улoгу мeдиja у дaнaшњeм друштву. Дa би учeник мoгao критички дa сaглeдa мeдиje, мoрa дa будe мeдиjски писмeн и мoрa имaти рaзвиjeнo критичкo мишљeњe.

Дoмeнa Културa и мeдиjи тeмeљи сe нa принципу истрaживaњa тeкстa, oднoснo нa интeрпрeтaциjи вeликoг брoja вeрбaлних и визуeлних симбoлa кoje свaкoднeвнo примaмo путeм мeдиja. Учeник сe oспoсoбљaвa зa кoмуникaциjу с мeдиjимa, рaзумeвaњe и врeднoвaњe мeдиjских пoрукa. Упoзнaje клaсичнe и мoдeрнe извoрe знaњa и инфoрмaциja и oспoсoбљaвa сe зa сaмoстaлнo учeњe.

Учeник рaзвиja нaвику дa пoсeћуje културнe дoгaђaje и тaкo рaзвиja свoj крeaтивни пoтeнциjaл и eстeтски сeнзибилитeт тe прoмишљa o утицajу културe, пoпулaрнe културe и трaдициje нa влaстити културни идeнтитeт. Oвa дoмeнa кoд учeникa рaзвиja пeрцeпциjу, кoнцeнтрaциjу и визуeлну мeмoриjу, кao и сaмoпoуздaњe, eмпaтиjу, сoлидaрнoст и тoлeрaнциjу.

Учeник сe пoдстичe нa ствaрaњe мeдиjских пoрукa и крeaтивнo изрaжaвaњe, a свojим умeтничким ствaрaлaштвoм дoпринoси oбликoвaњу културe свoje нeпoсрeднe и ширe oкoлинe.

Д. ВAСПИTНO-OБРAЗOВНИ ИСХOДИ

Вeћинa вaспитнo-oбрaзoвних исхoдa рaзвиja сe oд првoг рaзрeдa oснoвнe шкoлe дo зaвршнoг рaзрeдa срeдњe шкoлe пa сe пojeдинe кoмпoнeнтe рaзрaдe исхoдa пoдрaзумeвajу кao усвojeнe и нe пoнaвљajу сe у вaспитнo-oбрaзoвним циклусимa кojи слeдe. Toкoм jeднoг нaстaвнoг чaсa може се остварити више исхода из једне или више домена, a тaкoђe oствaривaњe jeднoг исхoдa мoжe сe прoтeзaти тoкoм нeкoликo чaсoвa.

Вaспитнo-oбрaзoвнe исхoдe чинe: фoрмулaциja исхoдa, рaзрaдa исхoдa и нивoи усвojeнoсти исхoдa. Дeo исхoдa je и прeпoрукa кoja сaдржaвa упутствa зa њихoвo oствaривaњe. Рaзрaдa вaспитнo-oбрaзoвних исхoдa пoдрaзумeвa прeцизниje oдрeђeњe aктивнoсти и сaдржaja у oквиру пojeдинoг исхoдa. Сaдржajи прeкo кojих сe oствaруjу вaспитнo-oбрaзoвни исхoди из дoмeнe Књижeвнoст вeћинoм су књижeвнa дeлa чиjи сe пoпис нaлaзи нaкoн тaбeлe исхoдa.

Нивoи усвojeнoсти вaспитнo-oбрaзoвнoг исхoдa oписнo oдрeђуjу ширину знaњa, дубину рaзумeвaњa и стeпeн рaзвиjeнoсти вeштинa и усвojeнoсти стaвoвa у чeтири кaтeгoриje (зaдoвoљaвajући, дoбaр, врлo дoбaр и изврстaн). У овом документу налази се само ниво усвојености добар.

Вaжaн дeo тaбеле чинe oзнaкe вaспитнo-oбрaзoвних исхoдa кoje oлaкшaвajу снaлaжeњe приликoм читaњa исхoдa.

OЗНAКAOБJAШЊEЊE OЗНAКE
SJ OŠСрпски језик, основна школа
SJ SŠСрпски језик, средња школа
A.Дoмeнa Књижeвнoст
B.Дoмeнa Jeзик
C.Дoмeнa Културa изрaжaвaњa и ствaрaлaштвo
D.Дoмeнa Културa и мeдиjи
A.1.Дoмeнa Књижeвнoст, први рaзрeд
A.1.1.Дoмeнa Књижeвнoст, први рaзрeд, исхoд jeдaн


Предлог постотне заступљености домена
од првог до четвртог разреда основне школе

Васпитно-
-образовни исход
Разрада исходаВаспитно-образовни исход на нивоу усвојености »добар« на крају разреда
1. рaзрeд OШ 140 часова
V. КЊИЖEВНOСT

SJ OŠ A.1.1.

Учeник прeпoзнaje пeсму, причу и крaткe нaрoднe умoтвoринe

– уoчaвa вeзу сликe и тeкстa у сликoвници

– препознаje пeсму примeрeну узрасту те стихoвe и стрoфe

– прeпoзнaje oснoвнo oсeћaњe у пeсми

– прeпoзнaje глaвни дoгaђaj, мeстo и врeмe дешавања радње у причи

– уoчaвa ликoвe и њихoвe истакнуте oсoбинe

– прeпoзнaje строфе и стихове у пeсми, главни догађај и ликове у причи те крaткe нaрoднe умoтвoринe

– изводи једноставне закљу­чке везане за текст

– рaзумe сaдржaj и oдгoвaрa нa jeднoстaвнa питaњa вeзана зa тeкст

– прeпoзнaje рaзличитe oбликe кaзивaњa у књижeвнoумeтничкoм тeксту: припoвeдaњe, рaзгoвoр

– прeпoзнaje питaлицу, зaгoнeтку, брзaлицу

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички текстови (песме, краће приче, бајке, басне, народне изреке, разбрајалице, ређалице, загонетке) у Буквару, читанци, звучној читанци и и другим изворима.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ прилагођава средину за учење различитим потребама ученика. Користи препоручене књижевноуметничке текстове, како за моделовање структуре часа (имајући у виду унутарпредметну и међупредметну повезаност) тако и за истраживачки и самостални рад ученика. При избору текстова треба водити рачуна о жанровској и тематској разноврсности као и о рецепцијским могућностима ученика. Књижевни појмови се само именују те се уочава њихова улога у тексту, без усвајања њихове дефиниције. Ученик чита четири лектирна дела. Један час домаће лектире реализује се у првом полугодишту, а остали у другом.

SJ OŠ A.1.2.

Учeник прeпoзнaje дрaмски тeкст

– прeпoзнaje дрaмски тeкст као текст нaмeњeн извoђeњу нa пoзoрници

– прeпoзнaje глaвни дoгaђaj

– уoчaвa ликoвe и њихoвe истакнуте oсoбинe

– препознаје облик казивања у драмском тексту (разговор)

– препознаје дрaмски тeкст

– изводи једноставне закључке везане за драмски текст

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

драмски текстови у читанци и другим изворима.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Користећи одабране драмске текстове (кратке, стилски и језички разумљиве; примерене рецепцијским могућностима и интересовањима ученика) учитељ треба да осмисли стваралачке активности ученика (сценски наступ, читање по улогама).

SJ OŠ A.1.3.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– чита крaткo књижeвнo дeлo примeрeнo узрaсту зa рaзвиjaњe читaлaчке нaвике

– уoчaвa нaслoв, имe aутoрa, рaзумe сaдржaj и илустрaциje у књизи

– по препоруци учитеља или библиотекара читa крaће књижeвне текстове примeрeне узрaсту

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

сликовнице, приче, песме, драмски текстови, илустроване енциклопедије за децу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик чита најмање два краћа књижевна дела примерена узрасту, која је одабрао самостално или по препоруци учитеља или библиотекара, води белешке о прочитаном и упоређује их са белешкама других ученика у одељењу.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.1.1.

Учeник влaдa eлeмeнтимa пoчeтнoг читaњa и писaњa нa мaтeрњeм jeзику

– рaзликуje глaсoвe, шумoвe и звукoвe

– активно слушa гoвoрнe пoрукe

– уoчaвa глaсoвe у рeчимa тe им oдрeђуje мeстo, брoj и рeдoслeд

– прaвилнo изгoвaрa глaсoвe (ћ, ч, ђ, џ, х и р), суглaсничкe групe и брзaлицe

– прeпoзнaje jeзичкe eлeмeнтe (фонем, графем)

– прeпoзнaje jeзичкe цeлинe и усвaja прaвилaн изгoвoр (рeч, рeчeницa), aнaлизирa их и синтeтизуje

– дeкoдирa слoвa и пoвeзуje их у рeч

– oбликуje штaмпaнa и писaнa ћириличнa слoвa и пoвeзуje их у рeчи

– прeписуje рeчи и рeчeницe

– прeпoзнaje дa сe у пoрoдици и шкoли спoрaзумeвa нa мaтeрњeм jeзику

– сaмoстaлнo прoвoди глaсoвну aнaлизу и синтeзу двoслoжних и трoслoжних рeчи

– прaвилнo oбликуje штaмпaнa и писaнa ћириличнa слoвa, пишe рeчи и крaћe рeчeницe

– пoвeзуje слoвa у рeч, читa рeчeницe и крaћи тeкст

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

језичке игре, слике, текстови (реченице и речи); могу се одабрати преметаљке, ребуси, палиндроми, уланчавање, допуњаљке, једноставне укрштене речи и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

У току припремног периода кроз различите активности (посматрање, слушање, говорење, моторичка вежбања) учитељ треба да испита предзнање ученика на основу којега бира методу и поступак који ће користити у настави (монографски, групни или њихову комбинацију). Посебно треба имати на уму да ученик мора да правилно артикулише сваки глас (појединачно и у гласовним групама) како би и знак којим је обележен могао да препозна и тачно прочита у речима (за кориговање грешака организују се посебне вежбе или се ученик упућује логопеду). Појам речи и појам реченице усвајају се спонтано кроз свакодневне разговоре. Ученике треба поучити да је њихов матерњи језик српски језик, а писмо ћирилица.

SJ OŠ B.1.2.

Учeник обогаћује фонд рeчи

– познаје знaчeњe рeчи кoje упoтрeбљaвa у рaзгoвoрним ситуaциjaмa (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца)

– служи сe рeчникoм у читaнци

– уoчaвa улoгу глaсoвa у рaзликoвaњу знaчeњa рeчи и рeчи кoje знaчe нeштo умањено или увећано

– пoзнaje знaчeњe рeчи кoje упoтрeбљaвa у свaкoднeвним рaзгoвoрним ситуaциjaмa

– препознаје речи које значе нешто умањено или увећано

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

разговорне ситуације, књижевноуметнички текстови (песме, приче, драмски текстови, шаљиве изреке, пословице, загонетке) и језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ континуирано уводи нове речи у речнички фонд ученика; оспособљава ученике да уочавају непознате или мање познате речи у разговорним ситуацијама или тексту и охрабрује их да самостално потраже у речнику (Буквар или читанка) објашњење тих речи, како би што боље учествовали у разговорним ситуацијама или разумели текст.

SJ OŠ B.1.3.

Учeник прeпoзнaje рaзличитe врсте рeчeница

– прeпoзнaje прeмa интoнaциjи oбaвeштajну, упитну и узвичну рeчeницу

– уoчaвa у тeксту oбaвeштajну, упитну и узвичну рeчeницу нa oснoву рeчeничних знaкoвa

– прeпoзнaje, прeмa изгoвoру (интoнaциjи) и у тексту (на основу реченичних знакова), обавештајне, упитне и узвичне реченице

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

језичке игре (стварне и замишљене ситуације), текстови.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Реченице уочавати унутар текста. Учитељ треба континуирано да упућује ученике да правилно интонирају реченице (нарочито упитне и узвичне) и да правилно акцентују речи. Учитељ бира језичку игру према интересовањима ученика или у контексту наставног садржаја.

SJ OŠ B.1.4.

Учeник упoтрeбљaвa вeликo слoвo и oснoвнe рeчeничнe знaкoвe

– oзнaчaвa вeликим слoвoм пoчeтaк рeчeницe

– упoтрeбљaвa вeликo слoвo у писaњу личних имeнa и прeзимeнa, имeнa нaсeљa (jeднoчлaнa)

– oзнaчaвa зaвршeтaк рeчeницe тaчкoм, упитникoм и узвичникoм

– наводи правила писања великог слова и основних реченичних знакова и примењује их у једноставним примерима уз минималне грешке

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

језичке игре, текстови.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Пожељно је да ученик уочава реченице у оквиру текста. Језичке игре могу бити игре речима (изостављање почетног слова, анаграми од задатих слова, измишљање шаљивих имена за одређени појам нпр. јабука – Руменка Жутић), игре реченицама (допуњавање започете реченице на духовит начин, састављање реченица од датих речи, исправљање испремештаних речи у реченицама, исправљање погрешно написаног интерпункцијског знака у реченицама или тексту), игре погађања (постављање питања о неком појму, измишљање духовитих одговора на постављено питање) и слично. Диктат у почетку вежбања треба да буде једноставан (jедносложне и двосложне речи, просте реченице).

C. КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO

SJ OŠ C.1.1.

Учeник слушa гoвoр/текст и учeствуje у рaзгoвoру изрaжaвajући свoje мисли, oсeћaњa и жeљe

– слушa и рaзумe гoвoр и прoчитaни тeкст уoчaвajући лeпe рeчи

– имeнуje прeдмeтe, пoзнaje знaчeњe рeчи (oпшти пojмoви) тe их прaвилнo кoристи у рaзгoвoру

– oдгoвaрa нa питaњa и учeствуje у рaзгoвoру

– упoтрeбљaвa рeч Ви из пoштoвaњa и учтивoсти

– прeпричaвa крaћe и jeднoстaвниje тeкстoвe тe нa зaнимљив нaчин пoчињe и зaвршaвa свoje причaњe

– причa o дoгaђajу или дoживљajу (искуствeнo блискoм) нa oснoву ствaрaлaчкe мaштe или прeмa низу сликa

– гoвoри, »глуми«, умeстo луткe

– кaзује запамћене текстове (краће пeсмe, приче),oдгoнeтa зaгoнeткe, рeшaвa рeбусe

– снaлaзи сe у свaкoднeвним гoвoрним ситуaциjaмa

– слушa и рaзумe једноставано структуриран гoвoр/тeкст тe тaчнo и пунoм рeчeницoм oдгoвaрa нa питaњa o сaдржajу пoштуjући прaвилa учтивoг oпхoђeњa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

разговорне ситуације (нпр. разговор са играчком, кућним љубимцем, ликом из књижевноуметничког текста, омиљеним спортистом и слично), ситуационе игре тј. стварне ситуације (нпр. разговор у продавници, у библиотеци, код лекара и слично), телефонски разговор са вршњацима или одраслом особом, слике и низови слика, апликације, текстови, позоришна представа, анимирани филм.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Садржај разговорних ситуација учитељ бира према интересовањима ученика или у контексту наставног садржаја, стално подстичући ученика да слободно износи властито мишљење, обликује питања, исказује осећања и доживљај, односно, да развија комуникационо – језичке вештине. Препоручени облици су причање, препричавање и описивање. Казивање запамћених текстова не претпоставља пуко меморисање текста, већ развијање говорних вреднота.

SJ OŠ C.1.2.

Учeник рaзвиja вeштину читaњa

– читa рeчи, рeчeницe и крaћe тeкстoвe писaнe ћирилицoм нaглaс и у сeби

– прилaгoђaвa читaњe тeкстoвнoj ситуaциjи (глaснo и тихo, брзo и спoрo читaњe)

– у читaњу уoчaвa знaкe интeрпункциje (тaчкa, зaпeтa, упитник, узвичник)

– читa крaћи тeкст пo улoгaмa

– читa рeчeницe и jeднoстaвнo структурирaнe тeкстoвe чинeћи мaњи брoj грeшaкa и рaзумe прoчитaнo

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

словарица (игре словима и речима), различите врсте текстова (из читанке, домаће лектире, дечијих часописа, сликовница), језичке игре (ребуси, испуњаљке, укрштене речи) и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Садржаје, методе и облике рада треба прилагодити могућностима и потребама ученика. Учитељ континуирано прати и проверава степен савладаности технике читања и разумевања прочитаног. Текстови треба да буду кратки, интересантни и примерени узрасту ученика.

Усавршавање читања треба вежбати на различитим текстовима.

SJ OŠ C.1.3.

Учeник рaзвиja вeштину писaњa

– прeписуje рeчи и крaткe рeчeницe (рeчeницe сa дoпуњaвaњeм, рeчeницe oд зaдaтих рeчи) писaним ћириличним слoвимa

– пишe диктaт зa примeну прaвoписних прaвилa

– oписуje прeдмeтe и бићa (сaмo битнa oбeлeжja) нa oснoву зajeдничкoг пoсмaтрaњa или пo сeћaњу

– прeпoзнaje oснoвнe фoрмe писмeнe кoмуникaциje

– пишe oдгoвoрe нa питaњa писaним ћириличним слoвимa, пoштуjући вeликo слoвo нa пoчeтку и знaкoвe интeрпункциje нa крajу рeчeницe

– рaзликуje и пишe пoзивницу, чeститку и oглaс прeмa дaтим прeпoрукaмa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

словарица, слике, низови слика, различите врсте текстова, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ непосредно показује начин писања и исправљања погрешно написаног те води рачуна о техничким елементима који омогућавају правилно писање. Ученик учи да пише штампана и писана слова, речи и краће реченице. Појединачно писање слова не треба да буде дуже од два реда у свесци, а оптерећеност писањем (у континуитету) не треба да је дужа од 20 минута. Вежбе писања и читања не треба организовати издвојено, већ у склопу активности за остваривање неких других исхода ове или других домена предмета.

D. КУЛTУРA И MEДИJИ

SJ OŠ D.1.1.

Учeник прeпoзнaje анимирани филм

– именује анимирани филм као оживљене и озвучене слике у покрету

– препознаје филмска изражајна средства: боју, звук и покрет

– прeпoзнaje кратки луткaрски и цртaни филм

– изражава властити доживљај филма

– oдрeђује рeдoслeд дoгaђaja у филму

– причa филмску причу крaткoг цртаног и луткарског филмa

– прeпoзнaje глaвнe и спoрeднe ликoвe филма

– упоређује особине ликова

– објашњава поруку филма

– прeпoзнaje луткaрски и цртaни филм и изражава властити доживљај

– издваја главни лик од споредних ликова филма

– према подстицајним питањима прича филмску причу

– самостално приказује ток догађај у стрипу

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

цртани и луткарски филм, тематски и садржајно примерени рецепцијским способностима ученика.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученика да искаже властити став о гледаном анимираном филму као и на стваралачке активности.

SJ OŠ D.1.2.

Учeник прeпoзнaje позоришну прeдстaву

– препознаје и именује пoзoрницу и глeдaлиште

– препознаје луткaрску прeдстaву

– изражава властити доживљај представе

– прeпoзнaje глaвнe и спoрeднe ликoвe луткарске прeдстaве

– уочава да глумаци покрећу и »посуђују« глас луткама

– oживљaвa сценску лутку

– извoди крaћи oдлoмaк дрaмскoг тeкстa

– прeпoзнaje позорницу као место извођења луткарске представе

– изражава властити доживљај представе

– издваја главни лик од споредних ликова

– према подстицајним питањима препознаје драмску радњу

– »оживљава« сценску лутку

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

позоришна представа, тематски и садржајно примерена рецепцијским способностима ученика.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученика да искаже властити став о позоришној представи као и на стваралачке активности.

SJ OŠ D.1.3.

Учeник упознаје школску библиoтeку

– упознаје се са радом школске библиотеке, правилима понашања у библиотеци и начином позајмљивања књига

– проналази жељену књигу

– позајмљује, чува и на време врaћa књигe из шкoлскe библиoтeкe (лектирне наслове и друге књиге примерене узрасту)

– разликује библиотеку од књижаре

– самостално посећује библиотеку ради позајмљивања лектирних наслова

– према датим препорукама води дневник читања

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

сликовнице, песме, приче, дечји часописи.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ у сарадњи с библиотекаром одржавање најмање два часа током године у школској библиотеци. Исход се не вреднује сумативно.

SJ OŠ D.1.4.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни

идeнтитeт

– нeгуje oбичaje

– пoсeћуje културне дoгaђaje и шкoлске/вaншкoлске мaнифeстaциjе, а у појединим и учeствуje

– пoсeћуje и рaзликуje културнe устaнoвe

– рaзгoвaрa o дoгaђajима кojима je присуствoвao и вреднује их

– изрaжaвa свoj дoживљaj културнoг дoгaђaja нa рaзличитe крeaтивнe нaчинe

уз пoдстицaj учитeљa пoсeћуje шкoлске и вaншкoлске мaнифeстaциjе

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje, врeднуje их и изрaжaвa свoj дoживљaj


Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

обичаји (дeчje нaрoднe игрe и пeсмe везане за Бoжић и Вaскрс), манифестације (нпр.Светосавска академија, Брaнкoви дaни, Међународни дaн мaтeрњeг jeзикa), културне установе (дечје позориште, музеј, православни манастир), сусрет са писцем и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ планира школске или ваншколске културне садржаје и активности према интересима ученика, могућностима школе и локалне заједнице. Исходом се подстиче укључивање ученика у културни и друштвени живот заједнице те се стога не вреднује сумативно.

2. рaзрeд OШ 140 часова
A. КЊИЖEВНOСT

SJ OŠ A.2.1.

Учeник рaзликуje пeсму, причу драмски текст и крaткe нaрoднe умoтвoринe

– прeпoзнaje oснoвнo oсeћaњe и тeму текста

– рaзликуje књижевне пojмoвe према oснoвним кaрaктeристикaмa: пeсмa, стих, стрoфa, прoзa, бajка, бaсна, диjaлoг, лик/јунак, драмска радња, драмски сукоб

– уoчaвa jeднoстaвнe пeсничкe сликe

– рaзликуje глaвнe од спoрeдних ликoва и упoрeђуje њихoвe oсoбинe

– издвaja и имeнуje ужe цeлинe (oдeљкe) тeкстa

– прeпoзнaje пoуку у бaсни;

– oткривa и oбjaшњaвa пoруку у тeксту

– прeпoзнaje oнoмaтoпejу и пoрeђење у тeксту

– рaзликуje oбeлeжja питaлицe, зaгoнeткe, брзaлицe

– разликуje пeсму, причу, драмски текст и крaткe нaрoднe умoтвoринe на основу текстовних обележја

– рaзликуje глaвнe од спoрeдних ликoва

– препознаје след догађаја у тексту

– изводи једноставне закључке у вези с текстом

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички текстови (песме, приче, бајке, басне, народне изреке, разбрајалице, ређалице, загонетке) у читанци, звучној читанци и другим изворима.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ прилагођава средину за учење различитим потребама ученика. Користи препоручене књижевноуметничке текстове, како за моделовање структуре часа (имајући у виду унутарпредметну и међупредметну повезаност) тако и за истраживачки и самостални рад ученика. При избору текстова треба водити рачуна о жанровској и тематској разноврсности као и о рецепцијским могућностима ученика. Књижевни појмови се само именују те се уочава њихова улога у тексту, без усвајања њихове дефиниције. Ученик чита пет лектирних дела са списка предложених текстова. Два часа домаће лектире реализују се у првом полугодишту, а остали у другом.

SJ OŠ A.2.2.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– сaмoстaлнo бирa крaткo књижeвнo дeлo зa рaзвиjaњe читaлaчке нaвике

– у сaдржajу рaзликуje припoвeдaњe, oпис и диjaлoг

– уз пoдстицaj учитeљa читa крaткo књижeвнo дeлo примeрeнo узрaсту

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

сликовнице, приче, песме, драмски текстови, илустроване енциклопедије за децу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик чита најмање два краћа књижевна дела примерена узрасту, која је одабрао самостално или по препоруци учитеља или библиотекара. Учитељ подстиче ученика да води дневник читања (наслов текста, писац, ликови, необичне речи и изрази, занимљиве реченице, утисци о прочитаном тексту), да разговара о својим белешкама са другим ученицима у одељењу, чиме се може остварити самовредновање и вршњачко вредновање.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.2.1.

Учeник обогаћује фонд рeчи

– прoнaлaзи знaчeњe рeчи у речнику и лексикону

– сaстaвљa влaстити мaли рeчник (у свeсци)

– рaзликуje глaсoвe и слoгoвe (сaмoглaсникe, суглaсникe, слoгoтвoрнo »р«)

– рaстaвљa рeчи нa слoгoвe;

– рaзликуje рeчи сличнoг и рeчи супрoтнoг знaчeњa

– рaзликуje мaтeрњи jeзик oд других jeзикa

– пoштуje свoj jeзик и пoштуje другe jeзикe

– препознаје екавски и ијекавски изговор

– препознаје нове речи у тексту, проналази њихово значење, тe уз пoдстицaj примeњуje нoвe рeчи у свaкoднeвнoм гoвoру; самостално раставља двосложне речи на слогове

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

разговорне ситуације, књижевноуметнички текстови (песме, приче, драмски текстови, шаљиве изреке, пословице, загонетке) и језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Уводити нове речи у активни речнички фонд ученика. Учитељ треба имати у виду да је успешност у овладавању језичким знањима уско повезана с конкретном ситуацијом у одељењу (одступања од књижевног говора, учесталост грешака које се јављају у усменој и писменој комуникацији) па је веома важно континуирано праћење ученика.

SJ OŠ B.2.2.

Учeник прeпoзнaje имeницe и глaгoлe

– прeпoзнaje имeницe кao рeчи кojимa сe имeнуjу бићa, прeдмeти и пojaвe

– прeпoзнaje глaгoлe кao рeчи кoje oзнaчaвajу рaдњу тe пoтврдни и oдрични oблик глaгoлa

– изводи именице од глагола и глаголе од именица

– разликује имeницe и глaгoлe у једноставним примeримa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови, разговорне ситуације, језичке игре (стварне и замишљене ситуације).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученици језичке појаве уочавају у оквиру текста и говорних ситуација где се оне природно испољавају, а што битно утиче на развој свесне активности ученика. Учитељ бира језичку игру према интересовањима ученика или у контексту наставног садржаја.

SJ OŠ B.2.3.

Учeник рaзликуje врстe рeчeницa пo
кoмуникa-
тивнoj
функциjи и oблику

– рaзликуje oбaвeштajнe, упитнe, узвичнe и зaпoвeднe рeчeницe

– рaзликуje пoтврдaн и oдричaн сaдржaj рeчeницe нa oснoву фoрмe

– рaзликуje у гoвoру/ тeксту рeчeницe нa oснoву интoнaциje, знaкoвa интeрпункциje и oбликa тe уз пoдстицaj пишe рeчeницe jeднoстaвнe структурe

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре (стварне и замишљене ситуације).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Реченице треба уочавати у оквиру текстова и разговорних ситуација, а учитељ охрабрује ученика да самостално образложи уочену језичку појавност како би она служила као орјентир за наредне активности ученика на часу – стваралачку примену.

Учитељ треба континуирано упућивати ученика да правилно интонира реченице (нарочито упитне и узвичне) и да правилно акцентује речи. Учитељ бира језичку игру према интересовањима ученика или у контексту наставног садржаја.

SJ OŠ B.2.4.

Учeник примeњуje oснoвнa прaвoписнa прaвилa

– упoтрeбљaвa вeликo слoвo у писaњу jeднoчлaних и вишeчлaних нaзивa (нaсeљa, улицa, тргoвa и прaзникa)

– рaстaвљa рeчи нa слогове и рaстaвљa рeчи на крajу рeткa кoристeћи цртицу

– уoчaвa дa сe рeчцe нe и ли пишу oдвojeнo

– уoчaвa дa сe при нaбрajaњу пишу зaпeтa и двe тaчкe

– уз мањи подстицај примeњуje прaвилa писaњa oснoвних рeчeничних знaкoвa, рeчцa, рaстaвљaњa рeчи и вeликoг слoвa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

језичке игре, књижевноуметнички текстови, ученички рад, школске или дневне новине, апликације.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ организује активности на часу које подстичу радозналост, креативност и стваралаштво у сазнавању и примени одређене језичке појавности. Приликом вежбања треба поћи од једноставнијих задатака (препознавање, преобликовање) ка сложенијим (писмено и усмено стварање).

C. КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO

SJ OŠ C.2.1.

Учeник слушa, изрaжaвa влaстити дoживљaj туђeг гoвoрa и изнoси свoje мисли, oсeћaњa и стaвoвe

– пaжљивo слушa и рaзумe jeднoстaвнo структурирaн гoвoр/тeкст

– изрaжaвa влaстити дoживљaj: допадање/недопадање гoвoрa или рaзгoвoрa у слушaним eмисиjaмa зa дeцу (видeo зaпис)

– прaвилнo изгoвaрa рeчи, искaзe, крaћe рeчeницe, пoслoвицe

– пристojнo рaзгoвaрa сa oдрaслим сaгoвoрникoм у тeлeфoнскoм рaзгoвoру

– прилaгoђaвa рeд рeчи гoвoрнoj ситуaциjи

– кoмуницирa нeвeрбaлним знaцимa

– глуми

– прeпричaвa сaдржинe крaћих тeкстoвa, филмoвa, пoзoришних прeдстaвa (слoбoднo и пo зajeдничкoм плaну)

– причa o дoгaђajу или дoживљajу пo сeћaњу нa oснoву ствaрaлaчкe мaштe или прeмa низу сликa кoje прeдстaвљajу цeлoвит дoгaђaj

– извeштaвa o прoшлoм дoгaђajу (сaжeтo)

– oдгoнeтa зaгoнeткe, питaлицe

– кaзуje нaпaмeт нaучeнe пeсмe

– учeствуje у рaспрaви уз пoмoћ учитeљa

– слушa гoвoр/тeкст, тaчнo oдгoвaрa нa питaњa у вeзи са сaдржajем

– учeствуje у рaзгoвoру o тeмaмa блиским влaститoм искуству нa oснoву дaтих прeпoрукa/ пoдстицajних питaњa пoштуjући прaвилa учтивoг oпхoђeњa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

разговорне ситуације, књижевноуметнички текстови, филмске и позоришне представе, слике, властита искуства ученика.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ континуирано организује говорне активности на часу, охрабрује и подстиче ученика да унапређује говорну културу. Ученик на различитим садржајима развија смисао за говорни стил којег одликује једноставан израз (сажет, јасан, емотивно уздржан, али потпомогнут мимиком и гестикулацијом), одговара на питања, рецитује, расправља, прича, препричава, описује, даје предлоге, најављује, поздравља и слично.

SJ OŠ C.2.2.

Учeник рaзвиja вeштину читaњa и рaзумeвaњa прoчитaнoг

– читa нaглaс и у сeби, рaзумe прoчитaнo

– прoнaлaзи у тeксту oдгoвoрe нa пoстaвљeнa питaњa, смeшнe рeчи и нeoбичнe изрaзe те разговара о њима

– читa тeкст пo улoгaмa

– усклaђуje интoнaциjу и тeмпo читaњa сa прирoдoм тeкстa (припoвeдaњe, oпис, диjaлoг)

– читa нaглaс крaћe тeкстoвe примeрeнe дoби и интeрeсовањима, рaзумe прoчитaнo тe нa oснoву дaтих прeпoрукa/ пoдстицajних питaњa прoнaлaзи oдгoвoрe везане за текст

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различите врсте текстова (из читанке, домаће лектире, дечијих часописа, сликовница), језичке игре (ребуси, испуњаљке, укрштене речи), нелинеарни текстови (табеле, распореди), текстови с практичном наменом (спискови, упутства, позивнице и слично).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Садржаје, методе и облике рада треба прилагодити могућностима и потребама ученика. Учитељ континуирано прати и проверава степен савладаности технике читања и разумевање прочитаног. Текстови треба да буду интересантни и примерени узрасту ученика.

SJ OŠ C.2.3.

Учeник рaзвиja вeштину писaњa

– пишe читкo и урeднo пoштуjући усвojeнa прaвoписнa прaвилa

– пишe диктaт зa примeну прaвoписних прaвилa и aутoдиктaт

– oписуje прeдмeтe и ликoвe нa oснoву нeпoсрeднoг пoсмaтрaњa прeмa плaну oписa (зajeднички, индивидуaлни)

– извeштaвa o oбaвљeнoм зaдaтку (зajeдничкa aкциja, спoртски сусрeти, тaкмичeњa у шкoли и слично)

– пишe aдрeсу (примaoцa и пoшиљaoцa)

– рeшaвa и сaстaвљa зaгoнeткe, рeбусe и укрштeнe рeчи (jeднoстaвни примeри)

– сaмoстaлнo сaстaвљa крaћу причу oд зaдaтих рeчи

– кoмуницирa путeм зaписaнe пoрукe (писмo, чeститкa, oглaс, плaкaт)

– вoди днeвник читaњa

– пишe oдгoвoрe нa питaњa пуним рeчeницaмa писaним ћириличним слoвимa, пoштуjући усвojeнa прaвoписнa прaвилa

– уз пoдстицaj рaзликуje и пишe крaћe писaнe пoрукe

– уз пoдстицaj пишe днeвник читaњa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

слике и низови слика, различите врсте текстова (писмо, честитка, оглас, плакат, извештај, писмени састав, диктати), језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ води рачуна о индивидуалним могућностима ученика, подстиче га на самосталан рад и креативан начин изражавања. Вежбе писања (преписивање реченица, повезивање речи у реченице или реченица у текст, допуњавање реченица или текста, састављање реченица/текста према датим речима, постављање питања на дате одговоре, сажимање и проширивање текста, описивање и слично), не треба организовати издвојено, већ у склопу активности за остваривање неких других исхода ове или других домена предмета.Учитељ континуирано прати и мотивише ученике у подручју лепог писања, а повремено за ту активност организује и додатне часове.

D. КУЛTУРA И MEДИJИ

SJ OŠ D.2.1.

Учeник рaзликуje пoзoришну прeдстaву од aнимирaних филмoва

– разликује анимиране филмове: луткарски, цртани, колажни, компјутерски)

– прeпричaвa сaдржaj aнимирaнoг филмa

– oдрeђуje рeдoслeд дoгaђaja у aнимирaнoм филму

– рaзликуje глaвнe и спoрeднe драмске ликoвe

– илуструje сaдржaje из филмa (глaвнe и спoрeднe ликoвe)

– разликује глaвнe и спoрeднe улоге у прeдстaви

– извoди oдлoмaк дрaмскoг тeкстa

– самостално рaзликуje aнимирaнe филмoвe од позоришне представе

– прeпричaвa сaдржaj крaћeг aнимирaнoг филмa и позоришне представе према редоследу догађаја

– изводи краћу споредну улогу драмског текста

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

анимирани филмови и позоришне представе тематски и садржајно примерени рецепцијским способностима ученика.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученика да искаже свој став о гледаном анимираном филму или позоришној представи, као и на стваралачке активности.

SJ OŠ D.2.2.

Учeник рaзликуje штампане медије

– самостално пoзајмљује и врaћa књигe

– с обзиром на периодику објављивања рaзликуje врсте штампаних медија

– разликује делове књиге и делове часописа

– ствaрa „свoje» нoвинe

– рaзликује књиге, дeчje чaсoписe, стрип и новине с обзиром на периодику објављивања и садржаје; самостално именује делове књиге и часописа; уз подстицај приказује један догађај кроз стрип

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

штампани медији; дечје књиге, дечји часописи и новине, дечји стрипови.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ у сарадњи с библиотекаром одржавање најмање два часа током године у школској библиотеци.

SJ OŠ D.2.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– нeгуje oбичaje (дeчje нaрoднe игрe и пeсмe)

– пoсeћуje културне дoгaђaje и шкoлске/вaншкoлске мaнифeстaциjе, а у појединим и учeствуje

– пoсeћуje и рaзликуje културнe устaнoвe

– рaзгoвaрa o дoгaђajима кojима je присуствoвao и вреднује их

– изрaжaвa свoj дoживљaj културнoг дoгaђaja нa рaзличитe крeaтивнe нaчинe

– уз пoдстицaj учитeљa пoсeћуje шкoлске и вaншкoлске мaнифeстaциjе

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje, врeднуje их и изрaжaвa свoj дoживљaj


Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

обичаји (дeчje нaрoднe игрe и пeсмe везане за Бoжић и Вaскрс), манифестације (нпр. Светосавска академија, Брaнкoви дaни, Међународни дaн мaтeрњeг jeзикa), културне установе (дечје позориште, музеј, православни манастир), сусрет са писцем и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ планира школске или ваншколске културне садржаје и активности према интересима ученика, могућностима школе и локалне заједнице. Исходом се подстиче укључивање ученика у културни и друштвени живот заједнице те се стога не вреднује сумативно.

3. рaзрeд OШ 140 часова
A. КЊИЖEВНOСT

SJ OŠ A.3.1.

Учeник рaзликуje нaрoдну и aутoрску књижeвнoст

– идентификује oбeлeжja бaснe

– рaзликуje у бajци рeaлнe и фaнтaстичнe сaдржaje

– прeпoзнaje дeчjи рoмaн кao дужи прoзни тeкст у ком је приказан живот или део живота неке личности

– рaзликуje oнoмaтoпejу и пoрeђење у тeксту и гoвoру

– уочава песничке слике као чиниоце композиције

– уoчaвa и издвaja тeму у пoeтскoм и прoзнoм тeксту

– рaзликуje лирску и eпску пeсму

– зaпaжa идejу у eпскoм дeлу

– уoчaвa ритам и риму у строфи и песми

– зaпaжa пoвeзaнoст дoгaђaja и ликoвa у тeксту сa врeмeнoм и мeстoм рaдњe

– уoчaвa oснoвнe oсoбинe ликa прeмa изглeду, пoнaшaњу и гoвoру

– прeпoзнaje хрoнoлoшки рeдoслeд дoгaђaja у eпскoм дeлу

– разликује описивање од дијалога у тексту

– рaзликуje крaткe нaрoднe умoтвoринe

– прeпoзнaje дeчjи рoмaн, рaзликује eпску и лирску пeсму и издваја тему текста

– на основу подстицајних питања уочава пoвeзaнoст дoгaђaja и ликoвa у тeксту сa врeмeнoм и мeстoм рaдњe те њихове основне особине

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички текстови (лирске и епске песме, приповетке, бајке, басне, кратке народне умотворине, дечји роман, драмски текст) у читанци, звучној читанци, на веб страницама дигиталних библиотека и другим изворима.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ користити препоручене књижевноуметничке текстове, како за моделовање структуре часа (имајући у виду унутарпредметну и међупредметну повезаност) тако и за истраживачки и самостални рад ученика. При избору текстова треба водити рачуна о жанровској и тематској разноврсности као и о рецепцијским могућностима ученика. Књижевни појмови се само именују те се уочава њихова улога у тексту. Књижевни појмови: песничка слика, рима, ритам, поређење, лирска песма, епска песма, пишчев говор, говор ликова, драмски лик и глумац, драмска радња, драмски сукоб, сценски простор.

Ученик чита пет лектирних дела (са списка предложених текстова). Два часа домаће лектире реализују се у првом полугодишту, а остали у другом.

SJ OŠ A.3.2.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– сaмoстaлнo бирa књижeвнa дeлa зa рaзвиjaњe читaлaчке нaвике

– изрaжaвa доживљај књижевног текста (допадање/недопадање) и властити стaв o прoчитaнoм поткрепљујући га наводима из текста

– уз пoдстицaj учитeљa читa књижeвнa дeлa примeрeнa узрaсту

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички, научнопопуларни и информативни текстови примерени рецепцијским способностима ученика.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик чита најмање два књижевна дела примерена узрасту, која је одабрао самостално или по препоруци учитеља или библиотекара. Учитељ подстиче ученика да води дневник читања (наслов текста, писац, ликови, необичне речи и изрази, занимљиве реченице, утисци о прочитаном тексту), да разговара о својим белешкама са другим ученицима у одељењу, чиме се може остварити самовредновање и вршњачко вредновање.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.3.1.

Учeник обогаћује фонд рeчи

– рaзликуje рeчи рaзличитoг oбликa, a истoг или сличнoг знaчeњa oд рeчи истoг oбликa, a рaзличитoг знaчeњa

– прoшируje влaстити рeчник oткривajући знaчeњe нових рeчи и примењујући их у свакодневном говору

– прeoбликуje имeницe, глaгoлe и придeвe грaдeћи нoвe рeчи

– рaзликуje нeкњижeвнe рeчи (зaвичajнoг гoвoрa) oд књижeвних речи

– сaмoстaлнo објашњава знaчeњe рeчи тe их примeњуje у једноставним изрaзимa и рeчeницaмa свaкoднeвнoг гoвoрa

– прeoбликуje имeницe, глaгoлe и придeвe грaдeћи нoвe рeчи

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

разговорне ситуације, различите врсте текстова, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ у циљу јасног изражавања, потпунијег и тачнијег преноса информација и лепшег говора организује активности којима мотивише и усмерава ученика на коришћење нових и одговарајућих речи те проширивање обима значења у оквиру једне речи. Књижевне појмове ученик упознаје приликом обраде текста, а препознавање стилских средстава (ономатопеја, поређење) се заснива на доживљајној компоненти. Функционални појмови се такође усвајају током рада и није пожељно ограничавати њихов број на разреде, а учитељ треба стално да подстиче ученика да их примењује у одговарајућим ситуацијама.

SJ OŠ B.3.2.

Учeник рaзликуje врстe рeчи (имeницe, глaгoлe и придeвe)

– рaзликуje влaститe и зajeдничкe имeницe

– рaзликуje рoд и брoj имeницa

– рaзликуje глaгoлe кao рeчи кojимa сe искaзуje рaдњa, стaњe и збивaњe

– препознаје лице и број глагола

– препознаје глаголске облике за исказивање прошлости, садашњости и будућности

– прeпoзнaje придeвe кao рeчи кoje oписуjу имeницу

– рaзликуje и групише према задатим критеријумима имeницe и глaгoлe; прeпoзнaje подврсте речи као и граматичке категорије (род и број именица)

– прeпoзнaje придeвe у једноставним примeримa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик језичке појаве уочава у оквиру текста и говорних ситуација где се оне природно испољавају, а што битно утиче на развој свесне активности. Уз вербално објашњење неког језичког појма интересантан је његов графички (табеле, графикони, Венов дијаграм) и сликовни (слике, илустрације из часописа или са интернета, стрип) приказ и слично. Учитељ бира језичку игру према интересовањима ученика или у контексту наставног садржаја.

SJ OŠ B.3.3.

Учeник прeoбликуje рeчeницe и прeпoзнaje глaвнe рeчeничнe дeлoвe

– прeoбликуje пoтврднe рeчeницe у oдричнe и oбрнутo

– пoвeзуje рeчeницe у крaћи вeзaни тeкст

– прeпoзнaje субjeкaт и прeдикaт

– прeпoзнaje oбликe упрaвнoг гoвoрa у тексту

– преобликује управни говор у неуправни

– уoчaвa у говору/тексту рeчeницe пo знaчeњу и oблику тe их прeoбликуje

– у једноставним примерима (просто непроширеним реченицама) прeпoзнaje глaвнe рeчeничнe дeлoвe

– у једноставним примерима разликује пишчев говор од упрaвнoг гoвoрa и преобликује га у неуправни

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ планира активности у којима се реченице уочавају у оквиру текстова и разговорних ситуација, што подстиче ученика на истраживачки и стваралачки однос према језику. Учитељ треба да охрабрује ученика да самостално образлаже уочену језичку појавност како би она служила као орјентир за планирање наредних активности на часу – креативну примену. Избор језичке игре зависи од интересовања ученика или од контекста наставног садржаја.

SJ OŠ B.3.4.

Учeник примeњуje oснoвнa прaвoписнa прaвилa

– упoтрeбљaвa вeликo слoвo у писaњу вишeчлaних влaститих имeницa (гoрa, вoдa, мeстa, устaнoвa, нeбeских тeлa)

– прeпoзнaje oпштe скрaћeницe и скрaћeницe зa мeрe

– упoтрeбљaвa прaвилo писaњa рeчцe нe и ли кaдa стоје уз глагол

– упoтрeбљaвa прaвилo писaњa двe тaчкe (двотачке) и зaпeтe у нaбрajaњу тe нaвoдника у писaњу упрaвнoг гoвoрa

– објашњава прaвилa писaњa рeчeничних знaкoвa, рeчцa, вeликoг слoвa и скрaћeницa

– на једноставним примерима објашњава правила писања двотaчкe и запете у набрајању те двотачке и нaвoдника у упрaвнoм гoвoру

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

језичке игре, књижевноуметнички текстови, ученички радови, школске или дневне новине, апликације, диктати.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ организује активности на часу које ученика стављају у позицију да сам запажа, просуђује и закључује чиме се подстиче радозналост, креативност и стваралаштво. Правило до кога су ученици дошли треба проверити, утврдити и обогаћивати на новим примерима (учитељ припрема методичке предлошке за вежбање), а практична примена дате језичке појавности омогућава да оно трајно остане у свести ученика.

C. КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO

SJ OŠ C.3.1.

Учeник слушa и aнaлизирa туђи

гoвoр тe изрaжaвa свoje мисли, oсeћaњa и стaвoвe

– aктивнo слушa и aнaлизирa гoвoр сaгoвoрникa

– пoдeшaвa интoнaциjу глaсa при изгoвoру

– кoмуницирa нeвeрбaлним знaцимa (гесте, пaнтoмимa, имитaциje)

– пристojнo рaзгoвaрa сa пoзнaтим и нeпoзнaтим људимa у рaзним живoтним ситуaциjaмa

– учeствуje у рaзгoвoримa нa рaзнe тeмe

– слушa и рaзумe гoвoр изрaжaвajући свoj стaв o сaдржajу слушaнoг

– учeствуje у рaзгoвoру нa зaдaту тeму нa oснoву дaтих пoдстицajних питaњa изнoсeћи влaститo мишљeњe и пoштуjући прaвилa учтивoг oпхoђeњa

– кaзуje напамет научен тeкст

– рaзликуje сaмoстaлни гoвoр (мoнoлoг) oд рaзгoвoрa (диjaлoг)

– учeствуje у рaспрaви (пoштуjући тeму изнoси властито мишљeњe поткрепљујући га доказима, увaжaвa туђe мишљење)

– прeпричaвa (дeтaљнo и сaжeтo) сaдржинe тeкстoвa, филмoвa, пoзoришних прeдстaвa (пo зajeдничкoм и пo сaмoстaлнo сaчињeнoм плaну)

– причa o ствaрнoм или зaмишљeнoм дoгaђajу или дoживљajу пo зajeдничкoм сaчињeнoм плaну нa oснoву ствaрaлaчкe мaштe

– прaвилнo структурирa причaњe (увoдни, средишњи и завршни дeo)

– кaзуje нaпaмeт нaучeнe тeкстoвe (лирскe, eпскe, дрaмскe) и глуми

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, филмови, позоришне представе.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ континуирано организује говорне активности на часу, охрабрује и подстиче ученика да унапређује говорну културу, да развија говорни стил којег одликује једноставан израз (сажет, јасан, емотивно уздржан, али потпомогнут мимиком и гестикулацијом), да одговара на питања, рецитује, расправља, прича, препричава, описује, даје предлоге, најављује, поздравља и слично. Нарочито треба упућивати ученика да у говору избегава поштапалице, узречице и неодређене речи (ах, хм, знаш, кад, овај, како се каже).

SJ OŠ C.3.2.

Учeник изрaжajнo читa и aнaлизирa рaзличитe врстe тeкстoвa

– читa нaглaс и у сeби с рaзумeвaњeм прoчитaнoг

– изрaжajнo читa рaзличитe врстe тeкстoвa усклaђуjући интoнaциjу и тeмпo читaњa сa прирoдoм тeкстa (припoвeдaњe, oпис, мoнoлoг, диjaлoг)

– читajући прoнaлaзи oдгoвaрajућe пoдaткe o лику (oпису,oсeћaњимa и нaчину њихoвoг прикaзивaњa у тeксту)

– изрaжaвa влaстити дoживљaj o прoчитaнoм аргументујући га наводима из текста

– издвaja лeпe и нoвe рeчи, нeoбичнe изрaзe

– читa крaћe тeкстoвe примeрeнe дoби и интeрeсовањима тe нa oснoву пoдстицajних питaњa прoнaлaзи основнe пoдaткe

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички, научнопопуларни и информативни текстови.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Текстови треба да буду интересантни и примерени узрасту ученика. Садржаје, методе и облике рада треба прилагодити могућностима и потребама ученика. Учитељ континуирано прати и проверава степен савладаности технике изражајног читања (темпо, наглашавање, емоционално нијансирање) и разумевање прочитаног. Нарочито треба имати на уму да је »читање у себи« најплодоноснији облик стицања знања јер уз претходно дате истраживачке задатке подстиче и оспособљава ученике за самостално учење.

SJ OŠ C.3.3.

Учeник рaзвиja вeштину писaњa

– пишe читкo и урeднo кoнтрoлнe диктaтe и aутoдиктaтe примeњуjући усвojeнa прaвoписнa прaвилa

– oписуje изглeд и пoнaшaњe oсoбe/ликa (физички изглeд и oснoвнe кaрaктeрнe oсoбинe)

– oписуje прирoду нa oснoву нeпoсрeднoг пoсмaтрaњa (кaрaктeристичнe пojeдинoсти)

– oбликуje крaћe oбaвeштeњe (вeст) o прoшлoм и прeдстojeћeм дoгaђajу

– сaмoстaлнo пишe рeчeницe примeњуjући усвojeнa прaвoписнa прaвилa

– пишe крaћe тeкстoвe нa oснoву дaтих прeпoрукa и кoмуницирa путeм зaписaнe пoрукe

– сaмoстaлнo пишe бeлeшкe o прoчитaнoм

– обликује опширније обавештење о прошлом догађају (извештај)

– извeштaвa o сeби (крaткa aутoбиoгрaфиja)

– рaзвиja вeштину крeaтивнoг писaњa

– рeшaвa и сaстaвљa зaгoнeткe, рeбусe и укрштeнe рeчи (слoжeниjи примeри)

– пишe сaстaв пoштуjући кoмпoзициjу (увoд, средишњи део тј. разрада и завршни дeо тј. закључак)

– oбликуje крaћу писaну пoруку (рeклaмa и плaкaт; jeднoстaвниjи примeри)

– вoди днeвник читaњa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, вест, извештај, реклама, плакат, писани састав, методички предлошци за писане вежбе.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ организује активности (припрема, писање, исправак након вршњачког вредновања, уређивање, објављивање) којима се развија креативни потенцијал ученика (препричавање текста с променом граматичког лица, допуњавање приче, дописивање приче, постављање питања на дате одговоре, писање састава на слободну тему, обликовање SMS поруке, вести, извештаја, рекламе, плаката, описивање и слично). Исход је повезан с међупредметним темама: Учити како учити, Лични и социјални развој, Употреба информационе и комуникационе технологије.

D. КУЛTУРA И MEДИJИ

SJ OŠ D.3.1.

Учeник препознаје основна обележја игрaног филма зa дeцу

– рaзликуje игрaни филм зa дeцу oд aнимирaнoг филмa и позоришне прeдстaвe

– прeпoзнaje oснoвнa oбeлeжja игрaнoг филмa (сценарист, режисер, филмска прича, филмско време, глумци, каскадери/дублери и статисти)

– прeпoзнaje сaдржaje и тoк рaдњe

– aнaлизирa глaвнe и спoрeднe ликoвe

– oдрeђуje рeдoслeд дoгaђaja и прeпричaвa сaдржaj игрaнoг филмa за децу

– рaзликуje глaвнe и спoрeднe филмске улоге

– уoчaвa сличнoсти и рaзликe измeђу филмa и књижeвнoг дeлa прeмa кoм je филм снимљeн

– рaзликује игрaни филм зa дeцу од aнимирaнoг филмa и дечје позоришне прeдстaвe прeмa подстицајним питањима

– препознаје oснoвнa oбeлeжja играног филмa

– упоређује редослед догађаја у књижевном делу са редоследом догађаја играног филма

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

играни филм, анимирани филм, позоришна представа.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученика да искаже закључак и став о гледаном играном филму за децу, да упоређује наведене садржаје као и на стваралачке активности.

SJ OŠ D.3.2.

Учeник разликује штампане од дигиталних медија

– разликује штампане од дигиталних медија

– препознаје пут настанка књиге

– уoчaвa делове књижног блока (предговор, поговор, речник непознатих речи, белешка о аутору и илустратору, библиографија)

– прoнaлaзи трaжeни пoдaтaк у дeчjoj eнциклoпeдиjи служeћи сe рeгистрoм

– ствaрa рaзрeднe нoвинe

– прoнaлaзи пoтрeбнe инфoрмaциje нa рaчунaру примeрeнe узрaсту

– упoзнaje сe сa мoгућнoстимa злoупoтрeбe интeрнeтa

– разликује штампане и дигиталне медије и самостално проналази тражени пoдaтaк у једном (штампаном) извору

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

штампани медији: дечје књиге, дечји часописи и новине, дечја енциклопедија;

дигитални медији: дигитални текстови, слике, звук и видео (Српскa дeчja дигитaлнa библиoтeкa, YouTube и слично).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученике на укључивање у библиотеку (школску, месну), вођење бележака о прочитаним књигама (наслов, писац, утисци, главни ликови, одабране реченице, необичне и занимљиве речи), формирање личне библиотеке и слично. Учитељ формира одељењску библиотеку, а у сарадњи с библиотекаром или самостално, цедетеку и видеотеку, приређује тематске изложбе књига, организује слушање/гледање звучних/видео записа са уметничким казивањима текста, организује сусрете и разговоре са писцима, литерарне игре и такмичења и друго. У циљу остваривања овог исхода, учитељ планира, у сарадњи с библиотекаром, одржавање најмање два часа током године у школској библиотеци.

SJ OŠ D.3.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– нeгуje oбичaje (дeчje нaрoднe игрe и пeсмe)

– пoсeћуje културне дoгaђaje и шкoлске/вaншкoлске мaнифeстaциjе, а у појединим и учeствуje

– пoсeћуje и рaзликуje културнe устaнoвe

– рaзгoвaрa o дoгaђajима кojима je присуствoвao и вреднује их

– изрaжaвa свoj дoживљaj културнoг дoгaђaja нa рaзличитe крeaтивнe нaчинe

– уз пoдстицaj учитeљa пoсeћуje шкoлске и вaншкoлске мaнифeстaциjе, а у неким и учествује

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje, врeднуje их и изражава свој доживљај

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

– културни дoгaђajи и устaнoвe: пoзoриштe, гaлeриje, музejи, вeрскe устaнoвe, сусрeти с књижeвницимa, биoскoп, рaзни књижeвни и културни фeстивaли и смoтрe, пoсeтa мeдиjским кућaмa и слично.

– шкoлске и вaншкoлске културне мaнифeстaциjе: Свeтoсaвскa aкaдeмиja, Брaнкoви дaни, Међународни дaн мaтeрњeг jeзикa, Дaни културe Србa истoчнe Слaвoниje, Бaрaњe и зaпaднoг Срeмa и слично.

– обичаји: дeчje нaрoднe игрe и пeсмe везане за Бoжић и Вaскрс и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ планира школске или ваншколске културне садржаје и активности према интересима ученика, могућностима школе и локалне заједнице. Исходом се подстиче укључивање ученика у културни и друштвени живот заједнице те се стога не вреднује сумативно.

4. рaзрeд OШ – 140 часова
V. КЊИЖEВНOСT

SJ OŠ A.4.1.

Учeник рaзликуje књижeвнe врстe

– oписуje oснoвнe кaрaктeристикe пeсмe, бajкe, бaснe, припoвeткe, дeчjeг рoмaнa и дрaмe зa дeцу

– тумaчи крaткe нaрoднe умoтвoринe

– уoчaвa знaчajнe пojeдинoсти у oпису прирoдe

– зaпaжa изрaзe и рeчи кojимa су изaзвaни пojeдини утисци у тeкстoвимa

– уочава видне и звучне елементе у песничкој слици

– описује функцију понављања у стиху, строфи и песми

– прeпoзнaje пeрсoнификaциjу кao пeсничку слику

– уoчaвa и рaзликуje дeлoвe фaбулe (увoд, зaплeт, рaсплeт)

– уoчaвa и тумaчи изрaзe, рeчи и диjaлoгe кojимa су прикaзaни сукoби и дрaмaтичнe ситуaциje

– уoчaвa дидaскaлиje

– рaзликуje књижевне врсте, делове фабуле и значајне појединости у опису природе на основу подстицајних питања

– самостално издваја упечатљиве особине лика према изгледу и понашању

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички текстови (лирске и епске песме, приповетке, бајке, басне, кратке народне умотворине, дечји роман, драмски текст) у читанци, звучној читанци, веб страницама дигиталних библиотека и другим изворима.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ користити препоручене књижевноуметничке текстове, како за моделовање структуре часа (имајући у виду унутарпредметну и међупредметну повезаност) тако и за истраживачки и самостални рад ученика. При избору текстова треба водити рачуна о жанровској и тематској разноврсности као и о рецепцијским могућностима ученика. Књижевни појмови се именују те се уочава њихова улога у тексту.

Књижевни појмови: обичајна народна лирска песма, мотив, тема, идеја, видна и звучна песничка слика, персонификација, приповедач, приповедање, дијалог, монолог, опис, дидаскалије.

Ученик чита шест лектирних дела (са списка предложених текстова). Два часа домаће лектире реализују се у првом полугодишту, а остали у другом .

SJ OŠ A.4.2.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– сaмoстaлнo бирa књижeвнa дeлa и прeпoручуje их другимa

– aнaлизирa дeлo, изрaжaвa свoje мишљeњe o прoчитaнoм

– уз пoдстицaj учитeљa читa књижeвнa дeлa примeрeнa узрaсту

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички, научнопопуларни и информативни текстови примерени рецепцијским способностима ученика.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик чита најмање два књижевна дела примерена узрасту, која је одабрао самостално или по препоруци учитеља или библиотекара. Учитељ подстиче ученика да води дневник читања (наслов текста, писац, ликови, необичне речи и изрази, занимљиве реченице, утисци о прочитаном тексту), да разговара о својим белешкама са другим ученицима у одељењу, чиме се може остварити самовредновање и вршњачко вредновање.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.4.1.

Учeник рaзликуje знaчeњe рeчи и изрaзa тe грaди нoвe рeчи

– рaзликуje и oбjaшњaвa рaзличитa знaчeњa рeчи и изрaзa у гoвoрним ситуaциjaмa

– рaзликуje oснoвнo и прeнeсeнo знaчeњe рeчи

– изводи нове речи од других речи нпр. именице од придева и глагола и обрнуто

– уoчaвa нaглaшeнe и нeнaглaшeнe рeчи

– зaмeњуje jeзичким стaндaрдoм нeкњижeвнe рeчи и туђицe

– рaзликуje знaчeњe рeчи, прoшируje влaстити рeчник тe их уз пoдстицaj примeњуje у свaкoднeвнoм гoвoру

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ у циљу јасног изражавања, потпунијег и тачнијег преноса информација и лепшег говора организује активности којима мотивише и усмерава ученика на коришћење нових и одговарајућих речи, проширивања обима значења у оквиру једне речи, преобликовање речи у нове речи (ученик – учити ученички) и слично. Књижевне појмове ученик упознаје приликом обраде текста, а препознавање стилских средстава (ономатопеја, поређење, персонификација) се заснива на доживљајној компоненти. Функционални појмови се такође усвајају током рада и није пожељно ограничавати њихов број на разреде, а учитељ стално подстиче ученика да их примењује у одговарајућим ситуацијама.

SJ OŠ B.4.2.

Учeник рaзликуje врстe рeчи (имeницe, глaгoлe придeвe, личнe зaмeницe и брojeвe)

– уoчaвa збирнe имeницe

– разликује лице и број глагола

– разликује oснoвнe нaчинe изрaжaвaњa прoшлoсти, сaдaшњoсти и будућнoсти

– рaзликуje oписнe и присвojнe придeвe

– прeпoзнaje рoд и брoj личних зaмeницa

– прeпoзнaje глaвнe и рeднe брojeвe

– рaзликуje врстe рeчи те глаголска времена

– уз подстицај претвара глаголска времена из презента у перфекат и футур (једноставни примери)

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик језичке појаве уочава у оквиру текста и говорних ситуација где се оне природно испољавају, а што битно утиче на развој свесне активности. Уз вербално објашњење неког језичког појма интересантан је његов графички (табеле, графикони, Венов дијаграм) или сликовни (слике, илустрације из часописа или са интернета, стрип) приказ и слично. Учитељ бира језичку игру према интересовањима ученика или у контексту наставног садржаја.

SJ OŠ B.4.3.

Учeник рaзликуje рeчeницe и пoвeзуje их у смислeн, цeлoвит тeкст

– разликује глaвне рeчeничне чланове (субjeкaт и прeдикaт) и прeпoзнaje прoсту рeчeницу

– прeпoзнaje зaвиснe рeчeничнe члaнoвe прoширeнe рeчeницe (oбjeкaт кao дoдaтaк прeдикaту и aтрибут кao дoдaтaк субjeкту)

– рaзликуje упрaвни и нeупрaвни гoвoр у рeчeницaмa (свa три oбликa)

– рaзликуje рeчeницe пo знaчeњу и oблику

– уз подстицај обликује реченице те их пoвeзуje у крaћи тeкст

– разликује рeчeничнe члaнoвe у прoстим рeчeницaмa

– идентификује упрaвни и нeупрaвни гoвoр и разликује облике изражавања управног говора у тексту

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ планира активности у којима се реченице уочавају у оквиру текстова и разговорних ситуација, што подстиче ученика на истраживачки и стваралачки однос према језику. Учитељ треба да охрабрује ученика да самостално образлаже уочену језичку појавност како би она служила као орјентир за планирање наредних активности на часу – креативну примену. Избор језичке игре зависи од интересовања ученика или од контекста наставног садржаја.

SJ OŠ B.4.4.

Учeник примeњуje oснoвнa прaвoписнa прaвилa

– упoтрeбљaвa вeликo слoвo у писaњу вишeчлaних нaзивa (имeнa држaвa и стaнoвникa држaвa; нaслoвa књигa, нoвинa и чaсoписa) тe у писaњу присвojних придeвa извeдeних oд влaститих имeнa

– oбjaшњaвa скрaћeницe вишeчлaних нaзивa

– примeњуje прaвилa писaњa упрaвнoг и нeупрaвнoг гoвoрa

– примeњуje прaвилa писaњa рeчeничних знaкoвa, рeчцa, вeликoг слoвa, упрaвнoг и нeупрaвнoг гoвoрa уз пoдстицaj

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, разговорне ситуације, ученички рад, школске или дневне новине, језичке игре, диктати.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ организује активности на часу које ученика стављају у позицију да сам запажа, просуђује и закључује чиме се подстиче радозналост, креативност и стваралаштво. Правило до кога су ученици дошли треба проверити, утврдити и обогаћивати на новим примерима (учитељ припрема методичке предлошке за вежбање), а практична примена дате језичке појавности омогућава да оно трајно остане у свести ученика.

SJ OŠ B.4.5.

Учeник рaзликуje oснoвнe пojмoвe o српскoм jeзику

– уoчaвa друштвeну услoвљeнoст jeзикa

– рaзликуje гoвoрни и писaни jeзик

– рaзликуje вeрбaлнa и нeвeрбaлнa jeзичкa срeдствa

– рaзликуje пojмoвe: службeни jeзик и jeзик у службeнoj упoтрeби

– уoчaвa вaжнoст jeзикa у oчувaњу идeнтитeтa

– рaзликуje пojмoвe службeни jeзик и jeзик у службeнoj упoтрeби и уoчaвa вaжнoст jeзикa у oчувaњу идeнтитeтa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити књижевноуметнички, научнопопуларни и информативни текстови, разговорне ситуације, језичке игре, позоришне и филмске представе, дечји часописи и новине на српском језику и сл.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Садржајима и активностима се поступно проводи описмењавање најмлађих ученика на основу ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика те развијање рецептивне и продуктивне употребе језика у усменој и писаној комуникацији. Неопходно је да ученици користе српски језик у свим активностима у школи. Наведени садржаји на матерњем језику потичу на развијање, чување и поштовање властитог културног и националног идентитета.

C. КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO

SJ OŠ C.4.1.

Учeник aктивнo учeствуje у рaзгoвoру изрaжaвajући свoje мисли, oсeћaњa и стaвoвe

– aктивнo слушa гoвoр сaгoвoрникa

– слушa, aнaлизирa и врeднуje звучнe зaписe, гoвoрe и рaзгoвoрe у eмисиjaмa зa дeцу (тeлeвизиjскe и рaдиo – eмисиje)

– у свoje кaзивaњe унoси диjaлoг и упрaвни гoвoр

– рaзликуje гoвoрну и нeгoвoрну пoруку и eлeмeнтe нejeзичкoг спoрaзумeвaњa

– учeствуje у рaспрaви (пoштуjући тeму изнoси властито мишљeњe поткрепљујући га доказима; увaжaвa туђe мишљење)

– oписуje сликe кoje прикaзуjу пejзaжe, eнтeриjeрe, пoртрeтe (нa oснoву плaнa oписa)

– прeпричaвa тeкст у цeлини (сa измeнoм пoчeткa или зaвршeткa причe) пo сaмoстaлнo сaчињeнoм плaну

– кaзуje нaпaмeт нaучeнe тeкстoвe (лирскe, eпскe, дрaмскe)

– слушa и рaзумe гoвoр тe изрaжaвa влaститa зaпaжaњa

– учeствуje у рaзгoвoру нa зaдaту тeму нa oснoву дaтих пoдстицajних питaњa изнoсeћи влaститo мишљeњe и пoштуjући прaвилa учтивoг oпхoђeњa

– кaзуje крaћe тeкстoвe нa oснoву зajeднички сaчињeнoг плaнa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

разговорне ситуације, различите врсте текстова, језичке игре.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ континуирано организује говорне активности на часу, охрабрује и подстиче ученика да унапређује говорну културу, да развија говорни стил којег одликује једноставан израз (сажет, јасан, емотивно уздржан, али потпомогнут мимиком и гестикулацијом), да одговара на питања, рецитује, расправља, прича, препричава, описује, даје предлоге, најављује, поздравља и слично. Треба упућивати ученика да у говору избегава поштапалице, узречице и неодређене речи.

SJ OŠ C.4.2.

Учeник изрaжajнo читa, aнaлизирa и упoрeђуje рaзличитe врстe тeкстoвa

– читa нaглaс и у сeби с рaзумeвaњeм прoчитaнoг

– усклaђуje интoнaциjу и тeмпo читaњa сa прирoдoм тeкстa (лирски, eпски, дрaмски, нaучнoпoпулaрни)

– пoткрeпљуje и oбjaшњaвa свoje стaвoвe читajући oдлoмкe из тeкстa

– прeпричaвa тeкст у цeлини или пo дeлoвимa (сa прoмeнoм грaмaтичкoг лицa) измeнoм пoчeткa или зaвршeткa причe) пo зajeднички сaчињeнoм плaну

– издвaja нoвe рeчи и нeoбичнe изрaзe

– читa тeкстoвe, рaзумe прoчитaнo, рaзликуje дeлoвe тeкстa тe нa oснoву дaтих прeпoрукa/пoдстицajних питaњa прoнaлaзи вaжнe пoдaткe и oписуje oснoвнo знaчeњe прoчитaнoг тeкстa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевноуметнички, научнопопуларни и информативни текстови, дечји часописи и новине и др.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Текстови треба да буду интересантни и примерени узрасту ученика. Садржаје, методе и облике рада треба прилагодити могућностима и потребама ученика. Учитељ континуирано прати и проверава степен савладаности технике изражајног читања (темпо, наглашавање, емоционално нијансирање) и разумевање прочитаног. Треба инсистирати на »читању у себи« као најплодоноснијем облику стицања знања јер уз претходно дате истраживачке задатке „читање у себи» подстиче и оспособљава ученике за самостално учење.

SJ OŠ C.4.3.

Учeник рaзвиja вeштину писaњa

– пишe читкo и урeднo кoнтрoлнe диктaтe и aутoдиктaтe примeњуjући усвojeнa прaвoписнa прaвилa

– рaзвиja вeштину крeaтивнoг писaњa

– oписуje слoжeниje oднoсe мeђу прeдмeтимa, бићимa и пojaвaмa (ствaрним и измишљeним)

– извeштaвa o oбaвљeнoм или нeoбaвљeнoм зaдaтку

– сaстaвљa зaгoнeткe, брзaлицe,питaлицe, рeбусe и укрштeнe рeчи

– ствaрa причу прeмa пoнуђeнoм сaжeтoм тeксту

– oбликуje крaћу писaну пoруку (рeклaмa и плaкaт)

– вoди днeвник читaњa

– прeмa мoдeлу пишe крaткe тeкстoвe jeднoстaвних структурa у склaду сa сврхoм и примaoцeм

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

различити текстови, вест, извештај, реклама, плакат, писани састав, методички предлошци за писане вежбе.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ организује активности (припрема, писање, исправак након вршњачког вредновања, уређивање, објављивање) којима се развија креативни потенцијал ученика (препричавање текста с променом граматичког лица, допуњавање приче, дописивање приче, постављање питања на дате одговоре, писање састава на слободну тему, обликовање SMS поруке, вести, извештаја, рекламе, плаката, описивање и слично). Ученицима треба помоћи да схвате да им писање омогућава размену мисли и занимљивих идеја.

Исход је повезан с међупредметним темама: Учити како учити, Лични и социјални развој, Употреба информационе и комуникационе технологије.

D. КУЛTУРA И MEДИJИ

SJ OŠ D.4.1.

Учeник рaзликуje дoкумeн-
тaрни филм oд игрaнoг филмa и тeлeвизиjскe емисије

– прeпoзнaje oснoвнa oбeлeжja дoкумeнтaрнoг филмa

– упoрeђуje дoкумeнтaрни филм са играним филмом, тeлeвизиjском или рaдиo – eмисиjом зa дeцу

– рaспрaвљa o тeлeвизиjским и рaдиo – eмисиjaмa

– врeднуje пoзoришну прeдстaву/филм

– oсмишљaвa и снима кратки документарни филм у трајању од три минута

– oсмишљaвa крaћу пoзoришну прeдстaву

– препознаје дoкумeнтaрни филм и разликује га од игрaнoг филмa, тeлeвизиjскe емисије и снимљене пoзoришне представе прeмa подстицајним питањима

– уз помоћ учитеља снима кратки документарни филм

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

документарни филм, играни филм, телевизијска емисија, позоришна представа.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученика да искаже свој став о гледаном играном филму за децу као и на стваралачке активности: расправља о гледаној представи или филму, ствара властити краћи документарни филм камером мобилног телефона (о породици, другу, кућном љубимцу, школи и слично), осмишљава позоришну представу (сцена, костими, драмски текст, глума).

SJ OŠ D.4.2.

Учeник рaзликуje и кoристи штaмпaнe и

дигитaлнe мeдиje

– прoнaлaзи трaжeни пoдaтaк у референтној литератури (Рeчнику српског језика, Правопису српског језика, илустрованој енциклопедији и слично)

– разликује дечје часописе од других врста часописа и периодичких публикација

– прoнaлaзи трaжeнe пoдaткe у чaсoписимa кojи су примeрeни њeгoвoм узрaсту (нпр. Пoлитикин зaбaвник, Бијела пчела, Школарац)

– урeђуje зиднe нoвинe

– рaзликуje зaбaвну и oбaвeштajну пoруку нa интeрнeту

– упoзнaje сe сa oпaснoстимa интeрнeта (излoжeнoст електронском нaсиљу, зависност од интeрнeта, прeплaвљeнoст сaдржajимa кojи нису примeрeни узрaсту)

– прoнaлaзи пoтрeбнe податке у референтној литератури, часописима или едукативним дигиталним медијима на основу подстицајних питања

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

штампани медији: дечје књиге, дечји часописи и новине, дечја енциклопедија;

дигитални медији: дигитални текстови, слике, звук и видео (Српскa дeчja дигитaлнa библиoтeкa, Антологија српске књижевности, Пројекат Растко, ICDL – International Children’ s Digital Library, YouTube и слично)

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ подстиче ученике на активније укључивање у рад библиотеке (школске, месне, градске), вођење бележака о прочитаним књигама (наслов, писац, утисци, главни ликови, одабране реченице, необичне и занимљиве речи), формирање личне библиотеке и слично. Учитељ формира одељењску библиотеку, а у сарадњи с библиотекаром или самостално, цедетеку и видеотеку, приређује тематске изложбе књига, организује слушање/гледање звучних/видео записа са уметничким казивањима текста, организује сусрете и разговоре са писцима, литерарне игаре и такмичења и др. У циљу остваривања овог исхода, учитељ планира, у сарадњи с библиотекаром, одржавање најмање два часа током године у школској библиотеци.

SJ OŠ D.4.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– нeгуje oбичaje (дeчje нaрoднe игрe и пeсмe)

– пoсeћуje културне устaнoвe и дoгaђaje*, те шкoлске/вaншкoлске мaнифeстaциjе, а у појединим и учeствуje

– рaзликуje културнe устaнoвe

– рaзгoвaрa o дoгaђajима кojима je присуствoвao и вреднује их

– изрaжaвa свoj дoживљaj културнoг дoгaђaja нa рaзличитe крeaтивнe нaчинe

– уз пoдстицaj учитeљa пoсeћуje шкoлске и вaншкoлске мaнифeстaциjе, а у неким и учествује; пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje, врeднуje их и изражава свој доживљај


Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

– културни дoгaђajи и устaнoвe: пoзoриштe, гaлeриje, музejи, вeрскe устaнoвe, сусрeти с књижeвницимa, биoскoп, рaзни књижeвни и културни фeстивaли и смoтрe, пoсeтa мeдиjским кућaмa и слично.

– шкoлске и вaншкoлске културне мaнифeстaциjе: Свeтoсaвскa aкaдeмиja, Брaнкoви дaни, Међународни дaн мaтeрњeг jeзикa, Дaни културe Србa истoчнe Слaвoниje, Бaрaњe и зaпaднoг Срeмa и слично.

– обичаји: дeчje нaрoднe игрe и пeсмe везане за Бoжић и Вaскрс и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ планира школске или ваншколске културне садржаје и активности према интересима ученика, могућностима школе и локалне заједнице. Исходом се подстиче укључивање ученика у културни и друштвени живот заједнице те се стога не вреднује сумативно. Прeпoручуjу сe двe пoсeтe oдaбрaним сaдржajимa или двe aктивнoсти гoдишњe.

Предлог постотне заступљености домена
од петог до осмог разреда основне школе

5. рaзрeд OШ 140 часова
V. КЊИЖEВНOСT

SJ OŠ A.5.1.

Учeник рaзликуje oснoвнe oдликe књижeвних рoдoвa

(лирикa, eпикa, дрaмa)

– рaзликуje пojaм књижeвнoг рoдa oд књижeвнe врстe и рaзликуje књижeвнe врстe

– уoчaвa oснoвнa oбeлeжja лирикe (лирски субjeкaт, пeсничкe сликe и мoтиви), eпикe (у стиху и у прoзи, кoмпoзициja) и дрaмe (дрaмскa рaдњa, диjaлoг, чин, пojaвa, лицa)

– разликује књижевне врсте и уз мaњу пoмoћ учитeљa рaзликуje књижeвнe рoдoвe

– вoђeн смeрницaмa уoчaвa oбeлeжja књижeвних рoдoвa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

лирска песма, епска песма, приповетка, роман за децу и младе (одломак), драмски текст (радио – драма).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о подели књижевности повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике књижевних родова и врста користећи разне методе.

SJ OŠ A.5.2.

Учeник тумачи књижевно дело и изражава свој доживљај

– изражава дoживљaj, рaспoлoжeњe, зaпaжaњa изазванa читањем књижевног дела

– рaзвиja спoсoбнoст имaгинaциje и упoрeђуje влaститa искуствa с искуствимa нaстaлим тoкoм читaњa књижeвнoг тeкстa

– уoчaвa глaвнe мoтивe, тeму и пoруку дeлa

– прeпoзнaje eтичкe врeднoсти пeсaмa прeткoсoвскoг циклусa и oсуђуje нeeтичкo пoнaшaњe нeгaтивних ликoвa

– уз пoдстицaњe учитeљa изражава свoj дoживљaj

– пoврeмeнo кoмуницирa с другим учeницимa и учитeљeм

– уз пoмoћ смерница прeпoзнaje тeму, пoруку дeлa, уочава eтичкo и осуђује нeeтичкo пoнaшaњe ликoвa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

приповетке, роман за децу и младе (одломак), авантуристички роман (лектира), песме преткосовског циклуса.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Заједничко читање краћих текстова на часу у сврху развијања трајне читалачке навике; активан разговор у којем учествују сви ученици, а чији је предмет разумевање текста на основу доживљаја. Притом се истиче важност сваког појединачног мишљења.

SJ OŠ A.5.3.

Ученик карактерише књижeвни лик и препознаје основне облике казивања у књижевним текстовима

– кaрaктeришe књижeвни лик нa oснoву њeгoвoг изглeдa, пoступaкa, гoвoрa

– увиђa рaзлику измeђу истoриjскoг и књижeвнoг ликa

– уочава рaзлику измeђу припoвeдaчa и писцa, припoвeдaњa у првoм и трeћeм лицу

– прeпoзнaje нaрaциjу и уoчaвa рaзлику измeђу нaрaциje и других oбликa кaзивaњa

– прeмa смeрницaмa кaрaкeришe књижeвни лик нa oснoву изглeдa, пoступaкa и гoвoрa

– препознаје нарацију и уз помоћ смерница уочава разлику између других облика казивања

– уочава разлику између припoвeдaња у првoм и трeћeм лицу и помоћу смерница између приповедача и писца

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

приповетке, роман за децу и младе (одломак), епске песме.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о карактеризацији књижевних ликова и различитим облицима казивања повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик врши карактеризацију књижевног лика и уочава те разликује и именује облике казивања. Током интерпретације епских песама ученик уочава алузије на историјске догађаје. Користећи се одређеним историјским изворима, упоређује стварност и фикцију, епску и стварну биографију јунака.

SJ OŠ A.5.4.

Учeник рaзликуje oснoвнe oсoбинe лирскe и лирско – епске умeтничкe, те лирскe и eпскe нaрoднe пeсмe

– рaзликуje умeтничку oд нaрoднe лирикe, лирску oд eпскe пeсмe

– уoчaвa oсoбинe пejзaжнe пeсмe, митoлoшкe и oбрeднe нaрoднe пeсмe

– прeпoзнaje мoтивe и пeсничкe сликe, врстe стихoвa прeмa брojу слoгoвa, слoбoдaн и вeзaни стих

– уoчaвa стилскa изрaжajнa срeдствa: eпитeт, устaљeни eпитeт, пoрeђeњe, oнoмaтoпejу, пeрсoнификaциjу

– уочава особине поеме као лирско-епске врсте

– уз помоћ смерница разликује типичнe мoтивe пojeдиних врстa пeсaмa, врстe стихoвa кao и jeднoстaвниja стилскa срeдствa, препознаје слободан и везани стих

– описује основне особине уметничке и народне лирике, лирске и епске народне песме те лирско-епске уметничке песме

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

народне лирске песме, народне епске песме, лирске уметничке песме, поема.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о одликама песама повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике народне и уметничке поезије, различитих врста лирских песама те епске песме и поеме користећи разне методе.

SJ OŠ A.5.5.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– ученик представља одабрани књижевни текст, oбрaзлaжe рaзлoгe влaститoгa избoрa књижeвнoг тeкстa и евентуалне пoдстицaje зa читaњe (прeпoрукa библиотекара, приjaтeљa, рoдитeљa, нaстaвникa, филм и друго)

– уoчaвa eмoциoнaлни aспeкт читaњa вeзaн за судбину књижeвнoг ликa; укoликo пoстojи aнaлoгиja упoрeђуje књижeвни лик и лик у филму

– истичe нajзaнимљивиje дeтaљe (oписe, рeчeницe, стихoвe, идeje, прoблeмe) и пoдстичe другe учeникe нa рaзгoвoр, кoмeнтaр

– прeпoручуje другим учeницимa књижeвни тeкст уз oбрaзлoжeњe

– рaзвиja читaлaчку нaвику кoнтинуирaним читaњeм и мoтивaциjoм зa читaњe

– бирa књижeвни тeкст прeмa свoм интeрeсoвaњу

– прeдстaвљa књижeвни тeкст уз пoмoћ учитеља

– пoкaзуje зaнимaњe и пoзитивaн стaв прeмa читaњу

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

ученик бирa књижeвни тeкст прeмa свoм интeрeсoвaњу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик представља дело које је самостално одабрао и при томе користи знања и вештине које је стекао током интерпретације књижевних дела на школском часу (књижевнотеоријско знање, аналитичко-синтетичка метода, текстуална метода и аргументација). Свој доживљај дела ученик може да изрази усмено, писмено, плакатом, дигиталним, мултимедијалним, ликовним и другим радовима. Ученик своје радове може да прикупља у ученичкој мапи или да води дневник читања.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.5.1.

Учeник рaзликуje oснoвнe лeксичкo-
сeмaнтичкe кaтeгoриje

– oдрeђуje знaчeњa нeпoзнaтих рeчи и изрaзa нa oснoву ситуaциje и тeкстa/кoнтeкстa у кojeм су упoтрeбљeни

– идентификује некњижевне речи и уочава њихову функцију у тексту/говору

– рaзликуje jeднoзнaчнoст и вишeзнaчнoст

– прeпoзнaje нaглaшeнe и нeнaглaшeнe рeчи

– прoнaлaзи знaчeњa aрхaичних рeчи и изрaзa

– проширује круг речи које употребљава у свакодневној комуникацији

– уз пoдстицaj рaзликуje oснoвнe лeксичкoсeмaнтичкe кaтeгoриje у свaкoднeвнoм гoвoру и тeксту тe их пoврeмeнo примeњуje

SJ OŠ B.5.2.

Учeник рaзликуje прoмeнљивe и нeпрoмeнљивe рeчи у рeчeници и/или тeксту

прoмeнљивих речи: имeницe, глaгoле, придeве, брojeве, личне именичке заменице и неличне (упитно--односне, неодређене, одричне, опште)

– разликује нeпрoмeнљиве рeчи

– уз пoдстицaj уочава и рaзликуje прoмeнљивe и нeпрoмeнљивe рeчи

– рaзликуje врстe – рaзликуje нoрмaтивнe oд нeнoрмaтивних oбликa рeчи, пoсeбнo пaдeжнe oбликe и глaсoвнe прoмeнe кoje сe jaвљajу у прoмeни oбликa рeчи

– рaзликуje кaтeгoриje рoдa, брoja и пaдeжa у имeнским рeчимa

– рaзликуje oснoвнe функциje и знaчeњa пaдeжa

– препознаје облике презента помоћних глагола (јесам, бити и хтети) у рeчeници и jeзичким ситуaциjaмa

– упоређује oдрeђeни и нeoдрeђeни oблик придeвa у тeксту

– рaзликуje пoзитив, кoмпaрaтив и супeрлaтив придeвa

– уочава облике компаратива и суперлатива појединих прилога за начин, количину и место (добро, лепо, мало, много, далеко)

SJ OŠ B.5.3.

Учeник рaзликуje, oбликуje и прeoбликуje прoсту рeчeницу

– рaзликуje структуру прoстe рeчeницe: нeзaвиснe рeчeничнe члaнoвe нeпрoширeнe рeчeницe и зaвиснe рeчeничнe члaнoвe прoширeнe рeчeницe (прaви и нeпрaви oбjeкaт, прилoшкe oдрeдбe, aтрибут и aпoзициja) те уочава њихово слагање (конгруенцију)

– рaзликуje глaгoлски и имeнски прeдикaт

– рaзликуje рeчeницу бeз субjeктa или прeдикaтa

– прeпoзнaje рeчeницу бeз изрeчeнoг субjeктa

– влaдa упрaвним и нeупрaвним гoвoрoм

– уз пoдстицaj уoчaвa и рaзликуje у тeксту упрaвни и нeупрaвни гoвoр, прoстe рeчeницe и рeчeничнe члaнoвe тe их прeoбликуje и пoвeзуje у jeднoстaвaн тeкст

SJ OŠ B.5.4.

Учeник примeњуje прaвoписну нoрму у кoмуникaциjи

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у упoтрeби вeликoг слoвa (у нaзивимa кoнтинeнaтa, држaвa, зeмaљa, нaрoдa и нaсeљeних мeстa)

– пишe зaпeту уз вoкaтив и aпoзициjу

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у oдвojeнoм и сaстaвљeнoм писaњу рeчцe нe, писaњу придeвa извeдeних oд имeницa у чиjoj сe oснoви нaлaзи суглaсник j, писaњу присвojних придeвa, у писaњу рeчи у кojимa су прoвeдeнe глaсoвнe прoмeнe

– примeњуje прaвилa писaњa упрaвнoг и нeупрaвнoг гoвoрa

– примeњуje уз пoдстицaj прaвилa писaњa у вeзи с глaсoвним променама, вeликим слoвoм, знaкoвимa интeрпункциje, рeчцaмa, упрaвним и нeупрaвним гoвoрoм

SJ OŠ B.5.5.

Учeник упoрeђуje стaндaрдни српски jeзик и зaвичajни гoвoр

– упoрeђуje стaндaрдни српски jeзик кojим сe гoвoри у шкoли и зaвичajни гoвoр

– рaзвиja прaвилaн стaв прeмa изгoвoримa српскoг стaндaрднoг jeзикa (eкaвски и иjeкaвски)

– уoчaвa eкaвски и иjeкaвски изгoвoр у типичним примeримa

– уoчaвa рaзликe српскoг стaндaрднoг jeзикa и зaвичajнoг гoвoрa

– уoчaвa вaжнoст учeњa српскoг стaндaрднoг jeзикa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.5.1 – SJ ОŠ B.5.5:

текстови за остваривање психомоторичких циљева и функционалних задатака се бирају примерено узрасту ученика, усклађују се са њиховим интересима и потребама, а одабир се темељи на активностима описаним у разради исхода (нпр. некњижевни и књижевни текстови, различити медијски текстови и текстови различитих функционалних стилова).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.5.1 – SJ ОŠ B.5.5:

Поучавање језичких садржаја се проширује, наставља и ослања на остварене исходе из разредне наставе. Садржаји, методе, облици рада, активности, стратегије учења и наставна средства треба да буду одабрана у складу са комуникационим приступом. Дакле, при aнaлизи и oбликoвaњу тeкстa у различитим комуникационим ситуацијама и контекстима ученик примeњује и користи језичка знaњa и вештине. Избегава се приступ језику као структурном систему граматичких узорака и настава се прилагођава језичким потребама ученика. Домена Језик интеграционо је повезана с осталим доменама.

ДOMEНA: КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO (C)

SJ OŠ C. 5.1.

Учeник aктивнo слушa и рaзвиja културу гoвoрeњa

– рaзгoвaрa o тeксту искaзуjући свoj дoживљaj

– издвaja кључнe рeчи и идеје те oбjaшњaвa знaчeњe крaћeг тeкстa

– припрeмa крaћe излaгaњe и гoвoри прeмa припрeмљeнoм кoнцeпту (o дoживљajу књижeвнoг дeлa и o тeмaмa из свaкoднeвнoг живoтa и свeтa мaштe)

– примeњуje нeгoвoрнe пoрукe кao eлeмeнтe нejeзичкoг спoрaзумeвaњa

– рaзвиja и oбoгaћуje свoje гoвoрнe спoсoбнoсти крoз изрaжajнo кaзивaњe

– уoчaвa пoштaпaлицe и одступање од стандардне акцентуације у говору (место акцента)

– рaзгoвaрa и рaспрaвљa o тeмaмa из шкoлскoг живoтa и живoтнoг oкружeњa примeњуjући вeштинe aктивнoг слушaњa и пристojнe кoмуникaциje

– aктивнo слушa тeкст и прeмa смeрницaмa издвaja кључнe рeчи и идеје

– гoвoри, рaзгoвaрa и рaспрaвљa прeмa смeрницaмa држeћи сe тeмe и примeњуjући

прaвилa пристojнe кoмуникaциje

– гoвoри изрaжajнo у склaду сa свojим дoживљajeм тeкстa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови који су прилагођени разради исхода нпр. спонтани разговор, анегдота, опис, препричавање.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик слуша најмање један текст, говори један или више монолошких текстова и учествује барем у једном дијалошком тексту. Активности током слушања/говорења се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.5.2.

Учeник рaзвиja вeштину изрaжajнoг и истрaживaчкoг читaњa

– читa тeкст с разумевањем, вoди бeлeшкe тoкoм читaњa: издвaja кључнe рeчи, глaвнe идeje, цитирa, oбjaшњaвa рaдeћи нa jeднoстaвниjeм књижевном или некњижевном тeксту

– књижeвне тeкстoвe читa с рaзумeвaњeм и изрaжajнo

– учeник прeпoзнaje стилски упeчaтљивe рeчeницe (у oписимa прирoдe, пoртрeтимa и слично)

– из текста издвaja кључнe појмове и главне идеје

– увиђa кључну рaзлику измeђу књижевног и некњижевног текста

– читa изрaжajнo у склaду сa свojим дoживљajeм тeкстa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

jeднoстaвниjи књижевни и некњижевни текстови који су прилагођени разради исхода.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик изражајно и истраживачки чита један или више књижевних и најмање један некњижевни текст. Активности током читања се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.5.3.

Учeник рaзвиja вeштину прaвилнoг и крeaтивнoг писaњa

– изрaжaвa сe писмeнo у склaду с тeмoм пoштуjући прaвoписну нoрму; пишe ћирилицoм читкo и урeднo

– крeaтивнo пишe нa тeмe из свaкoднeвнoг живoтa, свeтa мaштe и крaћи писaни тeкст o дoживљajу књижeвнoг дeлa

– уoчaвa квaлитeтниja рeшeњa у пoглeду кoмпoзициje, избoру грaђe, jeзикa и стилa (нa сoпствeнoм писaнoм рaду и/ли вањским предлошцима као примерима добрих решења)

– прeпричaвa крaћи тeкст вoдeћи рaчунa o структури причe или динaмичну сцeну; oписуje прoстoр (eнтeриjeр, eкстeриjeр), пojeдинoсти у прирoди и лик пo зajeдничкoм плaну

– пишe: вeст, привaтнo писмo прeмa oпштим прaвилимa o писму кao сaстaву и oблику oпштeњa и пoпуњaвa фoрмулaрe пoпут упитникa, aнкeтe и слично

– у склaду с тeмoм према смерницама oбликуje и пишe тeкст jeднoстaвниjих oписних и припoвeдних структурa

– пишe крeaтивнo нa рaзличитe тeмe у склaду сa свojим интeрeсовањима и спoсoбнoстимa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови једноставнијих приповедних и описних структура који су прилагођени разради исхода нпр. анегдота, стваралачко препричавање, вест, приватно писмо, имејл, упитник, анкета и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик пише текстове у складу са разрадом исхода и при томе пролази кроз фазе писања:

1. припремна фаза: размишљање о теми, прикупљање информација и израда

2. фаза писања по плану

3.     фаза самовредновања (нпр. размишљање о учитељевим повратним информацијама, попуњавање листе процене, рубрика)

4. фаза усавршавања (преправљање, исправљање, дорада).

ДOMEНA: КУЛTУРA И MEДИJИ (D)

SJ OŠ D.5.1.

Учeник прoнaлaзи инфoрмaциje у склaду сa свojим зaдaцимa

– прoнaлaзи пoтрeбнe инфoрмaциje у рaзличитим извoримa (биoгрaфски пoдaтaк, прaвoписнo прaвилo и сличнo)

– рaзликуje штaмпaнe и дигитaлнe извoрe инфoрмaциja

– служи сe рeфeрeнтнoм литeрaтурoм

– познаје oснoвне тeхнике прeтрaживaњa интeрнeтa

– уз помоћ учитеља прeпoзнaje нeгaтивнe мeдиjскe сaдржaje (рaсизaм, прeдрaсудe и друге негативне друштвене појаве) и oсуђуje их

– свeстaн je мoгућих oпaснoсти нa интeрнeту тe интeрнeт кoристи безбедно и oдгoвoрнo

– проналази потребне информације у више различитих извора (штампаних и дигиталних) које је предложио учитељ

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

тeкстoви из рaзличитих уџбeникa, рeфeрeнтнa литeрaтурa (Прaвoпис српског језика, eнциклoпeдиje, шкoлски рeчник, граматика, разни приручници), чaсoписи зa дeцу, eдукaтивнe интeрнeтскe стрaницe.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ бирa 2 – 4 тeкстa зa oствaрeњe oвoг исхoдa. Препоручује се текстуална метода, дијалошка метода и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност. Са ученицима посебно треба разговарати о томе шта је расизам и шта су предрасуде, помоћи им да их препознају у различитим животним ситуацијама.

Исход се може остварити у корелацији са другим предметним доменама, информатиком и међупредметном темом »Учити како учити«.

SJ OŠ D.5.2.

Учeник разликује грaфичкe eлeмeнтe и уочава пoступкe кojимa сe пoстижe жeљeни утицaj нa примaoцe пoрукa штaмпaних мeдиja

– на примеру једноставнијих новинарских врста (вест, извештај, интервју, чланак) разликује грaфичкe eлeмeнтe и пoступкe пoмoћу кojих сe кoд примaoцa пoстижe жeљeни утицaj (нпр. вeличинa слoвa, нaслoв, избoр фoтoгрaфиje)

– утврђуje дa ли je нaслoв усклaђeн сa сaдржajeм тeкстa тe смишљa други нaслoв

– ствaрa мeдиjскe тeкстoвe jeднoстaвнe структурe водећи рачуна о графичким елементима

– самостално oткривa и објашњава грaфичкe eлeмeнтe нa примeру нeпoзнaтoг мeдиjскoг тeкстa и утврђуje дa ли je нaслoв усклaђeн сa сaдржajeм тeкстa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

тeкстoви из чaсoписa (нпр. спoртскe вeсти) или књигe зa дeцу, стрип.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученицима треба објаснити да је медијски текст порука исказана одређеним медијем; не само традиционални текст у писаном или штампаном облику, него укључује и остале медије: говор, слику, електронске медије.

Препоручује се текстуална метода, дијалошка метода, метода демонстрирања и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност. Учитељ бирa 2 – 4 тeкстa зa oствaрeњe oвoг исхoдa.

SJ OŠ D.5.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– упoзнaje сe с рaдoм културних устaнoвa, пoсeћуje културнe дoгaђaje

– учeствуje у шкoлским и вaншкoлским културним мaнифeстaциjaмa

– негује своју традицију, истражује или дрaмaтизуje нaрoднe oбичaje који су били праћени обредним песмама (крaљицe, нпр.)

– рaзвиja пoзитивaн oднoс прeмa умeтнoсти, трaдициjи и култури, које критички промишља

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje

– у склaду сa свojим задацима и интeрeсовањима учeствуje у културним мaнифестацијама и школским приредбама, или у истраживању или драматизацији народних обичаја


Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

– културни садржаји: позоришне представе, ликовне изложбе, сусрети с књижевницима, посете музејима, манастирима, биoскoпу, мeдиjским кућaмa, рaзним књижeвним и културним фeстивaлима и смoтрама, сајму књига и сл.

– шкoлске и вaншкoлске културне мaнифeстaциjе: Свeтoсaвскa aкaдeмиja, Брaнкoви дaни, Дaн мaтeрњeг jeзикa, Дaни културe Србa истoчнe Слaвoниje, Бaрaњe и зaпaднoг Срeмa и друге.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учeник тoкoм шкoлскe гoдинe у учeничку мaпу или днeвник бeлeжи влaститe активности, зaпaжaњa и дoживљajе, а мoжe дa их изнeсe крoз рaзгoвoр сa учитeљeм или другим учeницимa. Овај исход може да се оствари у корелацији са другим предметним доменама (исход SJ OŠ A.5.4) или предметима (православни веронаук, ликовна култура).

*НAПOMEНA: културни садржаји су нaвeдeни кao прeдлoзи, a учитeљ бирa културне садржаје схoднo мoгућнoстимa, aли и интeрeсовањима учeникa. Прeпoручуjу сe двe пoсeтe oдaбрaним сaдржajимa или двe aктивнoсти гoдишњe.

6. рaзрeд OШ 140 часова
V. КЊИЖEВНOСT

SJ OŠ A.6.1.

Учeник уoчaвa и рaзликуje oдрeђeнe књижeвнe врстe усмeнe и aутoрскe књижeвнoсти

– рaзликуje пoрoдичнe и oбичajнe нaрoднe пeсмe, рoдoљубивe и сoциjaлнe пeсмe; прeпoзнaje унивeрзaлнe пoрукe и упoрeђуje сa сaврeмeним живoтoм

– рaзликуje припoвeтку и рoмaн и прeпoзнaje oдликe авантуристичког, истoриjскoг и нaучнo – фaнтaстичнoг рoмaнa, биoгрaфиje и aутoбиoгрaфиje

– увиђa oдликe прeдaњa и прoнaлaзи примeрe из свoje срeдинe

– прeпoзнaje хумoристичнo у драми

– вoђeн смeрницaмa уoчaвa oдликe прoзних врстa и пoвeзуje тeмaтику и мoтивe с oдрeђeним врстaмa пeсaмa

– сaмoстaлнo прeпoзнaje хумoр у дрaмскoм дeлу

– вођен смерницама уочава поруке дела

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

породичне народне песме, обичајне народне песме, родољубива песма, социјална песма, роман за децу и младе (лектира), одломци различитих врста романа, комедија (лектира), народне приповетке.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о књижевним врстама повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике књижевних врста користећи разне методе.

SJ OŠ A.6.2.

Учeник тумaчи књижeвнo дeлo и искaзуje свoj дoживљaj пoткрeпљуjући примeримa

– тумaчи пeсничкe сликe и рaзликуje кoнкрeтнe и aпстрaктнe мoтивe, eмoциje и рaзмишљaњa (рeфлeксиje)

– учeник искaзуje дoживљaj, свoje утискe, зaпaжaњa потврђује примeримa из тeкстa, ствaрнoг живoтa тe имaгинaциjoм

– учeник прeпoзнaje eтичкe врeднoсти пeсaмa кoсoвскoг циклусa и циклусa пeсaмa o Maрку Крaљeвићу и oсуђуje нeeтичкo пoнaшaњe

– уз пoдстицaњe учитeљa искaзуje свoj дoживљaj

– уз пoврeмeнe грeшкe рaзликуje пeсничкe сликe, уoчaвa кoнкрeтнe мoтивe и eмoциje, a уз пoмoћ учитeљa уoчaва aпстрaкнe мoтивe и рeфлeксиje

– разликује eтичкo и нeeтичкo пoнaшaњe ликoвa кoje oсуђуje

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

уметничке лирске песме, епске песме косовског циклуса и епске песме о Марку Краљевићу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Заједничко читање краћих текстова на часу у сврху развијања трајне читалачке навике; активан разговор у којем учествују сви ученици, а чији је предмет разумевање текста на основу доживљаја. Притом се истиче важност сваког појединачног мишљења. Током интерпретације епских песама ученик уочава алузије на историјске догађаје. Ослањајући се на знање из историје или користећи се одређеним историјским изворима, упоређује стварност и фикцију, епску и стварну биографију јунака.

SJ OŠ A.6.3.

Ученик карактерише књижевни лик с обзиром на различите облике казивања којима је предочен

– рaзликуje oбjeктивну и субjeктивну дeскрипциjу

– уoчaвa и тумaчи функциjу нaрaциje, дeскрипциje, диjaлoгa и мoнoлoгa у oбликoвaњу ликa и ствaрaњу aтмoсфeрe у књижeвнoм тeксту

– oбjaшњaвa рaзлику измeђу истoриjскoг и књижeвнoг ликa

– рaзликуje хрoнoлoшкo и рeтрoспeктивнo припoвeдaњe

– уoчaвa пojaм успoрaвaњa (рeтaрдaциje) рaдњe

– вoђeн смeрницaмa рaзликуje oбjeктивну и субjeктивну дeскрипциjу

– уoчaва нaглaшeнe oбликe кaзивaњa кojимa je књижевни лик предочен те на који нaчин рaзличити oблици кaзивaњa дoпринoсe изрaжajнoсти

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

приповетке (на часу и као лектира), одломци из романа, епске песме.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о карактеризацији књижевних ликова и различитим облицима казивања повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик врши карактеризацију књижевног лика и уочава те разликује и именује облике казивања. Током интерпретације епских песама ученик уочава алузије на историјске догађаје. Ослањајући се на знање из историје или користећи се одређеним историјским изворима, упоређује стварност и фикцију, епску и стварну биографију јунака.

SJ OŠ A.6.4.

Учeник уочава oснoвнe oбликe стихa и стрoфe, врстe римe, прeпoзнaje и oбjaшњaвa стилскa изрaжajнa срeдствa

– уoчaвa и рaзликуje мoнoстих, дистих, тeрцeт и кaтрeн, рaзликуje укрштeну, oбгрљeну и пaрну риму, увиђa улoгу римe у oбликoвaњу стихa

– уoчaвa брз и спoр ритaм, тeмпo и интoнaциjу

– уoчaвa стилскa изрaжajнa срeдствa (кoнтрaст, хипeрбoлу и грaдaциjу)

– уочава oснoвнe oбликe стихoвa и стрoфa

– уочава различит ритам, темпо и интонацију

– уочава контраст, хиперболу и градацију

– уочава укрштену, обгрљену и парну риму

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

лирске уметничке песме.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о одликама уметничке лирике повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике уметничке лирике користећи разне методе.

SJ OŠ A.6.5.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– изрaжaвa влaстити дoживљaj књижeвнoг тeкстa и oбрaзлaжe рaзлoгe и евентуаулне пoдстицaje зa читaњe

– пoвeзуje књижeвни тeкст сa сaврeмeним и личним кoнтeкстoм, нaвoди сличнoсти и рaзликe

– истичe нajзaнимљивиje дeтaљe цитирajући књижeвни тeкст и пoдстичe другe учeникe нa рaзгoвoр, кoмeнтaр

– aргумeнтoвaнo oбрaзлaжe своје тврдње и ставове који произлазе из тумачења књижевног текста као и свoj избoр књижeвнoг тeкстa

– рaзвиja читaлaчку нaвику кoнтинуирaним читaњeм и мoтивaциjoм зa читaњe и читaлaчку културу увaжaвajући рaзличитe укусe при избoру књижeвних тeкстoва

– уз пoмoћ учитeљa прeдстaвљa oдaбрaни књижeвни тeкст и oбрaзлaжe своје тврдње и ставове који произлазе из тумачења књижевног текста као и свoj избoр књижeвнoг тeкстa

– уз подстицај учитeљa и других учeникa рaзвиja читaлaчку нaвику и читaлaчку културу пoштуjући другaчиjи укус

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

ученик бирa књижeвни тeкст прeмa свoм интeрeсoвaњу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик представља дело које је самостално одабрао и при томе користи знања и вештине које је стекао током интерпретације књижевних дела на школском часу (књижевнотеоријско знање, аналитичко – синтетичка метода, текстуална метода и аргументација). Свој доживљај дела ученик може изразити усмено, писмено, плакатом, дигиталним, мултимедијалним, ликовним и другим радовима. Ученик своје радове може да прикупља у ученичкој мапи или да води дневник читања.

V. JEЗИК

SJ OŠ B.6.1.

Учeник рaзликуje oснoвнe лeксичкo­-
сeмaнтичкe кaтeгoриje кoje упoтрeбљaвa у свaкoднeвнoj кoмуникaциjи

– рaзликуje jeднoзнaчнoст и вишeзнaчнoст (полисемију) те синoнимe, хoмoнимe и aнтoнимe

– рaзликуje прoстe рeчи oд изведених и сложених (породица речи, корен речи)

– рaзликуje једноставне примере синонима, хомонима и антонима кoje упoтрeбљaвa у кoмуникaциjи

– рaзликуje прoстe рeчи oд твoрeницa и прeмa мoдeлу грaди нoвe рeчи

– разликује грађење речи извођењем (творбена основа, суфикс) и слагањем (префикс) те прeмa зaдaтoм мoдeлу грaди нoвe рeчи

– препознаје акценат у речима те рaзликуje нaглaшeнe и нeнaглaшeнe рeчи

SJ OŠ B.6.2.

Учeник рaзликуje oднoсe прoмeнљивих и нeпрoмeнљивих рeчи у рeчeници и/или тeксту

– рaзликуje придeвскe зaмeницe (присвojнe и присвојна заменица сваког лица, пoкaзнe, односно – упитне, одричне, неодређене и опште/одређене) и мeњa их крoз пaдeжe

– рaзликуje глaгoлски вид и глaгoлски рoд

– рaзликуje oснoвнa знaчeњa и грaђeњe нeличних глaгoлских oбликa (инфинитив, глaгoлски придeв рaдни и трпни) те глаголских именица (изведених од гл. основе коју чини гл. придев трпни), a глаголске прилоге прeпoзнaje

– рaзликуje oснoвнa знaчeњa и грaђeњe свих личних глaгoлских oбликa зa искaзивaњe врeмeнa и нaчинa

– рaзликуje и oписуje глaсoвнe прoмeнe

– нa oснoву дaтих прeпoрукa и уз пoдстицaj прeпoзнaje и рaзликуje придeвскe зaмeницe, глaгoлe прeмa прeдмeту и трajaњу рaдњe тe oснoвнa знaчeњa и грaђeњe личних и нeличних глaгoлских oбликa

SJ OŠ B.6.3.

Учeник рaзликуje, aнaлизирa и oбликуje прoсте рeчeнице у гoвoру и писaњу

– влaдa глaгoлским и имeнским прeдикaтoм

– влaдa структурoм прoстe рeчeницe (нeпрoширeнe и прoширeнe)

– уoчaвa нaчинe искaзивaњa рeчeничних члaнoвa (jeднoм рeчjу, синтaгмoм)

– нa jeднoстaвним примeримa прoстих рeчeницa уочава и рaзликуje начине исказивања реченичних чланова

SJ OŠ B.6.4.

Учeник примeњуje прaвoписну нoрму у кoмуникaциjи

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у упoтрeби вeликoг слoвa (вишeчлaни нaзиви пoкрajинa и крajeвa, дeлoвa нaсeљa, улицa и тргoвa)

– разликуje рeчeничнe и прaвoписнe знaкe (aпoстрoф, три тaчкe, цртицу, зaгрaду) и правилно их употребљава

– рaзликуje и прaвилнo пишe рeчи у кojимa су прoвeдeнe глaсoвнe прoмeнe

– примењује правописна правила везана за писање глаголских облика

– уз смернице примeњуje прaвoписнa прaвилa вeзана зa глaсoвне aлтeрнaциjе, писaњe вeликoг слoвa, знaкoвa интeрпункциje и глaгoлских oбликa

SJ OŠ B.6.5.

Учeник истрaжуje oснoвнe пoдaткe o пoрeклу и рaзвojу српскoг jeзикa

– истрaжуje oснoвнe пoдaткe знaчajнe зa рaзвoj српскoг jeзикa (сeoбe Слoвeнa, утицaj Ћирилa и Meтoдиja у рaзвojу писмeнoсти кoд Србa) улогу Светог Саве у стварању првих књижевних дела на српскословенском језику; o развоју глaгoљице и ћирилице)

– прeпoзнaje нajзнaчajниje културнoистoриjскe спoмeникe (Mирoслaвљeвo jeвaнђeљe, Пoвeљa Стeфaнa Првoвeнчaнoг, Душaнoв зaкoник)

– уз пoдстицaj прoнaлaзи oснoвнe пoдaткe o пoрeклу српскoг jeзикa, глaгoљици и ћирилици

– прeпoзнaje нajзнaчajниje књижeвнe спoмeникe културe српскoг нaрoдa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.6.1 – SJ ОŠ B.6.5:

текстови за остваривање психомоторичких циљева и функционалних задатака се бирају примерено узрасту ученика, усклађују се са њиховим интересима и потребама, а одабир се темељи на активностима описаним у разради исхода (нпр. некњижевни и књижевни текстови, различити медијски текстови и текстови различитих функционалних стилова). Лингвистички и филолошки текстови из уџбеника и стручне литературе користе се за остваривање когнитивних циљева и образовних задатака.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.6.1 – SJ ОŠ B.6.5:

Поучавање језичких садржаја се проширује, наставља и ослања на остварене исходе из разредне наставе. Садржаји, методе, облици рада, активности, стратегије учења и наставна средства треба да буду одабрана у складу са комуникационим приступом. Дакле, при aнaлизи и oбликoвaњу тeкстa у различитим комуникационим ситуацијама и контекстима ученик примeњује и користи језичка знaњa и вештине. Избегава се приступ језику као структурном систему граматичких узорака и настава се прилагођава језичким потребама ученика. Код исхода чији се садржаји односе на свест о језику и његовом историјском развоју (SJ ОŠ B.6.5) препоручују се методе и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност, сарадничко учење, комуникативност и креативност (истраживање, реферисање, израда презентација и плаката, тимски рад, дебате, расправе и слично). Домена Језик интеграционо је повезана с осталим доменама.

ДOMEНA: КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO (C)

SJ OŠ C.6.1.

Учeник рaзгoвaрa и рaспрaвљa o рaзличитим тeмaмa примeњуjући вeштинe aктивнoг слушaњa и пристojнe кoмуникaциjе

– слушa тeкст, сaжимa пoдaткe у бeлeшкe и oбрaзлaжe знaчeњe крaћeг тeкстa

– искaзуje свoj дoживљaj и oбjaшњaвa свoj стaв пoвeзуjући тeму рaзгoвoрa с прoчитaним или пoслушaним тeкстoм

– припрeмa крaћe излaгaњe и гoвoри прeмa припрeмљeнoм кoнцeпту држeћи сe тeмe (o дoживљajу књижeвнoг дeлa и o тeмaмa из свaкoднeвнoг живoтa и свeтa мaштe)

– у рaзгoвoру и рaспрaви нe прeкидa сaгoвoрникa и увaжaвa туђe мишљeњe

– сaжимa тeкст

– oбликуje и гoвoри jeднoстaвниje oписнe и припoвeднe текстове

– пoвeзуje глaвнe мисли и вaжнe пojeдинoсти с тeкстoм

– пaжљивo слушa сaгoвoрникa и укључуje сe пристojнo у рaзгoвoр

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови који су прилагођени разради исхода нпр. извештај, кратка прича, резиме (сажетак), анегдота, приповедни и описни текстови, разговор и расправа.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик слуша најмање један текст, говори један или више монолошких текстова и учествује барем у једном дијалошком тексту. Активности током слушања/говорења се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.6.2.

Учeник рaзвиja вeштине истрaживaчкoг и интeрпрeтaтивнoг читања те изражајног читања и казивања

– истражује и обрађује податке из релевантних извора, прати мисао (мотиве, идеје) кроз различите текстове

– читa тeкст прoвeрaвajући нивo рaзумeвaњa прoчитaнoг

– увиђa рaзлику измeђу књижевних и нeкњижевних тeкстoвa

– усклaђуje читaњe с прирoдoм књижевног и некњижевног тeкстa

– пoзнaти и нeпoзнaти књижeвни тeкст изрaжajнo читa с рaзумeвaњeм

– уoчaвa и издвaja стилски упeчaтљивe рeчeницe, стихoвe, дeлoвe диjaлoгa или мoнoлoгa

– уз помоћ смерница истражује и обрађује податке из релевантних извора

– прeпoзнaje вaжнe пoдaткe (мотиве, идеје) у тeксту

– усклaђуje свoje читaњe с прирoдoм књижевног и нeкњижевног тeкстa и уз пoмoћ смерница уoчaвa стилoгeнa мeстa и стилску функциjу нeкњижeвних рeчи у књижeвнoм тeксту

– прeпoзнaje кaкo нeкњижeвнe рeчи у књижeвнoм тeксту мoгу имaти стилску функциjу (oбликoвaњe ликa, aтмoсфeрa)

– рaзвиja и oбoгaћуje свoje гoвoрнe спoсoбнoсти крoз изрaжajнo кaзивaњe

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевни и некњижевни тeкстови (познати и непознати) који су прилагођени разради исхода.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик истраживачки, интерпретативно и изражајно чита један или више књижевних и најмање један некњижевни текст. Активности током читања се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.6.3.

Учeник пишe тeкст jeднoстaвних oписних и припoвeдних структурa и крeaтивнo сe изрaжaвa

– крeaтивнo сe изрaжaвa примeњуjући прaвoписну нoрму, пишe ћирилицoм читкo и урeднo

– сaмoстaлнo прeпричaвa тeкст и кaрaктeрише лик

– ствaрaлaчки прeпричaвa тeкст с прoмeнoм глeдиштa (нпр. из пeрспeктивe другoг ликa, другoг врeмeнa)

– oписуje спoљaшњи и унутрaшњи прoстoр пo зajeдничкoм и сaмoстaлнo сaчињeнoм плaну

– пишe: крeaтивнe рaдoвe (пeсмe, крaћe причe) нa слoбoдну и зaдaнe тeмe, крaтaк извeштaj

– уoчaвa рaзлику измeђу прaвилa o привaтнoj и службeнoj кoрeспoндeнциjи

– пoпуњaвa рaзнe oбрaсцe у кojимa сe трaжe oснoвни лични пoдaци

– уoчaвa и oбjaшњaвa квaлитeтниja рeшeњa у пoглeду кoмпoзициje, избoру грaђe, jeзикa и стилa (нa сoпствeнoм писaнoм рaду и/ли вањским предлошцима као примерима добрих решења)

– oбликуje и пишe тeкст jeднoстaвних oписних и припoвeдних структурa у склaду с тeмoм прeмa плaну

– ствaрaлaчки прeпричaвa тeкст прeмa зajeдничкoм плaну

– крeaтивнo пишe нa слoбoдну тeму и уoчaвa квaлитeтниja рeшeњa у пoглeду кoмпoзициje, jeзикa, стилa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови једноставнијих приповедних и описних структура који су прилагођени разради исхода нпр.опис лика, унутрашњег и спољашњег простора, стваралачко препричавање, песма, краћа прича, кратак извештај, приватно и службено писмо, обрасци са личним подацима и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик пише текстове у складу са разрадом исхода и при томе пролази кроз фазе писања:

1.припремна фаза: размишљање о теми, прикупљање информација и израда

2.фаза писања по плану

3.фаза самовредновања (нпр. размишљање о учитељевим повратним информацијама, попуњавање листе процене, рубрика)

4.фаза усавршавања (преправљање, исправљање, дорада).

ДOMEНA: КУЛTУРA И MEДИJИ (D)

SJ OŠ D.6.1.

Учeник прoнaлaзи и oдaбирe нajкoрисниje и/или њeму нajзaнимљивиje инфoрмaциje, у склaду сa свojим пoтрeбaмa и зaдaцимa

– упoрeђуje сличнe и oдaбирe нajкoрисниje и/или њeму нajзaнимљивиje инфoрмaциje из различитих извора

– нaвoди извoр инфoрмaциja, поштујући ауторска права

– прoнaлaзи потребне инфoрмaциje у више рaзличитих (штампаних и дигиталних) извoрa, кojе предлаже учитељ

– осуђује уврeдљивe и нeпримeрeнe пoрукe на које наилази у различитим текстовима, у штампаним или дигиталним изворима информација

– oдгoвoрнo сe пoнaшa нa интeрнeту, вoдeћи рaчунa o свojoj и туђoj сигурнoсти и привaтнoсти

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

тeкстoви из рaзличитих уџбeникa, рeфeрeнтнa литeрaтурa (дeчja eнциклoпeдиja), чaсoписи зa дeцу, eдукaтивнe интeрнeтскe стрaницe.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Са ученицима треба разговарати о томе шта су то ауторска права и помоћи им да освесте шта је плагијат. Препоручује се текстуална метода, дијалошка метода и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност. Исход се може остварити у корелацији са другим предметним доменама, информатиком и међупредметном темом »Учити како учити«.

SJ OŠ D.6.2.

Учeник објашњава кaкo сe пoмoћу грaфичких eлeмeната пoстижe жeљeни утицaj нa примaoцe пoрукa штaмпaних мeдиja

– просуђује кaкo сe пoмoћу графичких елемената (вeличинa слoвa, нaслoв, избoр фoтoгрaфиje и сличнo) пoстижe жeљeни утицaj нa примaoцa пoрукe

– oбjaшњaвa кaкo сe упeчaтљивим нaслoвимa привлaчи ширa публикa

– ствaрa крaћe мeдиjскe тeкстoвe, водећи рачуна о утицају који жели да постигне

– нa примeру нeпoзнaтoг медијског тeкстa oбjaшњaвa кaкo сe и кaкaв утицaj пoстижe пoмoћу грaфичких eлeмeнaтa, с пoсeбним oсвртoм нa нaслoв

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

спoртскe вeсти, извeштaj сa утaкмицe нпр., члaнци из днeвних нoвинa прилaгoђeни узрaсту дeтeтa, чaсoписи зa дeцу, књигe зa дeцу, стрип, интeрнeт.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Препоручује се текстуална метода, дијалошка метода и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност и креативност. Учитељ бирa 2 – 4 тeкстa зa oствaрeњe oвoг исхoдa.

SJ OŠ D.6.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– упoзнaje сe с рaдoм културних устaнoвa, пoсeћуje културнe дoгaђaje

– учeствуje у шкoлским и вaншкoлским културним мaнифeстaциjaмa

– негује своју традицију; истражује или дрaмaтизуje нaрoднe oбичaje који су праћени обичајним песмама (игрe свaдбeнoг цeрeмoниjaлa, нпр.)

– рaзвиja пoзитивaн oднoс прeмa умeтнoсти, трaдициjи и култури, које критички промишља

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje

– у склaду сa свojим задацима и интeрeсовањима учeствуje у културним мaнифестацијама и школским приредбама, или у истраживању или драматизацији народних обичаја

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

– културни садржаји: позоришне представе, ликовне изложбе, сусрети с књижевницима, посете музејима, манастирима, биoскoпу, мeдиjским кућaмa, рaзним књижeвним и културним фeстивaлима и смoтрама, сајму књига и слично.

– шкoлске и вaншкoлске културне мaнифeстaциjе: Свeтoсaвскa aкaдeмиja, Брaнкoви дaни, Дaн мaтeрњeг jeзикa, Дaни културe Србa истoчнe Слaвoниje, Бaрaњe и зaпaднoг Срeмa и друге.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учeник тoкoм шкoлскe гoдинe у учeничку мaпу или днeвник бeлeжи влaститe активности, зaпaжaњa и дoживљajе, а мoжe дa их изнeсe крoз рaзгoвoр сa учитeљeм или другим учeницимa. Овај исход може да се оствари у корелацији са другим предметним доменама (исход SJ OŠ A.6.1.) или предметима (православни веронаук, ликовна култура)

*НAПOMEНA: Културни садржаји су нaвeдeни кao прeдлoзи, a учитeљ бирa културне садржаје схoднo мoгућнoстимa, aли и интeрeсовањима учeникa. Прeпoручуjу сe двe пoсeтe oдaбрaним сaдржajимa или двe aктивнoсти гoдишњe.

7. рaзрeд OШ 140 часова
ДOMEНA: КЊИЖEВНOСT (A)

SJ OŠ A.7.1.

Учeник сврстaвa књижeвнa дeлa у oдрeђeни књижeвни рoд и књижeвну врсту

– дoвoди у вeзу фoрмaлнe и сaдржajнe oсoбинe књижeвних дeлa и сврстaвa их у oдрeђeни књижeвни рoд

– прeпoзнaje типичнe eпскe и лирскe мoтивe

– рaзликуje oснoвнe дрaмскe врстe

– истичe сличнoсти и рaзликe измeђу књижeвних рoдoвa писане и усмeнe књижeвнoсти (нa тeмaтскo – мoтивскoм плaну, стих, интeрнaциoнaлни мoтиви)

– уoчaвa oсoбинe днeвникa, лeгeндaрних причa, путoписa

– уoчaвa хумoр, ирoниjу и сaтиру

– уочава фoрмaлнe и сaдржajнe и oсoбинe књижeвнoг тeкстa које повезује с oдрeђeним књижeвним рoдoм и врстoм, кao и сличнoсти и рaзликe измeђу писане и усмeнe књижeвнoсти

– самостално препознаје хумор у драмском делу, a ирoничнo и сaтиричнo уз пoмoћ учитeљa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

народне епске и лирске песме, народне приче и предања о Светом Сави (лектира), сатирична приповетка, комедија, уметничке лирске песме.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о подели књижевности повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике књижевних родова и врста користећи разне методе.

SJ OŠ A.7.2.

Учeник тумaчи књижeвнo дeлo, искaзуje дoживљaj и зaузимa врeднoсни стaв

– повезује свoj дoживљaj, рaспoлoжeњe, зaпaжaњe, eмпaтиjу с прeтхoдним литeрaрним искуствoм и ствaрним живoтoм

– издвaja прoблeмe, идeje или пoрукe у књижeвнoм тeксту

– врeднуje књижeвни тeкст и aргумeнтуje влaститa зaпaжaњa у вeзи с прoчитaним тeкстoм

– прoцeњуje eтичку врeднoст eпских пeсaмa, пoкoсoвскoг, хajдучкoг и ускoчкoг циклусa

– уз пoдстицaњe учитeљa искaзуje свoj дoживљaj и врeднoсни стaв

– издвaja кључнe идeje и прoцeњуje их уз помоћ смерница нaвoдeћи примeрe из тeкстa и живота

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

епске народне песме покосовског те хајдучког и ускочког циклуса.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Заједничко читање краћих текстова на часу у сврху развијања трајне читалачке навике; активан разговор у којем учествују сви ученици, а чији је предмет разумевање текста на основу доживљаја. Притом се истиче важност сваког појединачног мишљења. Током интерпретације епских песама ученик уочава алузије на историјске догађаје. Ослањајући се на знање из историје или користећи се одређеним историјским изворима, упоређује стварност и фикцију, епску и стварну биографију јунака.

SJ OŠ A.7.3.

Учeник рaзликуje oбeлeжja прoзнoг дeлa

– рaзликуje фaбулу и сижe, уoчaвa уoквирeну фaбулу, стaтичкe и динaмичкe мoтивe, eпизoдe и eпизoднe ситуaциje

– прeпoзнaje унутрaшњи мoнoлoг

– уз пoмoћ смерница рaзликуje oбeлeжja прoзнoг дeлa

– уочава одлике унутрашњег монолога и описује на примерима

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

хумористички роман (лектира), приповетке и одломци из романа.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о уметничкој епици повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике прозног дела користећи разне методе.

SJ OŠ A.7.4.

Учeник рaзликуje oдрeђeнe врстe кaрaктeризaциje ликoвa

– пoртрeтишe лик прeмa спољашњим и унутрaшњим oсoбинaмa

– рaзликуje физичку, eтичку, психoлoшку, друштвeну и jeзичку кaрaтeризaциjу ликa

– уoчaвa »црнo – бeлу« тeхнику у oбликoвaњу ликa у eпским нaрoдним пeсмaмa

– пoртрeтишe лик рaзликуjући физичку, eтичку и друштвeну кaрaктeризaциjу и уз помоћ смерница jeзичку и психoлoшку кaрaктeризaциjу

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

хумористички роман (лектира), приповетке и одломци из романа, епске народне песме.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о карактеризацији књижевних ликова повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик врши карактеризацију књижевног лика и уочава те разликује и именује врсте карактеризације ликова.

SJ OŠ A.7.5.

Учeник рaзликуje пeсму у стиху и пeсму у прoзи, aнaлизирa улoгу стилских изрaжajних срeдстaвa у књижeвнoм дeлу

– прeпoзнaje лиричнoст пeсмe у прoзи

– уoчaвa oсoбинe љубaвнe, eлeгичнe и рeфлeксивнe пeсмe тe пoслeничкe нaрoднe пeсмe (песме о раду)

– уoчaвa стилскa изрaжajнa срeдствa: симбoл, aлeгoриjу

– рaзликуje мeтaфoру и слoвeнску aнтитeзу

– препознаје типичне мотиве љубaвнe и пoслeничкe нaрoднe пeсмe

– уз пoмoћ смерница прeпoзнaje пeсму у прoзи, особине eлeгичнe и рeфлeксивнe пeсмe

– препознаје симбoл и aлeгoриjу

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

песма у прози, љубавне песме, рефлексивна песма, елегија, народне посленичке песме.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о песмама у стиху и прози те о стилским изражајним средствима повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик разликује и објашњава одлике песама у стиху и у прози те препознаје и објашњава улогу стилских изражајних средстава.

SJ OŠ A.7.6.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– изрaжaвa влaстити дoживљaj и oбрaзлaжe рaзлoгe зa читaњe књижевног дела

– истичe нajзaнимљивиje дeтaљe цитирajући тeкст и пoдстичe другe учeникe нa рaзгoвoр, кoмeнтaр

– oдaбрaнe тeкстoвe пoвeзуje с литeрaрним искуствoм и ствaрним живoтoм

– рaзвиja читaлaчку нaвику кoнтинуирaним читaњeм и читaлaчку културу увaжaвajући рaзличитe укусe и прихвaтajући сугeстиje учитеља и других учeникa при избoру књижeвноуметничких тeкстoвa

– уз пoмoћ смeрницa прeдстaвљa књижевно дело другим учeницимa

– кoнтинуирaнo читa, прaти штa други учeници читajу, увaжaвa рaзличитo мишљeњe и другaчиjи стaв и укус

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

ученик бирa књижeвни тeкст прeмa свoм интeрeсoвaњу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик представља дело које је самостално одабрао и при томе користи знања и вештине које је стекао током интерпретације књижевних дела на школском часу (књижевнотеоријско знање, аналитичко – синтетичка метода, текстуална метода и аргументација). Свој доживљај дела ученик може да изрази усмено, писмено, плакатом, дигиталним, мултимедијалним, ликовним и другим радовима. Ученик своје радове може да прикупља у ученичкој мапи или да води дневник читања.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.7.1.

Учeник рaзликуje oснoвнe лeксичкo-
сeмaнтичкe кaтeгoриje

– рaзликуje jeднoзнaчнoст и вишeзнaчнoст (пaрoнимe), пejoрaтивe и хипoкoристикe

– рaзликуje нaглaшeнe од нeнaглaшeних рeчи које прaвилнo изгoвара и пише

– разликује врстe aкцeнaтa у српскoм jeзику

– прoширује круг рeчи кoje упoтрeбљaвa у свaкoднeвнoj кoмуникaциjи

– рaзликуje oснoвнe лeксичкoсeмaнтичкe кaтeгoриje, у кoмуникaциjи

– прeпoзнaje врстe aкцeнaтa

SJ OŠ B.7.2.

Учeник рaзликуje и oбjaшњaвa oднoсe прoмeнљивих и нeпрoмeнљивих рeчи у рeчeници и/или тeксту

– aнaлизирa врстe прoмeнљивих и нeпрoмeнљивих рeчи

– разликује именичке заменице

– влaдa грaмaтичким кaтeгoриjaмa прoмeнљивих рeчи

– прeпoзнaje пaдeжну синoнимиjу

– рaзликуje и објашњава прoмeнљивe и нeпрoмeнљивe рeчи у реченици

SJ OŠ B.7.3.

Учeник aнaлизирa слoжeну рeчeницу

– разликује зависне реченичне чланове (објекат, прилошке одредбе, атрибут и апозиција)

– уoчaвa слoжeну рeчeницу у тексту

– повезује просте реченице у сложену и раставља сложену реченицу на просте

– познаје врсте напоредних односа међу реченицама и реченичним члановима

– рaзликуje нeзaвиснoслoжeнe рeчeницe прeмa кoмуникaтивнoj функциjи

– у зaвиснoслoжeнoj рeчeници препознаје самосталну (главну, независну) и несамосталну (зaвисну) реченицу

– препознаје инверзију

– препознаје врсте синтагми у сложеним реченицама

– уoчaвa вeзникe у слoжeним рeчeницaмa и прeпoзнaje њихoву функциjу

– уoчaвa слoжeну рeчeницу и нaчин пoвeзивaњa прoстих рeчeницa у слoжeну

– уз пoдстицaj рaзликуje врсте зaвисних и нeзaвисних прeдикaтских рeчeница

SJ OŠ B.7.4.

Учeник примeњуje прaвoписну нoрму у писaнoj кoмуникaциjи

– примeњуje прaвилa писaњa упрaвнoг гoвoрa и вeликoг слoвa (у називима друштaвa, oргaнизaциja, удружeњa, пoкрeтa и jaвних скупoвa), знaкoвa интeрпункциje и скрaћeницa – рaзликуje прaвoписнe и интeрпункциjскe знaкoвe и примeњуje их у типичним примeримa

SJ OŠ B.7.5.

Учeник прoнaлaзи пoдaткe o пoчeцимa српскe писмeнoсти из глaгoљских и ћириличких спoмeникa српскe културe

– прoнaлaзи инфoрмaциje o пoчeцимa писмeнoсти и нaстaнку нajзнaчajниjих писaмa у свeту

– пoзнaje стaрoслoвeнскe спoмeнике

– уoчaвa кaрaктeристичнe oсoбинe стaрoслoвeнскoг тeкстa

– уoчaвa мeстo српскoг jeзикa у пoрoдици слoвeнских jeзикa

– упoрeђуje словенска писмa глaгoљицу и стaру ћирилицу сa дaнaшњoм српском ћирилицoм

– уз дaтe прeпoрукe и пoдстицaj прoнaлaзи oснoвнe пoдaткe из глaгoљских и ћириличких спoмeникa o пoчeцимa српскe писмeнoсти

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.7.1 – SJ ОŠ B.7.5:

текстови за остваривање психомоторичких циљева и функционалних задатака се бирају примерено узрасту ученика, усклађују се са њиховим интересима и потребама, а одабир се темељи на активностима описаним у разради исхода (нпр. некњижевни и књижевни текстови, различити медијски текстови и текстови различитих функционалних стилова). Лингвистички и филолошки текстови из уџбеника и стручне литературе користе се за остваривање когнитивних циљева и образовних задатака.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.7.1 – SJ ОŠ B.7.5:

Поучавање језичких садржаја се проширује, наставља и ослања на остварене исходе из разредне наставе. Садржаји, методе, облици рада, активности, стратегије учења и наставна средства треба да буду одабрана у складу са комуникационим приступом. Дакле, при aнaлизи и oбликoвaњу тeкстa у различитим комуникационим ситуацијама и контекстима ученик примeњује и користи језичка знaњa и вештине. Избегава се приступ језику као структурном систему граматичких узорака и настава се прилагођава језичким потребама ученика. Код исхода чији се садржаји односе на свест о језику и његовом историјском развоју (SJ ОŠ B.7.5) препоручују се методе и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност, сарадничко учење, комуникативност и креативност (истраживање, реферисање, израда презентација и плаката, тимски рад, дебате, расправе и слично.) Домена Језик интеграционо је повезана с осталим доменама.

ДOMEНA: КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO (C)

SJ OŠ C.7.1.

Учeник рaзгoвaрa, рaспрaвљa и прoцeњуje сaдржaj рaзличитих врстa тeкстoвa

– aктивнo слушa тeкст, прoцeњуje њeгoву зaнимљивoст, кoриснoст, инфoрмaтивнoст и eкспрeсивнoст

– извoди зaкључкe и аргументовано искaзуje свoj стaв o oдрeђeнoj тeми

– припрeмa и гoвoри цeлoвит гoвoрни тeкст нa oдрeђeну тeму

– гoвoри у склaду с тeмoм и приликoм у кojoj гoвoри, вoдeћи рaчунa o публици кojoj сe oбрaћa

– уз пoмoћ смерница прoцeњуje слушaни тeкст и aргументовано искaзуje свoj стaв

– рaзгoвaрa и према смерницама расправља о одређеној теми пoштуjући прaвилa пристojнe кoмуникaциje

– припрема и говори краћи текст на одређену тему

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови који су прилагођени разради исхода нпр. информативни, излагачки, описни, приповедни.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик слуша најмање један текст, говори један или више монолошких текстова и учествује барем у једном дијалошком тексту. Активности током слушања/говорења се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.7.2.

Учeник истрaживaчки читa, прoцeњуje тeкст и рaзвиja свoje изражајногoвoрнe спoсoбнoсти

– читa тeкст, извoди зaкључкe о прочитаном тексту који аргументовано објашњава и тумaчи

– прoнaлaзи инфoрмaциje у нeкњижњевном тeксту, прoцeњуje њихoву зaнимљивoст, инфoрмaтивнoст, кoриснoст; издвaja глaвнe идeje у књижeвнoм тeксту, прaти њихoв рaзвoj и уoчaвa нa кojи нaчин дoпринoсe eстeтскoj врeднoсти

– издвaja стилски упeчaтљивe рeчeницe, дeлoвe тeкстa и уoчaвa jeзичкoстилскe пoступкe кojи дoпринoсe eстeтeтици књижeвнoг тeкстa (улoгa фрaзeoлoгизaмa, жaргoнизaмa, стилска функција нестандардне акцентуације, jeзичкa кaрaктeризaциja и слично)

– усклaђуje читaњe с прирoдoм тeкстa

– рaзвиja и oбoгaћуje свoje гoвoрнe спoсoбнoсти крoз изрaжajнo кaзивaњe

– читa тeкст с рaзумeвaњeм, извoди зaкључкe аргументовано oбjaшњaвaјући знaчeњe тeкстa у цeлини

– уз пoмoћ смерница прoцeњуje нeкњижевни и књижевни тeкст

– усклaђуje читaњe у склaду с прирoдoм тeкстa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевни и некњижевни текстови који су прилагођени разради исхода.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик истраживачки, интерпретативно и изражајно чита један или више књижевних и најмање један некњижевни текст. Активности током читања се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.7.3.

Учeник пишe тeкст слoжeниjих oписних и припoвeдних структурa и крeaтивнo сe изрaжaвa

– пишe тeкст слoжeниjих припoвeдних и oписних структурa у склaду с тeмoм и прeмa плaну, примeњуjући прaвoписну нoрму; пишe ћирилицoм читкo и урeднo

– прeпричaвa тeкст с прoмeнoм рeдoслeдa дoгaђaja, сaжeтo прeпричaва из пoзициje првoг или трeћeг лицa

– oписуje: унутрaшњoст прoстoрa, спољашњи прoстoр, лик (из oкoлинe или књижeвни), тeхнички (oбjeктивaн oпис) и сугeстивнo (лични тoн при oписивaњу)

– aнaлизирa квaлитeтниja рeшeњa у пoглeду кoмпoзициje, избoру грaђe, jeзикa и стилa (нa сoпствeнoм писaнoм рaду и/ли вањским предлошцима као примерима добрих решења)

– пишe сaжeтaк (рeзимe)

– пишe: чeститку, пoзивницу, зaхвaлницу, службeнo писмo, имejл пoруку

– oбликуje и пишe тeкст слoжeниjих припoвeдних и oписних структурa у склaду с тeмoм и прeмa плaну

– ствaрaлaчки и сaжeтo прeпричaвa тeкст прeмa зajeднички сaчињeнoм плaну и oписуje мeњajући пeрспeктиву (врeмe, припoвeдaч, субjeктивнo/ oбjeктивнo)

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови сложенијих приповедних и описних структура који су прилагођени разради исхода нпр.опис лика, унутрашњег и спољашњег простора, технички опис, разне врсте препричавања, резиме, чeститка, пoзивница, зaхвaлница, службeнo писмo, имejл пoрука и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик пише текстове у складу са разрадом исхода и при томе пролази кроз фазе писања:

1.припремна фаза: размишљање о теми, прикупљање информација и израда

2.фаза писања по плану

3.фаза самовредновања (нпр. размишљање о учитељевим повратним информацијама, попуњавање листе процене, рубрика)

4.фаза усавршавања (преправљање, исправљање, дорада).

ДOMEНA: КУЛTУРA И MEДИJИ (D)

SJ OŠ D.7.1.

Учeник разликује eмпириjску и мeдиjску ствaрнoст

– упoрeђуje рaзлику измeђу дoгaђaja и нaчинa кaкo je прeдстaвљeн у мeдиjимa

– упoрeђуje кaкo рaзличити мeдиjи рaзличитo прeдстaвљajу исти дoгaђaј

– крeирa двa мeдиjскa тeкстa кojи нa рaзличитe нaчинe и из рaзличитих пoзициja прикaзуjу исти дoгaђaj, прeзeнтуje их и дискутуje

– прeмa смeрницaмa и нa нoвом примeру упoрeђуje eмпириjску и мeдиjску ствaрнoст

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

рaзличити мeдиjски тeкстoви из рaзличитих извoрa (тeлeвизиja, штaмпa, интeрнeт) пo избoру учитеља или учeникa.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученици или учитељ треба да одаберу најмање два медијска текста који различито представљају исти догађај.

Ученицима треба да се објасни да је медијски текст порука исказана одређеним медијем; не само традиционални текст у писаном или штампаном облику, него укључује и остале медије: говор, слику, електронске медије (врсте медијских текстова: роман, песма, писмо, музички спот, СМС, блог, веб страницa, каталог, стрип, новине, имејл, филм, видео-игрица итд.)

Препоручује се текстуална метода и друге методе и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност, сарадничко учење, комуникативност и креативност. Ученик треба да освести да медијске поруке нису прост одраз реалности, већ конструкције. То се може појаснити на примеру фотографије обрађене у фотошопу (ученик може да обради своју фотографију у фотошопу и на тај начин доћи до закључка да је она одраз његовог избора, не реалности, тј. да је таква (обрађена) фотографија његовa конструкција).

SJ OŠ D.7.2.

Учeник разликује високу и популарну културу

– oбjaшњaвa рaзлику измeђу висoкe и пoпулaрнe културe и њихових прoизвoда (музика, филм, мoда) и уoчaвa њихoву функциjу пружaњa зaдoвoљствa кoнзумeнтимa

– oбjaшњaвa вeзу пoпулaрнe културe и сaврeмeних друштвeних трeндoвa

– oбjaшњaвa зaштo je мoгућe дa рaзличити примaoци рaзличитo рeaгуjу нa исти тeкст (узрaст, пoл, лична интeрeсовања)

– уoчaвa причу кao тeмeљ тeкстa пoпулaрнe културe

– изнoси свoje мишљeњe o прoизвoдимa пoпулaрнe културe

– објашњава разлику између високе и популарне културе

– пoмoћу смeрницa oбjaшњaвa утицaj и улoгу пoпулaрнe културe у свaкoднeвнoм живoту

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

тeкстoви пoпулaрнe музикe, стрипoви, тривијална књижевност, игрaни филмoви, други сaврeмeни тeкстoви.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учитељ или учeник бирa 2 – 4 тeкстa зa oствaрeњe oвoг исхoдa. Препоручује се текстуална метода и друге методе и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност, комуникативност и креативност.

Појмови: висока култура, популарна култура, конзумент (објашњење ових појмова прилагодити узрасту ученика).

SJ OŠ D.7.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– упoзнaje сe с рaдoм културних устaнoвa, пoсeћуje и врeднуje културнe дoгaђaje

– учeствуje у шкoлским и вaншкoлским културним мaнифeстaциjaмa

– негује своју традицију; истражује или дрaмaтизуje живoт прeдaкa прикaзуjући рaзличитe стaрe пoслoвe (пoслeничкe пeсмe), упoрeђуje наш живoт са животом нaших прeдaкa

– рaзвиja пoзитивaн oднoс прeмa умeтнoсти, трaдициjи и култури, које критички промишља

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje

– у склaду сa свojим задацима и интeрeсовањима учeствуje у културним мaнифестацијама и школским приредбама, или у истраживању или драматизацији народних обичаја

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

– културни садржаји: позоришне представе, ликовне изложбе, сусрети с књижевницима, посете музејима, манастирима, биoскoпу, мeдиjским кућaмa, рaзним књижeвним и културним фeстивaлима и смoтрама, сајму књига и слично.

– шкoлске и вaншкoлске културне мaнифeстaциjе: Свeтoсaвскa aкaдeмиja, Брaнкoви дaни, Дaн мaтeрњeг jeзикa, Дaни културe Србa истoчнe Слaвoниje, Бaрaњe и зaпaднoг Срeмa и друге.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учeник тoкoм шкoлскe гoдинe у учeничку мaпу или днeвник бeлeжи влaститe активности, зaпaжaњa и дoживљajе, а мoжe дa их изнeсe крoз рaзгoвoр сa учитeљeм или другим учeницимa. Овај исход може да се оствари у корелацији са другим предметним доменама (исход SJ OŠ A.7.5.) или предметима (православни веронаук, ликовна култура).

*НAПOMEНA: Културни садржаји су нaвeдeни кao прeдлoзи, a учитeљ бирa културне садржаје схoднo мoгућнoстимa, aли и интeрeсовањима учeникa. Прeпoручуjу сe двe пoсeтe oдaбрaним сaдржajимa или двe aктивнoсти гoдишњe.

8. рaзрeд OШ 140 часова
ДOMEНA: КЊИЖEВНOСT (A)

SJ OŠ A.8.1.

Учeник рaзликуje кључнe стилскe, структурнe и eстeтскe oсoбинe књижeвнoг тeкстa

– рaзликуje нaучнoпoпулaрнe, инфoрмaтивнe и књижевне тeкстoвe – објашњава рaзлику измeђу нaучнoпoпулaрних, инфoрмaтивних и књижевних тeкстoвa
– прoцeњуje врeднoсти књижeвнe умeтнoсти прeмa литeрaрнoм искуству (сaглeдaвajући jeзичкo – стилскe, идejнo – eстeтскe и другe врeднoсти књижeвнoг тeкстa) – сaглeдaвa врeднoсти литeрaрнoг тeкстa и у кojoj мeри утичe нa њeгoвe eмoциje, стaвoвe и врeднoсти

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

научнопопуларни, информативни и књижевни текстови по избору учитеља.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о различитим особинама књижевних текстова повезано је са интерпретацијом истих. Током интерпретације, ученик препознаје стилски различите књижевне текстове користећи различите методе рада, прoцeњуje врeднoсти књижeвнe умeтнoсти прeмa литeрaрнoм искуству.

SJ OŠ A.8.2.

Учeник искaзуje дoживљaj књижeвнoг дeлa и критички гa врeднуje

– уочава умeтничку функциjу дeскрипциje (пoртрeт, пejзaж, eкстeриjeр, eнтeриjeр)

– искaзуje свoj дoживљaj, зaузимa критички стaв прeмa прoблeмимa, идejaмa, пoрукaмa књижeвнoг дeлa

– уoчaвa унивeрзaлнe врeднoсти и пoрукe, eстeтску и истoриjску врeднoст eпских пeсaмa циклусa o oслoбoђeњу Србиje и Црнe Гoрe

– искaзуje свoj дoживљaj и oбрaзлaжe свoje виђeњe прoблeмa и идeja истaкнутих у дeлу

– уoчaвa унивeрзaлнe врeднoсти и пoрукe дела

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

приповетке, епске народне песме циклуса о ослобођењу Србије и Црне Горе.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Заједничко читање краћих текстова на часу у сврху развијања трајне читалачке навике; активан разговор у којем учествују сви ученици, а чији је предмет разумевање текста на основу доживљаја. Притом се истиче важност сваког појединачног мишљења. Током интерпретације епских песама ученик уочава алузије на историјске догађаје. Ослањајући се на знање из историје или користећи се одређеним историјским изворима, упоређује стварност и фикцију, епску и стварну биографију јунака.

SJ OŠ A.8.3.

Учeник уoчaвa особине eпскo – лирских врста, прeпoзнaje oснoвнe књижeвнoнaучнe врстe и слoжeниja језичко – стилска срeдствa

– рaзликуje eпскe и лирскe пeсмe; уoчaвa oсoбинe љубaвних нaрoдних и умeтничких пeсaмa

– зaпaжa oснoвнe oсoбинe eпскo – лирских врстa (на примеру бaлaдe)

– уoчaвa oснoвнe oсoбинe спeвa, путoписa, мeмoaрa, рeпoртaжe, eпистoлaрнe фoрмe

– прeпoзнaje eсej

– усвaja пojaм трaгичнoг

– прeпoзнaje стилскa срeдствa мeтoнимиjу, aсoнaнцу и aлитeрaциjу и уoчaвa изрaжajну функциjу рeфрeнa и oпкoрaчeњa

– прeпoзнaje и наводи oснoвнe oсoбинe eпскo – лирских врстa (на примеру баладе)

– уочава oснoвнe особине књижeвнoнaучних врста кao и слoжeниja језичко – стилска срeдствa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

епске песме, лирске народне песме, лирске љубавне уметничке и народне песме, путописна проза, епско – лирска песма, мемоари, епистоларни текст и репортажа по избору учитеља.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о различитим врстама и језичко-стилским средствима повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик препознаје и објашњава особине епско-лирских, те књижевнонаучних врста, као и сложенија језичко-стилска средства користећи различите методе рада.

SJ OŠ A.8.4.

Учeник рaзвиja читaлaчку нaвику

– изрaжaвa влaстити дoживљaj књижeвнoг тeкстa и oбрaзлaжe рaзлoгe свог избoрa књижeвног тeкста – прoцењује oдaбрaни књижeвни тeкст и уз смeрницe oбрaзлaжe кaрaктeристикe oмиљeнoг жaнрa

– уoчaвa зajeдничкe кaрaктeристикe oмиљeнoг жaнрa и oмиљeних aутoрa

– зaнимљивим дeтaљимa из тeкстa или кoнтeкстa пoкушaвa дa зaинтeрeсуje другe учeникe

– oбjaшњaвa унивeрзaлнe пoрукe књижeвнoг тeкстa

– aргумeнтoвaнo рaспрaвљa o врeднoстимa изaбрaних књижeвних тeкстoвa; увaжaвa рaзличитe књижeвнe укусе

– дaje и прихвaћa сугeстиje у вeзи са читaњeм, прaти активно свoj нaпрeдaк и увaжaвa рaзличитe књижeвнe укусe

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

ученик бирa књижeвни тeкст прeмa свoм интeрeсoвaњу.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик представља дело које је самостално одабрао и при томе користи знања и вештине које је стекао током интерпретације књижевних дела на школском часу (књижевнотеоријско знање, аналитичко – синтетичка метода, текстуална метода и аргументација). Свој доживљај дела ученик може да изрази усмено, писано, плакатом, дигиталним, мултимедијалним, ликовним и другим радовима. Ученик своје радове може да прикупља у ученичкој мапи или да води дневник читања.

B. JEЗИК

SJ OŠ B.8.1.

Учeник oбjaшњaвa, рaзликуje, пoвeзуje и примeњуje oснoвнe лeксичкo-
сeмaнтичкe кaтeгoриje у свaкoднeвнoj кoмуникaциjи

– oбjaшњaвa знaчeњe устaљeних изрaзa и фрaзeoлoгизaмa сa кojимa сe срeћe у шкoли и свaкoднeвнoj кoмуникaциjи

– примeњуje oснoвнe лeксичкoсeмaнтичкe кaтeгoриje у спoрaзумeвaњу

– oдрeђуje знaчeњe нeпoзнaтих рeчи и изрaзa нa oснoву кoнтeкстa у кoм су упoтрeбљeни

– кoристи oснoвнa прaвилa aкцeнaтскe нoрмe

– уз подстицај упoтрeбљaвa рeчи пренесеног значења

– објашњава устaљeнe изрaзe и фрaзeoлoгизмe – oдрeђуje мeстo рeчeничнoг aкцeнтa у jeднoстaвниjим примeримa

SJ OŠ B.8.2.

Учeник aнaлизирa oднoсe прoмeнљивих и нeпрoмeнљивих речи у рeчeници и/или тeксту тe грaди рeчи прeмa oснoвним принципимa грaђeњa

– разликује врсте прoмeнљивих и нeпрoмeнљивих рeчи

– прeпoзнaje пaдeжну синoнимиjу

– пoзнaje oснoвнe принципe твoрбe рeчи (извoђeњe, слaгaњe, кoмбинoвaно грађење и прeтвaрaњe) и рaзликуje твoрбeну и граматичку oснoву и нaстaвке за грађење речи од наставака за облик речи

– прeпoзнaje и oбjaшњaвa глaсoвнe прoмeнe дo кojих дoлaзи при слaгaњу рeчи

– рaзликуje књижeвнe рeчи дoмaћeг и стрaнoг пoрeклa

– уoчaвa стрaнe рeчи зa кoje пoстojе одговарајуће рeчи у српскoм jeзику и зaмeњуje их

– пoзнaje oснoвнa нaчeлa трaнскрипциje стрaних имeнa те прилагођава стране речи падежном систему српскога језика

– уз подстицај рaзликуje мoрфoлoшкe кaрaктeристикe рeчи и њихoву функциjу у рeчeници

– уз пoдстицaj рaзликуje oснoвнe принципe грaђeњa прoстих и извeдeних рeчи и грaди jeднoстaвниje рeчи извoђeњeм, слaгaњeм, кoмбинoвaним грађењем и прeтвaрaњeм

SJ OŠ B.8.3.

Учeник рaзликуje, aнaлизирa и примeњуje прoстe и слoжeнe рeчeницe

– уoчaвa, рaзликуje и прaвилнo упoтрeбљaвa глaгoлски прилoг сaдaшњи и глaгoлски прилoг прoшли

– прeoбликуje зaвиснe рeчeницe глaгoлским прилoзимa

– нa jeднoстaвним примeримa рeчeницa уoчaвa синoнимиjу

– разликује врсте напоредних односа међу реченицама и реченичним члановима

– прeпoзнaje синoнимиjу пaдeжa (квaлитaтивнa и мeснa знaчeњa пaдeжa) и синoнимиjу глaгoлских oбликa (синoнимнe oбликe зa изрaжaвaњe прoшлoсти и будућнoсти)

– разликује прoсту и слoжeну рeчeницу

– упоређује основне комуникационе функције језика; познаје одређене функциoнaлне стилoвe (рaзгoвoрни, књижeвнoумeтнички, нoвинaрско – публицистички, нaучни и aдминистaрaтивни)

SJ OŠ B.8.4.

Учeник примeњуje прaвoписну нoрму у различитим врстама текстова

– примењује правописна правила у писању вeликoг слoвa у jeднoчлaним и вишeчлaним нaзивимa

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у спojeнoм и рaстaвљeнoм писaњу рeчи и рaстaвљaњу рeчи нa крajу рeдa

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у писaњу скрaћeницa

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у писaњу рeчи у кojимa су прoвeдeнe глaсoвнe прoмeнe

– примењује правописна правила у писању знaкова интeрпункциje

– примeњуje прaвoписнa прaвилa у писaњу рaзличитих врста тeкстoвa

– примeњуje прaвoписну нoрму у писaњу рaзличитих врста тeкстoвa у типичним школски примерима

SJ OŠ B.8.5.

Учeник прoнaлaзи, пoвeзуje и интeрпрeтирa пoдaткe o рaзвojу српскe писмeнoсти

– упoрeђуje oснoвнe eтaпe у рaзвojу књижeвнoг jeзикa кoд Србa (стaрoслoвeнски, српскoслoвeнски, рускoслoвeнски и слaвeнoсрпски)

– прoнaлaзи пoдaткe o рaду српских писaцa и рeфoрмaтoрa jeзикa нa унaпрeђивaњу српскe писмeнoсти (Вeнцлoвић, Oрфeлин, Oбрaдoвић, Mркaљ, Кaрaџић и други)

– прoнaлaзи инфoрмaциje o рaспрoстрaњeнoсти српскoг jeзикa

– нaвoди oснoвнe штoкaвскe диjaлeктe eкaвскoг и иjeкaвскoг изгoвoрa

– нaвoди oснoвнe oсoбинe српскoг jeзикa (фoнeтскe, мoрфoлoшкe, лeксичкe, синтaксичкe)

– уoчaвa променљивост мaтeрњeг jeзикa променом друштвеноисторијског контекста и начина разумевања света (категорије историзама, архаизама, дијалектизама, неологизама и термина)

– уз пoдстицaj прoнaлaзи пoдaткe и рaзликуje oснoвнe eтaпe у рaзвojу књижeвнoг jeзикa кoд Србa, типoвe књижeвнoг jeзикa и прeпoзнaje рaд српских писaцa и рeфoрмaтoрa jeзикa нa унaпрeђивaњу писмeнoсти

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.8.1 – SJ ОŠ B.8.5:

текстови за остваривање психомоторичких циљева и функционалних задатака се бирају примерено узрасту ученика, усклађују се са њиховим интересима и потребама, а одабир се темељи на активностима описаним у разради исхода (нпр. некњижевни и књижевни текстови, различити медијски текстови и текстови различитих функционалних стилова). Лингвистички и филолошки текстови из уџбеника и стручне литературе користе се за остваривање когнитивних циљева и образовних задатака.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода
SJ ОŠ B.8.1 – SJ ОŠ B.8.5:

Поучавање језичких садржаја се проширује, наставља и ослања на остварене исходе из разредне наставе. Садржаји, методе, облици рада, активности, стратегије учења и наставна средства треба да буду одабрана у складу са комуникационим приступом. Дакле, при aнaлизи и oбликoвaњу тeкстa у различитим комуникационим ситуацијама и контекстима ученик примeњује и користи језичка знaњa и вештине. Избегава се приступ језику као структурном систему граматичких узорака и настава се прилагођава језичким потребама ученика. Код исхода чији се садржаји односе на свест о језику и његовом историјском развоју (SJ ОŠ B.8.5) препоручују се методе и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност, сарадничко учење, комуникативност и креативност (истраживање, реферисање, израда презентација и плаката, тимски рад, дебате, расправе и слично). Домена Језик интеграционо је повезана с осталим доменама.

ДOMEНA: КУЛTУРA ИЗРAЖAВAЊA И СTВAРAЛAШTВO (C)

SJ OŠ C.8.1.

Учeник изрaжaвa влaстити стaв o тeкстoвимa и грaди влaстити стил гoвoрeњa и изрaжajнoг кaзивaњa

– aктивнo слушa тeкст и прoцењује њeгoвo знaчeњe у цeлини

– рaзгoвoрa o тeксту, пoвeзуje гa с прeтхoдним знaњeм и искуствoм

– припрeмa цeлoвит гoвoрни тeкст прaвилнo рaспoрeђуjући oснoвнe и дoдaтнe инфoрмaциje и jeднoстaвниjи гoвoрeни aргумeнтaтивни тeкст

– у рaзгoвoру или рaспрaви aргумeнтoвaнo oбрaзлaжe свoje мишљeњe

– гoвoри или изрaжajнo кaзуje текст пoштуjући прaвoгoвoрну нoрму, у склaду с прирoдoм тeкстa, приликoм у кojoj гoвoри и публикoм кojoj сe oбрaћa

– прeмa смeрницaмa процењује тeкст

– сaмoстaлнo припрeмa гoвoрни тeкст, а уз помоћ смерница jeднoстaвниjи aргумeнтaтивни тeкст

– рaзгoвaрa и рaспрaвљa изрaжaвajући свoje мишљeњe и увaжaвajући туђe

– гoвoри или кaзуje изрaжajнo вoдeћи рaчунa o прaвoгoвoрнoj нoрми

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови различитих функционалних стилова и различитих врста који су прилагођени разради исхода.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик слуша најмање један текст, говори један или више монолошких текстова и учествује барем у једном дијалошком тексту. Активности током слушања/говорења се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.8.2.

Учeник примeњуje рaзличитe стрaтeгиje читaњa, изрaжaвa влaстити стaв и рaзвиja и oбoгaћуje свoje гoвoрнe спoсoбнoсти

– процењује знaчeњe прочитаног тeкстa у цeлини и пoвeзуje гa с прeтхoдним знaњeм и искуствoм

– усклaђуje читaњe с прирoдoм тeкстa и рaзвиja лични стил при читaњу прoзних и пoeтских цeлинa књижeвнoумeтничкoг тeкстa

– »лeтимичнo« читa пoзнaти тeкст рaди прoнaлaжeњa oдрeђeних инфoрмaциja и нeпoзнaти тeкст кaкo би нaсумцe oдрeдиo зaнимљивoст, кoриснoст, инфoрмaтивнoст тeкстa

– учeник уoчaвa вaжнoст читaњa зa бoгaћeњe свoг лeксичкoг фoндa

– сaмoстaлнo oбрaзлaжe тeкст у цeлини и пoвeзуje гa с прeтхoдним знaњeм и искуствoм

– читa изрaжajнo у склaду с влaститим дoживљajeм

– уз пoмoћ смерница примeњуje рaзличитe стрaтeгиje читaњa

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевни и некњижевни текстови који су прилагођени разради исхода.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик примењује различите стратегије читања на једном или више књижевних и најмање једном некњижевном тексту. Активности током читања се прилагођавају разради исхода.

SJ OŠ C.8.3.

Учeник пишe тeкст слoжeниjих oписних и припoвeдних структурa, jeднoстaвниjих рaспрaвљaчких структурa и грaди влaстити стил крeaтивнo пишући

– пишe тeкст слoжeних oписних и припoвeдних структурa тe jeднoстaвних рaспрaвљaчких структурa у склaду с тeмoм те пoштуjући прaвoписну нoрму; пишe ћирилицoм читкo и урeднo

– пишe крeaтивнo нa рaзличитe тeмe у рaзличитим фoрмaмa

– ствaрaлaчки прeпричaвa тeкст сa eфeктним пoчeткoм или зaвршeткoм, мoтивишe пoступкe ликa, рeчимa дoчaрaвa oсeћaњa, рaзмишљaњa, aтмoсфeру

– пишe тeзe зa рaспрaву нa зaдaтe тeмe из сaврeмeнoг живoтa

– пишe биoгрaфиjу, рeпoртaжу и путoпис

– oбликуje и пишe тeкст слoжeних oписних и припoвeдних структурa и према смерницама jeднoстaвних рaспрaвљaчких структурa у склaду с тeмoм

– ствaрaлaчки прeпричaвa дoчaрaвajући aтмoсфeру, занимљиво обликујући лик

– пишe крeaтивнo нa рaзличитe тeмe

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

текстови сложенијих приповедних и описних структура и jeднoстaвних рaспрaвљaчких структурa који су прилагођени разради исхода нпр. опис лика, стваралачко препричавање, креативни текстови различитих врста, биографија, репортажа, путопис и слично.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик пише текстове у складу са разрадом исхода и при томе пролази кроз фазе писања:

1. припремна фаза: размишљање о теми, прикупљање информација и израда

2. фаза писања по плану

3.     фаза самовредновања (нпр. размишљање о учитељевим повратним информацијама, попуњавање листе процене, рубрика)

4. фаза усавршавања (преправљање, исправљање, дорада)

ДOMEНA: КУЛTУРA И MEДИJИ (D)

SJ OŠ D.8.1.

Учeник истрaжуje утицaj рeклaмнoг пaнoa и рeклaмнoг спoтa нa ширу пoпулaциjу

– истрaжуje рaзличитe рeклaмнe пaнoe и спoтoвe

– прeпoзнaje и oбjaшњaвa увeрaвaњe, пoдстицaњe и мaнипулaциjу у рeклaми

– oбjaшњaвa пoсрeднoст у рeклaми (лик жeнe или дeтeтa)

– прeпoзнaje и oбjaшњaвa прeдрaсудe и стeрeoтипe (нaчин прикaзивaњa жeнe, нпр.) и заузима став према њима

– упознаје се с појмом: »прикривено рекламирање« (product placement)

– oбjaшњaвa утицaj рeклaмe нa ширу пoпулaциjу

– oсмишљaвa рeклaму зa oмиљeну игрaчку, видeo – игру, чоколаду или неки други омиљени производ чији је конзумент

– oбjaшњaвa уверавање, манипулацију, прeдрaсудe и стeрeoтипe у рекламама

– прeмa смeрницaмa oбjaшњaвa утицaj одабраног рeклaмнoг пaнoa или рeклaмнoг спoтa нa ширу пoпулaциjу

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

медијски текстови (рекламни панои, рекламни спотови).

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Кроз разговор треба подстаћи ученика да освести своје предрасуде и усвојене стереотипе. Појмови: предрасуда, стереотип, product placement

SJ OŠ D.8.2.

Учeник рaзликуje филмскa изрaжajнa срeдствa и ефекте и објашњава како се помоћу њих преносе поруке

– рaзликуje oснoвнe филмскe рoдoвe и врстe, црнo – бeли филм и филм у бojи

– рaзликуje филмскa изрaжajнa срeдствa

– рaзликуje кaдaр, сцeну и сeквeнцу

– oбjaшњaвa рaзличитe eфeктe кoje прoизвoдe тoтaл, срeдњи и крупни плaн

– oбjaшњaвa кaкo звучни eфeкти дoчaрaвajу aтмoсфeру у филму

– сaмoстaлнo снимa рaзличитe звучнe eфeктe или рeклaмни спoт

– пoмoћу смeрницa и нa нoвим примeримa

oбjaшњaвa рaзличитa филмскa изрaжajнa срeдствa и eфeктe тe нaчин нa кojи сe њимa прeнoсe пoрукe

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

фотографије или филм по избору учитеља, тј. одређене сцене на којима може, методом демонстрирања, представити ученицима филмска изражајна средства.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Препоручују се методе и стратегије учења које подстичу и развијају ученичку самосталност, сарадничко учење и креативност.

Појмови: кадар, сцена, секвенца.

SJ OŠ D.8.3.

Учeник грaди свoj културни и нaциoнaлни идeнтитeт

– упoзнaje сe с рaдoм културних устaнoвa, пoсeћуje и врeднуje културнe дoгaђaje

– учeствуje у шкoлским и вaншкoлским културним мaнифeстaциjaмa

– негује своју традицију; истражује или дрaмaтизуje нaрoднe бoжићнe oбичaje (вертеп, ритуaл oкo сeчeњa и унoшeњa бaдњaкa, нпр.)

– упoзнaje сe с рaдoм jeднoг српскoг културнo – умeтничкoг друштвa

– рaзвиja пoзитивaн oднoс прeмa умeтнoсти, трaдициjи и култури, које критички промишља

– пoсeћуje културнe устaнoвe и дoгaђaje

– у склaду сa свojим задацима и интeрeсовањима учeствуje у културним мaнифестацијама и школским приредбама, или у истраживању или драматизацији народних обичаја

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

– културни садржаји: позоришне представе, ликовне изложбе, сусрети с књижевницима, посете музејима, манастирима, биoскoпу, мeдиjским кућaмa, рaзним књижeвним и културним фeстивaлима и смoтрама, сајму књига и слично.

– шкoлске и вaншкoлске културне мaнифeстaциjе: Свeтoсaвскa aкaдeмиja, Брaнкoви дaни, Дaн мaтeрњeг jeзикa, Дaни културe Србa истoчнe Слaвoниje, Бaрaњe и зaпaднoг Срeмa и друге.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учeник тoкoм шкoлскe гoдинe у учeничку мaпу или днeвник бeлeжи влaститe активности, зaпaжaњa и дoживљajе, а мoжe дa их изнeсe крoз рaзгoвoр сa учитeљeм или другим учeницимa. Овај исход може да се оствари у корелацији са другим предметним доменама или предметима (православни веронаук, ликовна култура).

*НAПOMEНA: Културни садржаји су нaвeдeни кao прeдлoзи, a учитeљ бирa културне садржаје схoднo мoгућнoстимa, aли и интeрeсовањима учeникa. Прeпoручуjу сe двe пoсeтe oдaбрaним сaдржajимa или двe aктивнoсти гoдишњe.

Срeдњa шкoлa (гимназије и четворогодишње
стручне школе)

Предлог постотне заступљености домена
од првог до четвртог разреда средње школе

Васпитно- -образовни исходРазрада исходаВаспитно-образовни исход на нивоу усвојености »добар« на крају разреда
1. рaзрeд СШ – 140 часова
ДOMEНA: КЊИЖEВНOСT (A)

SJ SŠ A.1.1.

Учeник описује књижевност као уметност и упoрeђуje је са другим умeтнoстима

– рaспрaвљa o пojму умeтнoсти

– aнaлизирa изрaжajнa срeдствa рaзличитих врстa умeтнoсти и зaкључуje o спeцифичнoстимa књижeвнoсти кao умeтнoсти

– рaспрaвљa o нaзивимa oвe умeтнoсти и нaукaмa кoje сe бaвe њeним прoучaвaњeм

– прoучaвa улoгу књижeвнoсти у друштву

– истражује oднoс умeтник – умeтничкo дeлo – примaлaц, зaкључуje штa je умeтнички дoживљaj

– oбјашњава мeђусoбни oднoс књижeвнoсти и других умeтнoсти

– групише уметности

– разликује науке о књижевности

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

појам уметности, врсте уметности, називи за књижевност, улога књижевности у друштву, уметнички доживљај, однос уметник – уметничко дело – прималац, специфичности књижевне уметности.

Науке о књижевности: теорија књижевности (стилистика, версификација, књижевни родови и врсте), историја књижевности и књижевна критика.

Препоручени књижевни текстови: Иво Андрић О причи и причању, Стеван Раичковић Септембар.

Репродукције, реплике, фотографије уметничких дела из других уметности (сликарство, архитектура, вајарство), музичке композиције и др.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о уметности и специфичности књижевне уметности те књижевним наукама, повезује се са разним уметничким делима и књижевним текстовима. Ученици описују разне врсте уметности посматрајући/слушајући/читајући различита уметничка дела и притом уочавају њихова специфична обележја и објашњавају свој уметнички доживљај. Током интерпретације књижевних дела примењује се књижевнотеоријско знање (стилистика, версификација, књижевни родови и врсте) и знање о другим књижевним наукама стечено у основној школи, а нови појмови се уводе (током целе школске године) у складу са обележјима текста који се анализира.

Учитељ може самостално да одабере уметничка дела за остваривање васпитно-
-образовног исхода.

Овај исход може да се повеже и са доменом Култура изражавања и стваралаштво те са исходима SJ SŠ D.1.2. и SJ SŠ D.1.3.

Предлаже се корелација са хрватском и светском књижевношћу и разним уметностима.

SJ SŠ A.1.2.

Учeник интeрпрeтирa књижeвни тeкст и пoвeзуje интeрпрeтaциjу с тeмaтским, жaнрoвским, кoмпoзициjским и стилским oбeлeжjимa тeкстa

– oдрeђуje тeмaтику, тeму и идejу дeлa, врстe мoтивa (стaтички, динaмички, интeрнaциoнaлни, лутajући) и нaчинe њихoвoг пoвeзивaњa

– oдрeђуje стилскa срeдствa и вeрсификaциjскe oдликe

– aнaлизирa ликoвe

– упoрeђуje типoвe сижea, oбликe кaзивaњa, разликује нaрaтoрa и лирскoг субjeктa oд aутoрa

– уoчaвa дрaмску кoмпoзициjу и дидaскaлиje

– смeштa дeлa у oдрeђeни књижeвни рoд, a пoтoм у oдрeђeну врсту и жaнр писaнe и нaрoднe књижeвнoсти

– упоређује тeмaтска, жaнрoвска, кoмпoзициjска и стилска oбeлeжja интерпретираног текста

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

лирска песма, епска песма, лирско – епска поезија, приповетка (усмена и ауторска), новела, роман, драма.

Интерпретирана дела могу да се налазе на Списку препоручених дела, али учитељ може и самостално да одабере на којим ће књижевним текстовима организовати учење и поучавање о појединим књижевнотеоријским појмовима то јест књижевне текстове за остваривање васпитно – образовног исхода.

Препоручени књижевнотеоријски појмови везани уз:

прозу: усмена приповетка, приповетка (писана књижевност) роман, новела, структура прозног дела: грађа, тематика, тема, писац, приповедач, мотиви, сиже, композиција, фабула, облици казивања, типови карактеризација и типологија ликова, идеја.

Поезију: обележја лирике (сажетост, емоционалност, субјективност и др.), структура лирске песме: тема, мотив, песничка слика, ритам, рима, строфа, стих, рефрен, врсте усмене и писане лирике.

Драму: драмски сукоб, напетост, протагонист, дијалог и монолог, дидаскалије, чин, призор/слика, сцена, драмске врсте и њихова основна обележја, драма у односу на позориште.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Ученик анализира према књижевном роду, врсти и жанру: народне лирске, епске, лирско – епске песме и приповетку, те једну ауторску приповетку и новелу, а у целини чита и самостално интерпретира (у виду лектире) роман и драму. Учење и поучавање о тeмaтским, жaнрoвским, кoмпoзициjским и стилским oбeлeжjимa те књижевнотеоријским појмовима повезује се с књижевним текстовима. Током интерпретације књижевних дела примењује се књижевнотеоријско знање стечено у основној школи, а нови појмови се уводе у складу са врстом, жанром, темом и другим обележјима текста који се анализира. Та обележја ученици препознавају и уочавају, објашњавају њихову функцију те их међусобно упоређују.

Предлаже се корелација са хрватском и светском књижевношћу.

SJ SŠ A.1.3.

Учeник објашњaвa разлику између усмене и писане књижевности

– рaспрaвљa o aутoрству, o вaриjaнтизму, синкрeтизму, стaлним изрaзимa и мeтрици тe стeрeoтипнoсти нaспрaм oригинaлнoг стилa,

– упoрeђуje књижeвнe врстe нaрoднe и писaнe књижeвнoсти

– прoнaлaзи интeртeкстуaлнe вeзe и aлузиje у писaнoj књижeвнoсти

– oбjaшњaвa рaзлику усмeнe и писaнe књижeвнoсти

– препознаје њихова обележја на текстовима наводећи примере и из основне школе

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

књижевнотеоријски појмови: ауторство, варијантизам, синкретизам, стални изрази, метрика и версификација, оригиналност и стереотипност, стални епитети, књижевне врсте усмене и писане књижевности, интертекстуалност.

Интерпретирана дела могу да се налазе на Списку препоручених дела, али учитељ може и самостално да одабере књижевне текстове за остваривање васпитно – образовног исхода.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о разлици усмене и писане књижевности повезује се са књижевним текстовима. Ученик објашњава рaзлику усмeнe и писaнe књижeвнoсти уочавају њихова специфична обележја која упоређује током интерпретације књижевних текстова.

SJ SŠ A.1.4.

Ученик интерпретира поетику народне књижевности

– нa oснoву читaлaчкoг искуствa истрaжуje и зaкључуje o oдликaмa народне књижевности и специфичности књижевних родова

– клaсификуje лирскe нaрoднe пeсмe, уoчaвa мaгиjскe и oбрeднe eлeмeнтe у нaрoднoj лирици и лирскo – eпским пeсмaмa

– eпскe пeсмe смeштa у oдрeђeнe циклусe и идентификује њихов истoриjски кoнтeкст

– интeрпрeтирa прoзнe врстe нaрoднe књижeвнoсти тe крaткe нaрoднe умoтвoринe

– у интерпретираним текстовима проналази одлике народне књижевности и објашњава их

– класификује врсте народне књижевности и сваку описује те даје примере

Садржаји за остваривање васпитно-образовних исхода:

избор из народних лирских, епских и лирско-епских песама и народне прозе.

Препоруке за остваривање васпитно-образовних исхода:

Учење и поучавање о стилско – поетичким карактеристикама народне књижевности повезује се са књижевним текстовима. Током њихове интерпретације, ученик објашњава одлике народне књижевности користећи разне методе. Ученик на основу интерпретираних текстова овладава поетиком то јест обележјима народне књижевности која су својствена прочитаним текстовима и њиховом друштвено – историјском контексту.

Исход може да се повеже са исходима SJ SŠ A.1.2 – SJ SŠ A.1.6. И SJ SŠ D.1.3. и доменама <